Udruženje za bolji Vršac

Već nam je postala navika da svakom novozaposlenom sugrađaninu, pre nego što mu čestitamo, uputimo skoro pa automatski pitanje:  ''Preko koje stranke si se uvalio'' ?

Odgovori su neretko isti, tako da se i gubi smisao pitanja. Ova praksa ima svoje duboke tradicionalne korene, iz kojih niče samo kukolj, a žito se gura u stranu i ostavlja da trune.

Usudio bih se da kažem da jedna rezistentna vrsta partokratije u našoj državi, u kakvom god ona obliku bila ranije, jeste prisutna više od šest dekada. Samo što je ranije bilo jednostavnije, bila je potrebna samo jedna članska karta i jedna slika na zidu, a sada jedino nekoliko njih osigurava uspeh, a slika se brže bolje menja kad dodju novi izbori.

Bivšim sa crvenom članskom kartom možda bi se i zacrvenelo lice, dok ovi ''naši'' bez ikakve griže savesti preigravaju ionako nakaradni sistem i sahranjuju ono malo nade koje je ostalo da će ova naša  Srbija ikad biti pravedna, moderna država.

Kao što je temelj na kome se gradi kuća, njen najvažniji deo, tako se i svaka država mora praviti na zdravim osnovama.

Prema tome, svaka država koja ima cilj da bude prosperitetna i stabilna mora počivati na zdravom sistemu vrednosti.

Taj sistem, foteljaši strančarenjem godinama ruše, vršeći negativnu selekciju, koja sposobne i savesne ljude tera da svoj život i budućnost zamišljaju negde daleko od svoje otadžbine.

Oni idu trbuhom za kruhom negde preko, u države koje će poštovati i motivisati marljiv rad, kreativnost i odgovornost.

U ovom skoro već potonulom brodu, kormilo čvrsto drže stranački vojnici, otimajući se za ono malo dobrog što je ostalo. Oni slepo slušaju diktate svojih lidera, ne menjaju kurs kretanja, iako očigledno idemo ka propasti.

Programi u kojima treba da budu osnovne smernice i ideali svake stranke, uglavnom su zatureni na dnu fioka, u kojima se gomilaju debele koverte sumnjivih  ''donatora''. 

Svima njima, najviša vrednost je astronomska cifra na svojim bankovnim računima, do koje dolaze preko ledja onih koji nisu spremni da se sagnu da bi im se životni standard podigao.

Ti lešinari uvek čekaju priliku da zarade na tuđoj nesreći i učiniće sve da svima smrkne, da bi njima svanulo.
Moramo da shvatimo da i stranke koje su postale najefikasnije agencije za zapošljavanje neće moći još dugo tako efikasno da posluju.

Partokratija koja je rak rana ovog društva, širi se i parališe i onaj mali deo društva koji smatra da se pošten rad isplati.

Uveren sam da će partijski foteljaši – koji će zadnji da ostanu, pre nego što ugase svetlo i izađu – odvrnuti i ukrasti i zadnju sijalicu koja ostane !

S poštovanjem,

Stefan Stanković

aktivista udruženja

Pre nekoliko dana pismeno smo se obratili da nas primi predsednik opštine Čedomir Živković i da ogovori na unapred poslata pitanja...

Pismo koje je poslato u kabinet, preko pisarnice, predsedniku opštine Vršac Čedomiru Živkoviću prenosimo u celini

 G-dinu Čedomiru Živkoviću

Predsedniku Opštine Vršac

Poštovani,

u cilju analize efekata četvorogodišnje razvojne politike vladajuće koalicije: Pokret "Vršačka regija-evropska regija", Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Istrazivački tim Udruženja građana "Za bolji Vršac", 20. februara, započeo je istraživanje, koje sadrži tri dela:

1. Analiza političkih ciljeva koalicionog sporazuma;

2. Anketiranja građana o realizaciji ciljeva koalicionog sporazuma preko portala www.zaboljivrsac.org;

3. Analiza resornih razvojnih praktičnih politika koje su definisali i sprovode članovi Opštinskog veća Opštine Vršac.

S tim u vezi, u okviru prvog dela istraživanja pod nazivom " Analiza političkih ciljeva koalicionog sporazuma", molimo Vas da primite saradnike našeg Tima i da im, u pismenoj ili usmenoj formi, omogućite saznanje o planu i rezultatima Vašeg rada, tokom Vašeg mandata.

Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC je ekspertska nevladina i neprofitna organizacija slobodnih, kreativnih i preduzimljivih građana opštine Vršac, koja svojim istraživačkim projektima, analizira lokalne probleme i predlaže rešenja za kreatore lokalnih javnih politika, kao i poslovnog i nevladinog sektora.  
Kao nezavisna institucija koja predstavlja lokalno stanovništvo, Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC nudi objektivna, nezavisna istraživanja visokog nivoa analize, i predlaže alternativna rešenja zvaničnicima javne politike.

O radu i ciljevima Udruženja možete se informisati na sajtu www.zaboljivrsac.org

Pitanja o kojima želimo da razgovaramo sa Vama data su u prilogu

S poštovanjem
Branislav Matić
Predsednik Udruženja

Pitanja za G-dina Čedomira Živkovića, predsednika Opštine Vršac

1.    Pre preuzimanja mesta predsednika Opštine potpisali ste, kao predsednik Pokreta VRER, Koalicioni sporazum sa DS koji je imao tri cilja: ekonomski razvoj, transparentna uprava i socijalno pravedna opština, u kolikoj meri je to i postignuto?

2.    Da li je vršačka vlada od 11 članova koju ste formirali po potpisivanju koalicionog sporazuma ispunila Vaša očekivanja?

3.    Opstina Vršac ima Strateški plan razvoja gde ste Vi napisali uvod. Ko je sve učestvovao u njegovoj izradi i kako je on usaglašen sa koalicionim sporazumom?

4.    Da li imate ekonomski savetodavni odbor za privredu i u kolikoj meri je privreda ili vršačka poslovna zajednica uključena, kao savetodavni organ, u donošenju Vaših političkih odluka?

5.    Da li je Kancelarija za lokalno-ekonomski razvoj kadrovski i prostorno opremljena da sprovede ciljeve Koalicionog sporazuma u delu ekonomskog razvoja?

6.    Vršac je nagrađen za najbolji marketinški pristup programu privlačenja investicija i promovisanju poslovnog okruženja. Koliko je investicija Vršac privukao i koliko ih je u procesu privlačenja?

7.    Da li Opština Vršac zajedno sa poslovnom zajednicom razmatra potrebu kadrovske strukture radne snage i da li učestvuje u kreiranju školskih programa u vršačkim školama, te njegovom prilagođavanju potrebama lokalne privrede?

8.    Smatrate li da je lokalna poreska politika stimulativna za razvoj lokalnih mikro i malih preduzeća i preduzetničkih radnji i zašto tako mislite?

9.    Da li Tehnološki park ima saradnju sa drugim sličnim institucijama u zemlji i inostranstvu i sa kojim?

10.    Zašto Opština nema "biznis inkubator" i zašto nema "zonu unapređenog poslovanja"?

11.    Imate li nešto sami da dopunite što pitanjima nije obuhvaćeno?

Nekoliko stotina građana okupilo se juče na Trgu Republike protestujući protiv ACTA, koji bi trebalo da doprinese usklađivanju međunarodnih standarda u zaštiti autorskih prava i pooštri kaznenu politiku za internet pirateriju, a čije je usvajanje najavljeno i u Srbiji. Protest je najavljen preko društvenih mreža u Srbiji, a organizaciji je Pokreta u duhu vremena - Zeitgeist Srbije koji se ne slažu sa načinom kontrole socijalnih mreža čime se, praktično, narušava protok i privatnost informacija.

Pročitajte ceo tekst

U okviru analize efekata četvorogodišnje razvojne politike vladajuće koalicije: Pokret "Vršačka regija-evropska regija", Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, istraživački tim Udruženja građana "Za bolji Vršac" je 24. februara razgovarao sa Ljubisavom Šljivićem, predsednikom OO SPS i šefom Odbrničke grupe SPS-PUPS u Skupštini opštine Vršac.

Tom prilikom Šljivić je izneo gledište na rezultate njegovog delovanja, kao i na delovanje četiri odbornika SPS- PUPS-a u Skupštini opštine Vršac.

Da se podsetimo OO SPS-PUPS potpisali su sa Pokretom "Vrsačka regija-evropska regija" Koalicioni sporazum, 25. juna 2008. godine, o zajedničkom učešću u opštinskoj vlasti. Šljivić  ističe, za SPS, kao jednog od vodećih konstituenata u skupštinskom sazivu od 2004. do 2008. ovaj sporazum imao je za cilj da obezbedi kontinuitet svemu dobrom i poboljša funkcionisanje onog što nije bilo dobro u prethodnom skupštinskom sazivu opštine Vršac.

Činu potpisivanja koalicionog sporazuma sa Pokretom "Vršačka regija-evropska regija" , prethodio je potpisivanje Koalicionog sporazuma izmedu Pokreta i OO DS, opet u cilju, kako je rečeno, razvoja vršačke opštine u svim njenim segmentima.

Odgovore na pitanja koja su postavili istraživači tima, kao i osvrt na realizaciju koalicionih sporazuma, te ulogu SPS-a u funkcionisanju lokalne vlasti i Šljivićevu izjavu prenosimo u celini.

Gde se nalazi SPS u koalicionom sporazumu DS-PVRER-SPS-PUPS?

SPS se ne nalazi u Koalicionom sporazumu DS i PVRER. Sporazum smo potpisali sa Pokretom, pre četiri godine, koji i jeste i nije poštovan, suštinski nije, formalno jeste.

SPS-PUPS, recipročno broju osvojenih mandata na prošlim izborima nije imao snage da obezbedi poštovanje Ugovora (Koalicionog dogovora) u dovoljnoj meri. Posle svega iza nas je period lošeg vršenja vlasti. Uz dužno poštovanje, urađeno je mnogo toga, nisu urađene najpreče stvari.

Ima ljudi koji su se puno trudili, uradili mnogo, ali nisu imali dobre sagovornike. Mi smo bili minorni partner tako da ne možemo da delimo nikakvu odgovornost za sve procese nastale vršenjem vlasti u proteklom periodu.

Koalicioni sporazum podrazumeva tri cilja: ekonomski razvoj, transparentnu upravu i socijalno pravednu opštinu, u kolikoj meri je to i postignuto?

U ekonomskom razvoju, mislim da se nije uspelo u dovoljnoj meri. Ne mogu da kažem da deo najodgovornijih ljudi u opštinskoj vlasti nije učinio napor u tom pravcu, ali je posledica manje zaposlenih, a više nezaposlenih, u odnosu na period od pre četiri godine.

Nefer je prebaciti odgovornost samo na pojedince iz izvršne vlasti. Mislim da im generalni ambijent nije išo na ruku, iako smatram da su ekonomska i svetska kriza samo dobar izgovor, jer ima opština koje su, u međuvremenu, ekonomski veoma napredovale, smanjile broj nezaposlenih, izgradile nove proizvodne kapacitete.

Koliko je meni poznato, na teritoriji opštine Vršac, jedini novi objekat je Fabrika briketa koju je izgradio DP "Drugi oktobar", u jednom trenutku je pomogao ministar za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine G-din Dulić.

Što se ambijenta za ekonomski razvoj tiče, ima suštinskih stvari za koje okrivljujem najdirektnije deo lokalne samouprave.

DP "Drugi oktobar" već sedmu godinu pribavlja građevinsku dokumentaciju za regionalnu deponiju, firma "Energovind" sa svojim investitorima je gotovo proterana sa teritorije opštine, u međuvremenu, za oblast korišćenja obnovljivih izvora energije uveden je novi investitor MK Komerc, Miodraga Kostića, koji, koliko mi je poznato, nije ništa dobio od dozvola.

Realno, nije obezbeđen ambijent zbog kojeg bi se neko otimao za ovu sredinu. S druge strane, izgrađen je Tehnološki park uz veliki napor predsednika Opštine i nekolicine njegovih saradnika, ali posledica svega je da tamo, osim direktora Tehnološkog parka i još jednog, dva čoveka niko nije zaposlen.

Ono što nije zavisilo od svetske krize, a događalo se u lokalnom ambijentu, isključivo voljom domaće vlasti, ili ljudi od uticaja.

U izvodenju građevinskih radova, osim "Drugog oktobra" koji je, praktično, izvođač, investitor i suinvestitor, na infrastrukturnim objektima, od Ulice Miloča Obilića, preko Ulice Žarka Zrenjanin, i koji je uložio više od 100 miliona sopstvenih sredstava da bi radili, a koji takođe kreditira izgradnju fekalne kanalizacije, po ugovoru iz 2004. godine, za sve trgove, portu, angažovani su izvođači sa strane.

Pozorišni trg su radili Zrenjaninci, Novosađani, zatim, Svetosavski trg radilo je Preduzeće Telefonija iz Blaca, generalni izvođači radova su bili Inženjering, dok su podizvođači iz Boleča, Pančeva, Skorenovaca, Pločica, za Vršačku kulu angažovano je preduzeće NBV "Boleč", a Vršac je bio nekada poznati graditeljski centar.

Na to ne mogu da budem ravnodušan....

Što se tiče transparentne uprave, formalno to jeste tako. Skupština je imala svoje aktivnosti u dovoljnoj meri i nije se bavila perifernim stvarima, možda je moglo manje, možda i više.

U vezi sa socijalno pravednom opstinom, smatram da to nije ni u kojoj meri postignuto.

Opština je socijalno pravedna vrlo selektivno.

Socijalnu politiku, personalno, vodi DS i kao primer netransparentnosti i nepravedno vođene socijalne politike, navešću primer: 2008.godine, uoči izbora za savete mesnih zajednica, 148 porodica iz Izbišta primalo je socijalnu pomoć. Među njima su bili i vlasnik privatne kafane i penzioner "Elana"...

Takođe, otvorili smo narodnu kuhinju, čime se neki hvale, a u Vršcu se narod "na kazan" nije hranio ni posle Drugog svetskog rata, a i to, ko je dobar dobije hranu sa kazana, ko nije, ne dobije.

Mislim da je najveći propust učinjen u vođenju socijalne politike.

Napominjem da smo najmanje dva do tri puta donosili odluku na inicijativu SPS-PUPS, formulisanu kao zajednički predlog odborničkih grupa 2009. godine, ili 2010. kasnije još jednom, da se socijalno ugroženom stanovništvu na bazi validnih papira i dokumentacije obezbedi minimalna količina energenata za preživljavanje: struja, zemni gas...

Ja sam predlagao da se donese i količina vode, međutim, nije učinjeno ništa.

Sve se sprovodi na bazi partijskog principa, što smatram porazom, pre svega za DS koji je građane podelio na članove i nečlanove.

Kako ocenjujete učešće SPS, u odnosu na broj odborničkih mandata u Skupštini opštine?

Zajedno sa PUPS-om imamo četiri odbornika, manje od 10 odsto. S obzirom na mogućnost uticaja u Skupštini bili smo na svim zasedanjima maksimalno konstruktivni, učestvovali smo u donošenju odluke o budžetu svake godine.

Mnogim predlozima, probali smo da budemo konstruktivni, međutim, vrlo malo smo u tome uspeli.

Predloge svih odluka donose POKRET i DS. SPS i PUPS nisu na to mogli da utiču. Radikali su bili totalno pasivni, ali su uglavnom bili uzdržani u najvećem broju donošenja odluka od kapitalnog značaja i njima to zameram.

Posle godinu dana od konstituisanja Skupštine opštine (sadašnjeg saziva), primećen je Vaš izostanak sa većine javnih skupova, promocija radova u gradu...koji je razlog?

Svašta narod primeti. Inače sam manje prisutan u javnom životu. S nekim od tih skupova ili načina organizovanja se nisam slagao.

Moram da priznam, na najveći broj skupova sam uredno pozivan, na čemu se zahvaljujem.

Svoje sam odsustvo nekim izgovorima opravdao, nikad nisam rekao da ću doći, a da nisam došao.

Za neke skupove mi je krivo što sam propustio, a za neke i nije. To je bio izraz mog neslaganja sa načinom kako se vodi politika i nisam hteo da budem u tome "ikebana", niti "karanfil" u reveru.

Imate li sami da dopunite ono što pitanjima nije obuhvaćeno?

Moje veliko razočarenje su spora izgradnja vetroparkova, u smislu, počeli smo prvi u regionu takav projekat jer proizvodnja alternativnih energija je trebalo da bude jedna od najkapitalnijih investicija u perspektivi i sada posle 4 godine smo još uvek na početku.
Drugo, budžetom za 2008. godinu, pre nego što je ova garnitura došla na vlast, postojao je Fond za zaštitu životne sredine i u Fondu je bilo planirano da se izdvoji iz budžeta 63 miliona dinara. Rebalansima je ostvareno manje, za 2010. bilo planirano 48 miliona, ostvareno manje, da bi se za 2012. godinu svelo na 10 odsto od usvojenog budžeta u 2008. godini.

Mislim da je to posledica opstrukcije vodećih ljudi DS u Vršcu.

"Drugi oktobar" je prvi počeo da rešava ekološki problem. Opštinske odluke vezane za zaštitu životne sredine su od sudbinskog uticaja na poslovanje "Drugog oktobra" u delu sanacije i izgradnje regionalne deponije. (Ovde razgovaram iz dva  ugla: uspevam da odvojim moje političko od profesionalnog angažovanja u preduzeću "Drugi oktobar", gde profesionalno radim).

Ekološki problemi su, osim socijalnih, najveći u gradu, a za njih je danas izdvojeno 10 puta manje nego 2008. godine.

Budžetom je planirano 6,9 miliona. Predlog Odborničke grupe SPS-PUPS bio je da to bude najmanje 100 miliona. U međuvremenu odobreno je 168 miliona od Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije, gde mi treba da obezbedimo 6, a oni 4 miliona dinara za buduće projekte.

Razni su izgovori da se to ne realizuje. Suština je, po meni, da je to jedan od najvećih kikseva koji je mogao da se dogodi.

Ne mogu da kažem ništa ružno na račun mladog čoveka koji je zadužen za ovaj resor, kao član veća, jer i sam ima samo deklarativnu podršku. Sa 6 miliona ne može da se reši nešto što u narednom periodu treba da košta između 300 i 600 miliona.

Goruće pitanje deponije u Vršcu, rešavano je na najdrskiji način, a trebalo je da bude najkapitalnija investicija.

U prethodnom mandatu to su ometali ljudi koji su uobrazili da treba da imaju privatan aerodrom, tad se DS nije pitao, nakon toga su to radili potpredsednik Opštine uz pomoć njihovih članova Opštinskog veća.

Lokalni fondovi za razvoj poljoprivrede osnivaju se sa ciljem obezbeđivаnja finаnsijskih sredstаvа kojа se direktno, putem krаtkoročnih kreditа, ulаžu u lokalnu primаrnu poljoprivrednu proizvodnju.

Zаhvаljujući njimа, omogućava se vlasnicima porodičnih poljoprivrednih gazdinstava brže i efikаsnije poslovanje.

Lokalni fondovi za razvoj poljoprivrede orgаnizuje i seminаre, jаvne prezentаcije i edukаtivne sаstаnke zа svoje poljoprivrednike.

Takođe, lokalni fondovi za razvoj poljoprivrede organizuju i lokalne poljoprivredne mаnifestаcije, kаo i posete bitnim poljoprivrednim dešаvаnjimа u regionu, Srbiji, Evropi i Svetu.

Zašto Opština Vršac nema ovakvu instituciju već se samo oslanja na fond za razvoj poljoprivrede pokrajine Vojvodine, pitanje je za BRANKICU ANDRIĆ koja je u opštinskom veću zadužena za poljoprivredu.

Istraživački tim Udruženja građana ZA BOLJI VRŠAC pismenim putem je zatražio prijem kod BRANKICE ANDRIĆ da ragovaramo i o pitanju lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede ali do sada nismo dobili odgovor kada je u mogućnosti da nas primi. Još uvek čekamo odgovor

Prenosimo u celosti informativno pismo

Opština Vršac

G-di Brankici Andrić

članu Opštinskog veća Opštine Vršac za poljoprivredu

Poštovana,

u cilju analize efekata četvorogodišnje razvojne politike vladajuće koalicije: Pokret "Vrsačka regija-evropska regija", Demokratska stranka, Socijalisticka partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Istrazivački tim Udruženja građana "Za bolji Vrsac", 20. februara, započeo je istraživanje, koje se sadrži u tri dela i to:

1. Analiza političkih ciljeva koalicionog sporazuma;

2. Anketiranja gradana o realizaciji ciljeva koalicionog sporazuma preko portala www.zaboljivršac.org;

3. Analiza resornih razvojnih praktičnih politika koji su definisali i sprovode članovi Opštinskog veća Opštine Vršac.

S tim u vezi, u okviru trećeg dela istraživanja pod nazivom "Analiza resornih razvojnih praktičnih politika koji su definisali i sprovode članovi Opštinskog veća Opštine Vršac", molimo Vas da primite saradnike našeg Tima i da im, u pismenoj ili usmenoj formi, omogućite saznanje o planu i rezultatima Vašeg rada, tokom Vašeg mandata.

Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC je ekspertska nevladina i neprofitna organizacija slobodnih, kreativnih i preduzimljivih građana opštine Vršac, koja svojim istraživačkim projektima, analizira lokalne probleme i predlaže rešenja za kreatore lokalnih javnih politika, kao i poslovnog i nevladinog sektora.  

Kao nezavisna institucija koja predstavlja lokalno stanovništvo, Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC nudi objektivna, nezavisna istraživanja visokog nivoa analize, i predlaže alternativna rešenja zvaničnicima javne politike.

O radu i ciljevima Udruženja možete se informisati na sajtu www.zaboljivrsac.org

S poštovanjem
Branislav Matić
Predsednik Udruženja

Ovde možete pogledati program lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede grada Niša

Poljoprivrednici Vršca,

pozivate se da prisustvujete tribini NEKA SE ČUJE I GLAS NAS POLJOPRIVREDNIKA koju organizuje Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC, u utorak 28.02.2012. godine u velikoj sali hotela Srbija sa početkom u 18 časova.

Na tribini će pored vršačkih poljoprivrednika i naših poljoprivrednika iz Asocijacije proizvođača mleka Banata, prisustvovati i gosti iz POKRETA RADNIKA I SELJAKA u čijem je sastavu Unija malinara Srbije, Asocijacija pljoprivrenika i Svinjari Srema i Mačve.

Cilj tribine je da se kroz konkretnu diskusiju iznađu načini kako da se poljoprivrednici iz Vršca, Banata,Vojvodine i Srbije ujedine, kako bi preuzeli svoju sudbinu u svoje ruke i stvorili preduslove za rast i razvoj svojih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i sela u kojima žive.

PREZENTACIJA POKRETA RADNIKA I SELJKA

DS bi izvinjenjem smanjila gnev birača

Ukoliko bi u Demokratskoj stranci poslušali Gorana Ješića, predsednika opštine Inđije, i izvinili se građanima zbog grešaka u prethodne četiri godine, taj gest mogao bi da neutrališe gnev dela razočaranih birača, smatraju politički analitičari. Ali prema njihovom mišljenju, DS bi svoje kajanje morao što pre u praksi da dokaže.

Analitičari smatraju da je spisak grešaka DS mnogo duži od onih koje pominje Ješić, te da one nisu samo ekonomske, nego i političke prirode. Ješić je ocenio da je DS napravila veliku grešku što nije rekla biračima da se približava ekonomska kriza i da bi zato, ali i zbog kašnjena sa suštinskim reformama morala da se izvini.

DS treba da se izvini biračima, ali ne samo zbog izneverenih obećanja u sferi ekonomskih reformi i povećanja standarda nego i u pogledu evropskih integracija, koje se odvijaju sporo. Takođe nije napravljen značajniji korak u pogledu kosovske politike, koja oscilira između desničarske retorike i pokušaja prilagođavanja evropskim standardima - kaže za “Blic” politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

U stranci različito misle

Ješićev stav u samoj stranci nije prihvaćen jednoglasno. Potpredsednica DS Jelena Trivan kaže da je “arogantno reći da su svi dobro radili svoj posao i da vlast mora biti bude spremna da se izvini”. Drugi, poput Srđana Milivojevića, poslanika DS, kažu da ta stranka od 2004, kada su bili odgovorni za takozvanu aferu Bodrum - nema za šta da se izvinjava građanima.

Ne bi škodilo da daju izvinjenje i po pitanju reforme pravosuđa, gde su učinjene evidentne greške, kao što je slučaj sa zakonom o informisanju, koji se, srećom, ne primenjuje - kaže.

Analitičari ocenjuju da bi eventualno izvinjenje DS bilo samo trenutak kajanja, a da je neophodno dokazati da se ne radi samo o predizbornom marketingu.

Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, kaže za “Blic” da bi izvinjenje moglo da predstavlja motivaciju delu glasača koji su donekle razočarani načinom vladavine DS-a da ponovo zaokruže ovu stranku.

Mislim da bi to pokolebane birače na neki način ponovo uverilo o potrebi i opravdanosti da glasaju za demokrate, ali da to nije dovoljno ukoliko se ne pruže i garancije da se to više neće ponavljati - ocenjuje Zoran Stojiljković, profesor FPN.

Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka pak misli da je prekasno za izvinjenje.

DS bi ipak trebalo da se izvini, prvenstveno zato što na odgovornim mestima nisu bili ljudi poput Gorana Ješića, već mnogo bleđi kadrovi - navodi Cvetićanin.

izvor Blic

Članovi Veća, u okviru zaduženja imaju pravo i dužnost da predlažu raspravljanje pojedinih pitanja, daju inicijative za pripremanje odluka i drugih akata koje donosi Skupština opštine, učestvuju u radu radnih tela Skupštine opštine i da ostvaruju saradnju sa svim subjektima iz oblasti za koju su zaduženi.

Praktično, članovi opštinskog veća u Vršcu zaduženi su za definisanje i sprovošenje svojih praktičnih politika u cilju realizacije zacrtanih ciljeva koalicionog sporazuma koji su potpisali predsednici Pokret "Vrsačka regija-evropska regija", Demokratska stranka, Socijalisticka partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije i koji glase:
•    da Vršac postane ekonomski razvijena opština
•    da opštinska uprava postane apsolutno transparentna i
•    da Vršac postane socijalno odgovorna opština

Da se podsetimo

Opštinsko veće opštine Vršac čine Predsednik opštine, zаmenik Predsednikа opštine i 11 člаnovа Opštinskog većа. Predsednik Opštine je predsednik Opštinskog većа. Zаmenik predsednikа Opštine je člаn Opštinskog većа po funkciji.

Člаnove Opštinskog većа birа Skupštinа opštine, nа period od četiri godine, tаjnim glаsаnjem, većinom od ukupnog brojа odbornikа.

Kаndidаte zа člаnove Opštinskog većа predlаže kаndidаt zа predsednikа Opštine i člаnovi Opštinskog većа mogu biti nа stаlnom rаdu u opštini.

Šta radi Opštinsko veće?

Opštinsko veće:
•    predlаže Stаtut, budžet i druge odluke i аkte koje donosi Skupštinа;
•    neposredno izvršаvа i stаrа se o izvršаvаnju odlukа i drugih аkаtа Skupštine opštine;
•    donosi odluku o privremenom finаnsirаnju u slučаju dа Skupštinа opštine ne donese budžet pre početkа fiskаlne godine;
•    dаje sаglаsnost nа opšte аkte kojimа se uređuju broj i strukturа zаposlenih u ustаnovаmа koje se finаnsirаju iz budžetа Opštine i nа broj i strukturu zаposlenih i drugih licа kojа se аngаžuju nа ostvаrivаnju progrаmа ili delа  progrаmа korisnikа budžetа Opštine;
•    vrši nаdzor nаd rаdom Opštinske uprаve, poništаvа ili ukidа аkte Opštinske uprаve koji nisu u sаglаsnosti sа zаkonom, Stаtutom i drugim opštim аktom ili odlukom koje donosi Skupštinа opštine;
•    rešаvа u uprаvnom postupku u drugom stepenu o prаvimа i obаvezаmа grаđаnа, preduzećа i ustаnovа i drugih orgаnizаcijа u uprаvnim stvаrimа iz nаdležnosti Opštine;
•    stаrа se o izvršаvаnju poverenih nаdležnosti iz okvirа prаvа i dužnosti Republike, odnosno аutonomne pokrаjine;
•    postаvljа i rаzrešаvа nаčelnikа Opštinske uprаve;
•    obrаzuje stručnа sаvetodаvnа rаdnа telа zа pojedine poslove iz svoje nаdležnosti;
•    informiše jаvnost o svom rаdu;
•    donosi Poslovnik o rаdu nа predlog predsednikа Opštine;
•    vrši i druge poslove utvrđene stаtutom Skupštine opštine i drugim аktimа Skupštine.

Analiza praktičnih razvojnih politika naših članova veća

S tim u vezi, u okviru istraživanja pod nazivom "Analiza resornih razvojnih praktičnih politika koji su definisali i sprovode članovi Opštinskog veća Opštine Vršac", istrazivački tim Udruženja traži od naših većnika  da u pismenoj ili usmenoj formi, prezentuju rezultate svog rada, tokom svog mandata kako bi istraživački tim mogao da izađe pred građane i da nezavisno mišljenje zašto mi živimo gore..... 

Koliko nas košta vlast?

I naš advokatski tim Udruženja ZA BOLJI VRŠAC podneo je zahtev po zakonu o dostupnosti informacija da nam nadležni opštinski organi dostave bruto i neto primanja članova veća, predsednika opštine i njegovih savetnika, kao i svih opštinskih funkcionera u periodu njihovog mandata.

Čim dobijemo traražene podatke javno ćemo ih objaviti u formi izveštaja pod nazivom ZAŠTO ŽIVIMO GORE?

Nakon petooktobarskih promena 2000. godine, stručnost i profesionalnost, kao do tada zakonski i statutarno vazeći kriterijumi u izboru direktora ustanova kulture, zamenio je imperativ namirenja partijskih potreba, pa na taj način obezbedenje biračkog tela.

U tu svrhu, krajem decembra 2000. izvršene su izmene i dopune statuta ustanova, te je određeno da: direktore postavlja i razrešava Skupstina opstine Vršac!

Dakle, nema konkursa, nema uslova stručnosti, nema radom stečenog iskustva, nema zakonom i statutom propisanog, položenog stručnog ispita, nema propisane saglasnosti matične ustanove.

Dovoljno je članstvo u partiji na vlasti, u okviru "koalicionog dogovora", pa kome je šta pripalo, ta partija, kroz instrumentarij Skupštine opštine, postavlja svog direktora.

Skupština opštine, kao osnivač imenuje i upravne odbore tih ustanova. Tako imamo neodrživu pravnu situaciju da upravni i izvršni organ (direktora) imenuje, odnosno, postavlja i razrešava Skupština opštine, kao osnivac, a da direktor za svoj rad ne odgovara ni upranom odboru ni osnivaču. Ili to samo nigde ne piše?!

Pri tom osnivač upravlja ustanovom na klasičan birokratski način, budžetskim odlukama, putem svojih stručnih službi i direktora, u potpunosti ignorišući upravne odbore, označene zakonom i statutom, organom upravljanja u ustanovama kulture!

Time je uspostavljena potpuna kolizija izmedu osnivača, upravnog odbora i direktora. Upravni odbori su prepušteni sami sebi.

Tako se dešava da direktor upravlja upravnim odborom, ukoliko predsednik upravnog odbora nije "u materiji" ili je nedovoljno stručan ili vičan toj funkciji.

Ovim su narušeni i elementarni principi hijerarhije u vrčenju funkcije upravljanja od javnog interesa gradana.

Istina, ponovljena greška (ili namera) je i Zakon o kulturi, s kraja avgusta 2009. godine, koji, ipak, vraća instituciju Konkursa i pretpostavlja ispunjenje uslova iz specijalizacije struke, kod imenovanja direktora ustanova kulture.

Uzdajmo se u doslednu primenu Zakona?!

Izvor: Građanin reporter

Osim nekadašnjeg premijera i sada samo člana Demokratske stranke Zorana Živkovića, jedino je još predsednik opštine Inđija i funkcioner DS-a Goran Ješić, izgleda, spreman da javno „isproziva” svoju stranku i da prizna „sporna mesta” u njenom radu.

Uoči skorašnjeg zvaničnog početka izborne kampanje Ješić je kazao da bi demokrate trebalo da se izvine svojim biračima zbog propusta koje su imali u ovom mandatu.

On je ocenio, kako prenosi Fonet, da je DS napravio jednu veliku grešku: „Bili smo nepošteni prema svojim biračima, nismo im rekli da se i našoj zemlji približava ekonomska kriza koja se nije mogla zaustaviti. I zato moramo da im se izvinimo, kao i zbog toga što smo zakasnili sa suštinskim reformama, koje smo započeli na početku mandata”.

U DS-u, čini se, postoji razumevanje za Ješićev stav. Potpredsednica DS-a Jelena Trivan kazala je za „Politiku” da „vlast ne sme da bude arogantna niti da poriče osećanja građana”.

„Arogantno bi bilo reći da su svi dobro radili svoj posao i da nešto nije moglo biti bolje. Čovek, pa i vlast, mora da bude spreman da se izvini za svaku grešku i pokaže da stvarno odgovara građanima koji su je izabrali”, navela je ona, komentarišući Ješićevu izjavu.

Predsednik opštine Inđija, poznat kao jedan od najagilnijih lokalnih čelnika, rekao je i da su mnogi u DS-u radili korektno svoj posao na različitim nivoima vlasti, kao i to da DS i danas ima jedan od najviših rejtinga u Srbiji.

Ješić se slaže s tim da postoji razočarenje i opšta apatija, a posebno kod glasača DS-a i da je to veliki problem. Baš zato treba reći istinu u ovoj kampanji, napomenuo je Ješić i ponovio da građanima treba reći „da u jednom trenutku nismo dobro obavili svoj posao, ali da imamo ozbiljnu nameru da to popravimo”.

Politički analitičari se slažu sa Ješićevim stavom da DS ima razloga da se izvinjava, ali donekle se razilaze u pogledu forme potencijalnog izvinjenja.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković smatra da je to racionalan, dovoljno kritičan i mudar potez i da bi svaka partija koja je vladala relativno neuspešno, svojom krivicom ili sticajem okolnosti, trebalo da ima to u vidu.

Prema njegovim rečima, to može biti politički korisno ali samo pod uslovom da se istovremeno pruže i dovoljno ozbiljne garancije da se to neće desiti još jedanput.

„To je kao kad se pravdate svojoj devojci na konto toga što ste nekad bili uspešni, ili tražite da vam oprosti i petu ličnu grešku. Ne može to da ide beskrajno. To je nešto što je odmereno, govori o autokritičnosti vladajuće stranke ili onih koji tako misle u njoj.

Mislim da je to nešto što bi pokolebane birače na neki način ponovo uverilo o potrebi i opravdanosti da glasaju za demokrate, ali da to nije dovoljno ukoliko se ne pruže i garancije da se to više neće ponavljati”, istakao je Stojiljković.

Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, misli da je za formalno izvinjenje – kasno.

„Ako govorimo o radu aktuelne Vlade Srbije, a pogotovo o nekim ministarstvima koje je vodila Demokratska stranka, onda bi DS svakako trebalo da se izvini građanima Srbije i to prvenstveno zbog toga što na odgovornim mestima nisu bili ljudi upravo poput Gorana Ješića, već mnogo bleđi kadrovi koji su malo stvari pomerili unapred. S druge strane, za jedan takav čin sada je prekasno.

Ako bi do njega i došlo, bio bi shvaćen u najširoj javnosti kao propagandni gest koji se plasira isključivo u predizborne svrhe. A politički protivnici DS-a bi ga shvatili cinično i potrudili bi se da jedan takav čin iskoriste da potvrde sopstvene kritike aktuelne vlasti”, naveo je Cvetićanin.

Stoga je, kako je dodao, umesto nekog „forsiranog pokajništva” mnogo bolje da DS u kampanji koja se sprema istakne kadrove poput Ješića, koji imaju karakter, rezultat i poštovanje javnosti i „zatamni” sve sive aparatčike, odnosno one kadrove koji imaju loš imidž u javnosti, koji nemaju rezultat. Već taj čin i takva strategija mogli bi biti shvaćeni kao znak da je DS uvideo gde je pogrešio.

B. Baković

izvor: Politika objavljeno: 23.02.2012.