Udruženje za bolji Vršac

Udruženje građana Za bolji Vršac je tokom današnjeg dana uputilo dopis dvojici istaknutih privrednika, gospodinu Miodragu Babiću i gospodinu Rodoljubu Draškoviću.
Putem dopisa  informisali smo pomenutu gospodu o osnivanju i aktivnostima  udruženja građana Za bolji Vršac. Takođe, ovu priliku smo iskoristili da dvojci privrednika koji su do sada imali veliki uticaj na privredne i političke događaje na teritoriji opštine Vršac predložimo da se putem našeg sajta obrate građanima opštine Vršac i iznesu svoje stavove i mišljenja o privrednoj i političkoj situaciji, kao i budućnosti opštine Vršac.

Kompletan tekst dopisa:

PREDMET: Predlog za intevju

Poštovani gospodine,
Udruženje građana Za bolji Vršac osnovali smo 19.01.2012. godine sa prvenstvenim ciljevima da uspostavimo mehanizme za civilnu kontrolu vlasti i povećamo transparentnost u budućem radu opštinskog organa vlasti, kao i da se aktivno bavimo problemima koji najviše pogađaju meštane Vršca i samu našu opštinu.
Ovim putem Vam želim dati predlog da se Vi, kao privrednik koji je u velikoj meri uticao na privredna i politička događanja u opštini Vršac, obratite građanima opštine Vršac putem našeg sajta. Želeli bismo da Vaše stavove i razmišljanja u pismenoj ili usmenoj formi o trenutnoj situaciji u privrednom i političkom sektoru na teritoriji opštine Vršac približimo našim građanima.  
Izuzetno smo zadovoljni dosadašnjim radom i napretkom koji vodi do zacrtanih ciljeva. Pre svega, želim da napomenem da je sajt našeg udruženja www.zaboljivrsac.org izuzetno dobro posećen. Kvalitetnim sadržajem, čestim akcijama, tribinama i anketama privukli smo skoro 12 000 ljudi za nepuna dve meseca rada. Sve veći broj ljudi učestvuje u diskusijama na samom sajtu, kao i na facebook i twitter profilima.
Ukoliko ste zainteresovani za ovakav vid saradnje, stojimo vam na raspolaganju da nas kontaktirate putem kontakta koji su gore navedeni. Takođe, možete nas kontaktirati i putem predsednika udruženja građana Za bolji Vršac, gospodina Branislava Matića.

S poštovanjem,
predsednik udruženja građana Za bolji Vršac,
Branislav Matić

Sa ostvarenim nacionalnim dohotkom od oko 124.000 dinara po glavi stanovnika 2005. g. što je bilo za 61 odsto više od proseka Republike, Vršac (opština sa 54.396 žitelja), važio je za jednu od najrazvijenijih i najorganizovanijih i nalazio se na četvrtom mestu među opštinama SCG.

Pokazatelji uspešnosti bili su 570 registrovanih pravnih lica, u kojima je radilo 14.000 radnika.

U stvaranju vršačkog nacionalnog dohotka dominantno je učestvovala industrija, poljoprivreda, kao i usluge.

Prerađivačka industrija stvarala je oko 50 odsto vršačkog nacionalnog proizvoda.

Najrazvijenije industrijske grane bile su: farmaceutska, prehrambeno-konditorska, industrija vina i piva i hemijska industrija, a nosioci razvoja privrede Vršca: „Hemofarm“ koncern, lider farmaceutske industrije u zemlji i regionu koji je poslovao u više od 30 zemalja sveta, zatim Koncern „Swisslion-Takovo“, najjača prehrambeno-konditorska industrija u jugoistočnoj Evropi, industrija čokolade „Banat“ AD sa kapacitetom proizvodnje od 6.500-7.000 T godišnje nalazi na trećem mestu u SCG, zatim AD Imlek-Mlekara Vršac, „Vršačka pivara“ AD, AD „Briksol“ hemijska industrija, Društveno komunalno preduzeće „Drugi oktobar“ Vršac (objedinjuje sve komunalne poslove i usluge).

Vršac je imao i razvijenu pekarsku industriju u okviru koje posluje pekara „1. Maj“, a i dugu tradiciju tekstilne industrije, iako je preduzeće „Kluz Plitvice“ loše poslovalo. Veliki privredni doprinos ovoj sredini davali su i građevinarstvo i proizvodnja građevinskog materijala: AD IGMA Uljma, (preduzeće koje se više od 100 godina kontinuirano bavi proizvodnjom opekarskih proizvoda), mašinogradnja, trgovina, bankarstvo, ugostiteljstvo i ostale usluge. Zbog 54.000 ha obradive i plodne zemlje.

Vršac je svrstan u jedan od najznačajnijih poljoprivrednih centara u regionu, sa ratarstvom kao najdominantnijom granom, što je i pružalo mogućnosti razvoja prerađivačke, konditorske i prehrambene industrije i uzgoj lekovitog bilja.

Ekonomski prosperitet čitave opštine, povoljan geo-strateški položaj, odlična saobraćajna infrastruktura, razvijenost svih vidova saobraćaja, usmeravao se u pravcu razvoja malih i srednjih preduzeća.

Tehnološki park je zamišljen kao podrška osnivanja malih i srednjih preduzeća primenom različitih modela zajedničkih ulaganja i direktnih stranih investicija, uvođenje savremenih ekoloških efikasnih tehnologija i rast zaposlenosti.

Napori su bili usmereni i na razvoju uslužnih sektora, pre svega turizma kao potencijala koji bi omogućio nova radna mesta i dugoročni profit, s’ obzirom na prirodna bogatstva, biljni i životinjski svet, soabraćajne veze, sportske, kulturne i zabavne manifestacije.

Osim toga, u Vršcu se počelo sa realizacijom projekta Regionalnog reciklažnog centra, kome gravitiraju i opštine Bela Crkva, Plandište i Alibunar. S’tim u vezi bio je potpisan i protokol o saradnji sa Agencijom za reciklažu.

No, iako je Vršac jedan od ekonomski, najrazvijenijih gradova u SCG, bio je suočen sa stalnim porastom nezaposlenosti.

Na evidenciji Službe za zapošljavanje nalazilo se 6.856 lica, što je činilo 20 odsto od ukupnog broja radno sposobnog stanovništva. Tokom 2005. godine, stalni posao dobilo je 1.188 lica.

U međuvremenu, prodat je Hemofarm za 475,4 miliona evra, od kojih je 160 miliona evra ostalo u rukama fizičkih lica, među kojima 70 miliona u vlasništvu 2.900 Vrščana.

“Vršački vinogradi” prodati su za 5,7 miliona evra, Hemovet za 7,5 miliona evra, nekretnina “Kluza Plitvica” za 69 miliona dinara, „Hemofarm transport i špedicija“ za 3,3 miliona evra...

Razvoju preduzetništva, Opština je pomagala kreditima. Tako je 2006. g. kredit uzelo 32 preduzetnika: poljoprivredna domaćinstva, zanatske radnje, mala i srednja preduzeća, jer mala privreda na nivou opštine nije bila razvijena poput ostalih privrednih i društvenih sistema.

Od proizvodnih subjekata otvorena je samo Fabrika „Moja voda“, investicija vredna 4,5 miliona evra, investitora DP „Drugog oktobra, koji je podigao i Fabriku briketa.

Međutim, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje broj nezaposlenih se kretao između 7.500 i 8.000 većinom po osnovu tehnološkog viška iz firmi: “Kluz”, “Uča”, “Elan”, “Vršačka pivara”, “Banat”, “Prehno”, “Kondita”… te iz Vršačkog garnizona.

Postojeća preduzeća nisu u mogućnosti da masovno zapošlljavaju ljude. Mnoga od njih bore se za opstanak.

Radovi oko infrastrukturnog opremanja Tehnološkog parka završeni su 2010. godine. Tehnološki park trebalo je da dovede strane investitore i smanji stopu nezaposlenosti. Najavljene firme su: Frezenijus sa 400 zaposlenih, Lab San Prospero, italijanski proizvođač folije za farmaceutsku industriju sa 120 zaposlenih, Ima, italijanska firma sa 30 do 50 zaposlenih…

Za sada, u Tehnološkom parku radi 14 ljudi ukupno, očekuje se povećanje broja zaposlenih za još 16 tokom godine.

Prema zaključku Vlade Republike Srbije, kojim je usvojen Program oživljavanja velikih industrijskih centara od posebnog interesa, Vršac, sa stepenom razvijenost iznad proseka Republike, još uvek slovi za grad od posebnog interesa, ali se nalazi među 19 gradova Srbije, no, stopa nezaposlenih, još uvek nije pala ispod 20 odsto.

Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je danas porodična preduzeća u Gudurici i Vršcu i tom prilikom istakao ogroman značaj mikro biznisa za izlazak iz krize.

Predsednik je najpre u posetio vinariju "Selekta"  koja se nalazi u Gudurici. Ova vinarija koja je proizvodi 80 hiljada litara visokokvalitetnog vina i poseduje vinograde na 22 hektara nalazi se u vlasništvo porodice Stojšić, i sa samo dva zaposlena radnika pravi je primer uspešnog porodičnog biznisa.

-Nastankom porodični preduzeća država postaje rasterećenija, i to je jedan od puteva za prevazilaženje krize. Mnogo je  krajeva u Srbiji gde ljudi nemaju hrabrosti da uđu u taj proces i preuzmu rizik, koji se na kraju isplati.

Zato moramo da ohrabrimo građane da budu preduzetnici, da svoj talenat iskažu i tako sami pronađu posao i obezbede egzistenciju. Ovakva mikro preduzeća budućnost su Srbije, a neke zemlje su se od krize odbranila zahvaljujući baš tavim preduzećima, rekao je Tadić i istakao da vino nije samo poljoprivredni proizvod, već i iskaz kutlure jedne nacije.

Predsednik Srbije rekao je vinarima u Gudurici da država mora da osigura što bržu naplatu proizvoda i usluga kako bi osigurala egzistenciju porodičnim preduzećima, i da istovremeno oformi razvojnu banku koja će pomagati mikro, mala i srednja preduzeća.

Problem naplate kao najveći sa kojim se u poslovanju susreću vinari ovoga kraja, istakao je i vlasnik vinarije "Seelekta", Milutin Stojšić Tine.

- To nas najviše boli, i kada bi se to reguisalo, odnosno kada bismo tačno znali kada ćemo naplatiti prodato vino, naše poslovanje bi bilo uspešnije i stabilnije. Nadamo se da će ovaj novi zakon koji predviđa plaćanje do 60 dana zaživeti, istakao je Stojšić.

Predsednik je na povratku iz Gudurice obišao još jedno uspešno porodično preduzeće u Vršcu, poslastičarnicu "Đorđević". Ova poslastičarnica koja se nalazi u strogom centru Vršca u vlasništvu porodice Đorđević nalazi se već šest generacija i jedan je od brendova grada pod Kulom.

Autor: eVršac

Povodom akcije Analiza lokalnih političkih ponuda, volonteri udruženja građana Za bolji Vršac obišli su opštinski odbor Demokratske stranke. Ovu priliku smo iskoritili da napravimo ekskluzivni intervju i postavimo pitanja predsednici opštinskog odbora Demokratske strake, gospođi Biljani Hasanović Korać.

Predsednica opštinskog odbora Demokratske stranke je ocenila da tokom četvrogodišnjeg mandata koalicije koja je trenutno na vlasti nije bilo loših stvari i loših poteza i takođe se osvrnula na to da je prisutna kriza na globalnom nivou a da predstavnici lokalne vlasti nastoje da ublaže tu krizu na lokalnom nivou. 
Daljom analizom gospođa Hasanović je navela da su infrastrukturni projekti doprineli modernizaciji Vršca i smatra da nije došlo do narušavanja arhitekture same opštine.

„Mi se borimo protiv takvog ponašanja“ navodi gospođa Hasanović na pitanje o partokratiji i dodaje „ni nama neodgovara da se zapošljavaju nestručni kadrovi i da nemamo sa kim da sarađujemo“.

Na pitanje o programskim rešenjima za problem nezaposlenosti republička poslanica je navela da trenutno ne može izneti program.

Povodom akcije Analiza lokalnih političkih ponuda, volonteri udruženja građana Za bolji Vršac obišli su opštinski odbor Socijaldemokratske partije Srbije. Tom prilikom domaćini su nam bili predstavnici pomenute partije, gospoda Velizar Vemić, Dragalin Žurka, Zoran Radović, kao i predsednica foruma mladih SDP –a u opštini Vršac, gospođica Marina Žurka.

Predsedniku opštinskog odbora SDP –a, gospodinu Velizaru Vemiću postavili smo sledeća pitanja:
1. Šta su po vama najveći uspesi a šta najveći neuspesi trenutne opštinske vlasti okom ovog mandata?
2. Koja rešenja nudi program Vaše stranke za probleme na teritoriji opštine Vršac?
3. Koja rešenja Vaša stranka nudi za problem nezaposlenosti?
4. Ima li Vaša stranka mehanizme za borbu protiv partokratije i da li imate odgovarajući kadar da sprovedete Vaš program?
5. . Ukoliko bi udruženje građana Za bolji Vršac napravilo tribinu, da li biste iznete stavove javno branili na toj tribini i odazvali se našem pozivu?

Gospodin Velizar Vemić ocenio je kao uspeh lokalne administracije to što je zadržan trend napretka i projekte uređivanja bulevara, obilaznica i rekonstrukciju Vršačke kule ocenio kao veoma uspešne. Sa druge strane, kao problem definiše nezaposlenost, insistirajući na primeni i poštovanju radnog prava.

Ovim putem se zahvaljujemo predstavnicima opštinskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije na korektnoj saradnji.

Interesovanje evropskih institucija za temu obrazovanja neposredno je proisteklo iz određenih socioloških i ekonomskih polazišta kao i određenih vrednosti moderne Evrope.

Šta to zapravo znači?

Prelistavajući mnoge značajne dokumente, izveštaje sa skupova, setove preporuka bitnih odseka pri Savetu Evrope, često ćete naići na sledeće frekventne reči:

    moderna ekonomija zasnovana na znanju (Knowledge-Based Economy),
    moderno društvo multikulturalnog sastava (Multicultural Society),        
    promocija ravnopravnosti i težnja ka socijalnom uključivanju svih delova društva (Social Equality    and Social Inclusion), ili
    koncept obrazovanja koji se sastoji u učenju kroz ceo život (Lifelong Learning Process).

Najkraće rečeno, Evropa se suočava sa krupnim izazovima modernog doba, koji se sastoje u promeni ekonomskog koncepta, ali i promeni sastava drustva, koje je sada multietničko u mnogim zemljama Evrope. Kao nužna posledica ovih promena, dolazi do promene koncepta obrazovanja, koji postaje moderni obrazovni koncept "učenja za ceo zivot".

Evropa izražava uverenje da formalno obrazovanje više nije u stanju da odgovori na ove izazove koristeći isključivo sopstvene snage i vrednosti, već mu je potrebno "ojačanje u vidu neformalne obrazovne prakse" (Izveštaj Komiteta za kulturu i obrazovanje pri Savetu Evrope, 1999. godine).

Moderni koncept obrazovanja je koncept koji posmatra obrazovanje kao "Lifelong Process" tj. kao proces učenja koji se odvija tokom čitavog života, za razliku od tradicionalnog koncepta, u kome se obrazovanje stiče najvećim delom tokom perioda formalnog školovanja.

A modernom društvu su potrebne nove veštine, dodatna znanja, uz istovremen proces promovisanja vrednosti kao što su socijalna ravnopravnost, dostupnost obrazovanja za sve i aktivna participacija u demokratskom životu.

Ovom činjenicom omogućen je prostor za pojavu neformalnog i informalnog obrazovanja.

U čemu se vidi značaj neformalnog obrazovanja, posebno u odnosu na formalno obrazovanje?

"Formalno i neformalno obrazovanje su komplementarni. Oni koegzistiraju. Elementi jednog se mogu naći u onom drugom"  (Izvod iz izveštaja Radne grupe zadužene za Neformalno obrazovanje, pri Savetu Evrope, 2001. godine).

Komplementarnost - ključna reč, koja označava dominirajući evropski stav po pitanju odnosa neformalnog obrazovanja (u daljem tekstu NFO) i formalnog obrazovanja (u daljem tekstu FO), a ukazuje na to koliki značaj se danas daje neformalnom obrazovanju.

Ono se danas u Evropi smatra  neophodnim delom modernog koncepta obrazovanja, kao bitna i nezamenljiva dopuna formalnom obrazovanju.

Direktorat za Omladinu i Sport pri Savetu Evrope značaj NFO ističe kroz nekoliko aspekata:

• U modernom konceptu obrazovanja (učenju tokom celog života), NFO je značajna dopuna formalnom obrazovanju.
• Sledeći vrednost jednakih mogućnosti, NFO ima važnu ulogu u pružanju dopunskog znanja za ugrožene manjine koje nisu u mogućnosti da pohadjaju formalno školovanje. NFO se ovde posmatra kao neka vrsta "druge šanse za sticanje obrazovanja" (second chance school)
• NFO modifikuje i dopunjava znanja koja se stiču kroz sistem formalnog školovanja uzimajući u obzir kako multikulturalni sastav društva, specifičnosti zemalja u tranziciji, zahteve tržišta, tako i potrebu za sticanjem praktičnih životnih veština za snalaženjem u širem socijalnom kontekstu.

Težnja za priznavanjem značaja neformalnog obrazovanja i jedna dilema

Uviđajući značaj neformalnog obrazovanja u Evropi raste interesovanje za pitanje priznavanja NFO. Preciznije rečeno, raste težnja za izvesnim stepenom formalizovanja i akreditacije ovog komplementarnog puta za sticanje obrazovanja.

Osnovni motiv ove težnje za priznavanjem NFO stoji u potrebi da se osigura i unapredi kvalitet znanja koje se stiče ovim putem, zatim u mogućnosti poređenja različitih tipova NFO (u različitim zemljama, ali i u različitim oblastima primene ovog vida obrazovanja).

U tom smeru, osnovno nastojanje Radne grupe za neformalno obrazovanje pri Savetu Evrope je formiranje jasnih standarda i kriterijuma za kvalitet NFO i to na evropskom nivou - preciziranje liste znanja, veština, kompetencija trenera (edukatora) u okviru NFO, kao i kriterijuma za ocenu kvaliteta samog obrazovanog procesa tj. znanja koja se stiču ovim putem.

Bela knjiga (White Paper On Youth, 2002), ključni dokument Evropske komisije koji razmatra važnost NFO za omladinu Evrope i kreiranje omladinske politike, pored isticanja značaja NFO, izražava i jednu vrlo važnu dilemu: Kako spojiti potrebu za izvesnim stepenom formalizacije znanja koja se nude i stiču kroz NFO sa neformalnim karakterom samog NFO, koji se sastoji u njegovoj participativnosti, dobrovoljnosti, pa i izvesnoj spontanosti?

Ova dilema je vrlo česta tema debata koje se vode u značajnim evropskim institucijama.

Ukoliko neformalnom obrazovanju odredimo jasne, obuhvatne kriterijume kvaliteta i time ga akreditujemo, priznamo kao važan deo modernog obrazovanja, postoji opasnost da ono, na taj način, postane toliko slično formalnom, da bi time izgubilo svoje specifičnosti i paradoksalno - izgubilo svoju vrednost!

Na kraju ovog segmenta teksta, treba napomenuti i to da postoje predlozi da se ova dilema reši na taj način što će se izvesni elementi NFO inkorporirati u sam sistem FO i time dopuniti i ojačati FO.

To je ono što imamo prilike da vidimo i u našoj zemlji, u vidu reforme formalnog školovanja, koja, između ostalog, podrazumeva korišćenje dobrih iskustava i prakse koji su potekli iz NFO sektora kao što su: uvođenje novih pristupa u prenošenju znanja, stvaranje učeničkih participatornih tela, isticanje ideje samoregulacionog učenja.

Posebno vidljiv i značajan primer primene ove ideje o inkorporaciji elemenata NFO u formalno školovanje kod nas je akreditacija niza edukativnih seminara za stručno usavršavanje nastavnika od strane Ministarstva prosvete i sporta.

Ovi seminari su nastali upravo na plodnom tlu neformalnog sektora.

Preporuke za razvoj NFO zemljama članicama, ali i onima koje su na putu da to postanu

Listajući dalje značajne evropske dokumente u vezi sa NFO, uočljiv je pokušaj da se značaj neformalnog vida obrazovanja pretoči u izvesne konkretnije i konstruktivnije formulacije setova preporuka vladama zemalja članica Evropske Unije.

U dokumentima Evropskih ministara za omladinu, Evropskog upravnog komiteta za omladinu i Evropske komisije naglašava se važnost priznavanja statusa NFO u zemljama članicama Evropske Unije. Negde se stavlja veci naglasak na promovisanje vrednosti (promovisanje jednakih mogucnosti za sve, civilnog društva i ljudskih prava), a negde na važnost odredjivanja kvaliteta NFO na evropskom nivou.

Kada je u pitanju omladina, Evropska komisija u svojim programima namenjenim ovoj ciljnoj grupi (YOUTH Program) postavlja za cilj da se kroz NFO obrati pažnja na potrebe mladih ljudi, kao i onih koji sa njima rade,  da im se pruže neophodne informacije, raznovrsni treninzi, znanja i veštine neformalnog obrazovanja.

Postoji i inicijativa da se mladi širom Evrope povežu i osnaže. Poznate su tri tzv. akcije u tom pravcu - Youth Exchanges, European Voluntary Service i Youth Initiatives.

Komitet ministara Saveta Evrope je dao i neke konkretnije preporuke zemljama članicama (samim tim ovo se odnosi i na Srbiju) u vezi sa promovisanjem i akreditovanjem NFO. Slede neke od tih preporuka, delimično pojašnjene i parafrazirane:

1. Budući da je NFO danas fundamentalni deo procesa promocije doživotnog učenja (Lifelong Learning Process), preporučuje se da se razviju efikasni standardi priznavanja NFO kao esencijalnog dela opšteg obrazovanja - pre svega se misli na kriterijume kvaliteta samog obrazovnog procesa u okviru NFO.

2. Naglašava se važnost podsticanja napredovanja NFO pružajući informacije i primere o dobroj praksi, obrazovnim metodama i postignućima kao i formiranja liste veština, iskustava i znanja (kao ishoda učenja) usvojenog kroz NFO.

3. Preporučuje se promovisanje jednakih mogućnosti za sve mlade ljude, sa posebnim osvrtom na socijalno ugrožene grupe, putem kreiranja jednakih uslova za obrazovanje kroz NFO, sa ciljem da ovi mladi ljudi u potpunosti razviju svoje potencijale i da se tako smanji socijalna nejednakost i socijalna diskriminacija.

4. Preporučuje se podsticanje mladih ljudi da daju svoj doprinos u promovisanju vrednosti kao sto su aktivno građanstvo, ljudska prava, tolerancija, socijalna pravda, međugeneracijski dijalog, mir i interkulturalno razumevanje.

5. Kroz NFO aktivnosti treba podsticati mlade na aktivniju participaciju u društvenom zivotu, posebno u zemljama koje su u tranziciji.

6. Promovisanje dijaloga između učesnika, aktera NFO i FO i ohrabrenje boljeg razumevanja različitih pristupa u edukaciji, u različitim evropskim zemljama.

7. Omogućavanje svih resursa (kako ljudskih, tako i finansijskih) koji su potrebni da se NFO učini značajnim elementom nacionalne omladinske politike.

Zaključak

NFO u očima Evrope jeste nezamenljiv i komplementaran deo celokupnog modernog obrazovnog procesa u evropskim zemljama. U političkom smislu, mislim da značaj ove činjenice za našu zemlju ne treba posebno naglašavati.

Na kraju ću ipak podvući važnost u onom ljudskom smislu, a to je da je NFO prepoznato kao kvalitetan i snažan odgovor na raznovrsne potrebe savremenog čoveka. U tome se krije svežina i energija ove nove snage modernog društva.

Autor: Marković Sanja

REFERENCE
1. Council of Europe - Committee of Ministers - Recommendation of the Committee of Ministers to member states on promotion and recognition of Non-Formal education/learning of young people, on 30 April 2003.
2. European Steering Committee for Youth (CDEJ), 30th meeting, Strasbourg, 18 and 20 February 2003
3. Report of working group on Non-Formal Education: The present debate on recognition and quality standards at european level, 2001.
4. Report of Committee on Culture and Education: Non - Formal Education, 15 December 1999.
5. European Commission, Directorate - General for Education and Culture: Common European principles for validation of Non-Formal and Informal Learning, 8 May 2003.
6. Council of Europe, Directorate of Youth and Sport : Study on the links between formal and non-formal education, Strasbourg, March 2003.
7. Katalog programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2002/2003. godinu, Beograd, 2002, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

Znanje je najvažniji ljudski resurs i kapital, a s obzirom na neophodnost posedovanja informacija (znanja) da bi se opstalo u stalno promenljivom okruženju. Današnje društvo nazivamo društvom znanja.

U njemu je obrazovan čovek u središtu pažnje. Potrebno je definisati neke pojmove koji se koriste kao sinonimi za znanje:

• Učenje je proces sticanja veština i znanja, koja rezultiraju u relativno trajnoj promeni ponašanja.
• Obučavanje označava sticanje novih praktičnih znanja i veština potrebnih za rad, rukovođenje, upravljanje organizacijom, prema usvojenim pravilima, propisima i standardima. Obučavanje dovodi do promena u veštinama.
• Trening predstavlja uvežbavanje stečenih praktičnih znanja i veština.
• Razvijanje znanja je vezano za sticanje novih znanja, veština i sposobnosti koje omogućavaju pojedincu preduzimanje složenijih poslova, pripremajući ga za budućnost i zahteve koji tek dolaze. Razvoj dovodi do promena u stavovima i vrednostima.
• Obrazovanje znači sticanje i stalno inoviranje širih znanja iz primenjenih naučnih disciplina i poslovne prakse, relevantnih za delatnost i ciljeve ustanova.

Znanje se prema novijim definicijama karakteriše kao individualna, nečujna pojava, usmerena na akciju, bazirana na pravilima i u stalnim promenama. S obzirom na kompleksnost termina, znanje se izražava kao kompetentnost. Kompetentnost je sposobnost da se ispune zahtevi posla kojim se osoba bavi.[1]

U vremenu, koje je pred nama, učenje postaje lična odgovornost. Ljudi treba da preuzmu odgovornost za svoje znanje i kvalitet posla koji obavljaju, ne čekajući da inicijative za sticanje znanja stignu od viših nivoa.

Uvažavajući ove činjenice, može se zaključiti da budućnost i perspektivu imaju ona društva, organizacije i pojedinci koji budu imali neophodna znanja i veštine koji će im omogućiti da nadvladaju tako moćne i međusobno povezane sile kao što su brzina promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena.

Dakle, u savremenom svetu znanje je najznačajniji resurs, a negovanje intelektualnog kapitala stanovnika optina i gradova garancija je progresa u njoj.

Obrazovanje predstavlja ozbiljnu investiciju, zato je nužno odabrati pravo obrazovanje, jer investirati u obrazovanje znači investirati u budućnost.

Budućnost pripada onima koji uspešno savladaju tri stvari: ubrzano učenje, veću memoriju, kreativno razmišljanje.

Na dobar i siguran posao moći će da računaju samo oni pojedinci koji budu prilagodljivi uslovima i vremenu, kao i oni koji budu stalno obnavljali i inovirali stara i sticali nova znanja.

“Znanje postaje osnovni resurs privređivanja, koji omogućava da ostala tri resursa, radna snaga, kapital i prirodni resursi budu produktivni.

Pojam »znanje« se na različite načine interpretira, s obzirom na to da su pažnja i napor istraživača usmereni na određivanje prirode znanja i prirode mišljenja, određivanje uloge konteksta i na određivanje socijalne komunikacije između odraslih i učenika, i između vršnjaka.

Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja, sa kojim su saglasni i teoretičari i praktičari, jeste razvoj saznanja. Analiza postojećih istraživanja pokazuje da postoji usredsređenost istraživača na razvoj sposobnosti saznavanja kao cilja obrazovanja. Reč je o osobenosti učenika da razumeju svet, da uspešno rešavaju probleme i da usvoje raznovrsna značenja iz te interakcije.

Prema istraživanju Stanford Univerziteta (SAD): Ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine udvostručeno je do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostručava svakih 5 – 8 godina.

Ovaj fascinirajući podatak osim što sam po sebi predstavlja zanimljivost, ima neslućene implikacije na naš svakodnevni život – privatni i poslovni. Na privatnom planu ova „eksplozija” znanja ima za posledicu da zemlje i pojedinci kojima su novoosvojena znanja na raspolaganju stiču velike potencijale za kontinuirano povećanje životnog standarda, kvaliteta života i bogatstva uopšte.

Na poslovni život pojedinaca, organizacija, država i sveta posmatranog u celini, ove ogromne, ubrzane i svakodnevne promene utiču na način koji će u svakom pogledu i značajno izmeniti dosadašnji način života.

Na početku 21. veka susrećemo se sa ogromnim promenama:

•     život, društvo i ekonomija postaju sve složeniji,
•     vreme u kojem živimo je nepredvidivo,
•     priroda poslova se radikalno menja,
•     sve više poslova nestaje usled tehnoloških promena,
•     prošlost sve manje može biti oslonac i putokaz za budućnost.

Već sada je teško predvideti koja znanja i veštine će biti potrebne i tražene za narednih 10 godina. U većini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, što znači da znanje svakoga od nas treba da se duplira svake 2 – 3 godine samo da bi “držali korak” sa promenama, a oni koji to ne budu činili neumitno će zaostajati!

Pogotovo što se u poslednje vreme beleži trend stalno prisutne erozije, amortizacije znanja koje tokom tri do pet godina zastareva do 50%.

Društva u kojima se vrednuje znanje kao resurs, koja ulažu u obrazovanje i nauku, u kojima je razvijena informacijska infrastruktura i u kojima se visoko ceni individualnost, sposobnost i kreativnost pojedinaca i organizacija, nazvaju se inovativna društva.

Japan je još 1980. godine doneo stratešku odluku da japanska privreda promeni strategiju razvoja. Umesto investiranja u tešku industriju i petrohemiju, težište ulaganja pomereno je na delatnosti koje počivaju na ljudskom umu i znanju i koje troše malo energije i sirovina. Rezultate te vizionarske odluke može se videti danas.

U SAD broj zaposlenih u delatnostima visokog znanja, kao što su profesionalne i poslovne usluge, izjednačio se sa brojem zaposlenih u industriji.

U Velikoj Britaniji osnovni prioritet vlade je edukacija svojih građana. Ovo opredeljenje je potvrđeno imenovanjem „prvog državnog Podsekretara za doživotno učenje.

Diploma nije garancija za posao, ukoliko se ne poseduju odgovarajući lični kvaliteti, kao što su: sposobnost za timski rad, osećaj odgovornosti i lične discipline, sposobnost donošenja odluka, osećaj za saradnju i spremnost da se rizikuje, inicijativnost, radoznalost i kreativnost, profesionalizam, težnja ka perfekciji i dosezanju graničnih mogućnosti i osećaj građanske odgovornosti.

Čovek, inače, vodi rat u sebi između zahteva nametljivog traženja od njega i onoga što on može ostvariti. Od  svega  toga  se  treba  braniti  znanjem.

Polazeći od ovih stavova, tokom celog života potrebno je učiti i shvatiti da suština učenja podrazumeva učenje ljudi da misle, a ne da samo akumuliraju činjenice.

Primena novih znanja, veština i tehnologija u cilju povećanja konkurentnosti proizvoda i usluga vršaćkih sela

Prema nalazima Lider+ inicijative, „Primena novih znanja, veština i tehnologija u cilju povećanja konkurentnosti proizvoda i usluga ruralnih područja“, sa 11% od ukupnog broja, jeste poslednja tema na skali.

Međutim, činjenica da je tema u Lider+ programu odabrana od strane manje LAG-ova ne pokazuje celu sliku, pošto ova tema ima horizontalni aspekt.

U mnogim projektima, nova znanja i veštine i nove tehnologije korišćene su kao podrška u okviru drugih tema.

Internet i povezane tehnologije su vrlo značajne teme koje se ponavljaju u ruralnom razvoju. Primetno je da je ista tehnologija korišćena u različitim i inovativnim načinima da bi se postigli slični ciljevi, posebno inkluzija lokalnog stanovništva u selima i informacionim društvima.

U ruralnim oblastima pak, upotreba novih znanja i veština i novih tehnologija nije samo informisanje i komunikacija.

Ona se jednako odnosi na: učenje na daljinu i treninge, upravljanje životnom sredinom, zdravstvo, obnovljive izvore energije, preradu produkata, kao i na proizvodnju alternativnih useva i biotehnologiju.

Generalno govoreći, „knowing how“ nije uvek isto što i tehnološka inovacija, što znači da je u datom slučaju možda bolje efikasnije i šire koristiti ono što već postoji.

U ovom smislu, tehnologija ili know-how trebalo bi da budu relevantni za ciljnu grupu. Žene, mladi i tradicionalni poljoprivrednici/farmeri, imaće drugačiji socijalni i kulturni stav u poređenju sa novim preduzetnicima koji dolaze u ruralno područje spolja, iz drugih regiona.

Slično, u određenim poduhvatima, možemo razmatrati kako upotreba novih tehnologija može da stimuliše ne samo ruralni razvoj, već i razvoj same tehnologije.

U slučaju korišćenja obnovljivih izvora energije, ruralna područja su najčešće u prvom planu. Ovo nije iznenađujuće, pošto su energetski projekti (zasnovani na i povezani sa lokalnim primarnim materijalom, kao što je drvo, biomasa, reciklirani metan, voda i vetar) često direktno povezani sa drugim ruralnim prioritetima koa što su diversifikacija farmi, ekonomijama obima za kolektivne preradne kapacitete.

a Lider projekte i incijative, ove veze su značajne i kao takve imaju potencijal da direktno doprinesu lokalnom ekonomskom razvoju, kao i razvoju životne sredine.

U okviru ekonomske i socijalne politike Evropske unije, usvajanje novih tehnologija i razvoj industrija zasnovanih na znanju jeste vitalni element, pošto ima jasan uticaj na konkurentnost, zaposlenost i informaciono društvo.

Strateška upotreba informativno-komunikacionih tehnologija (ICT) pomaže da se daleka tržišta približe, da se razviju mreže znanja i pomaže hvatanju u koštac sa socijalnim isključenjem pojedinih grupa stanovnika.

Za mala preduzeća, ICT često može da obezbedi neophodnu podršku za primarno istraživanje, posebno pri izbacivanju novih proizvoda na tržište.

Deklaracija iz Valensije, od februara 2003. ističe sledeće: „Ruralne oblasti su srž evropskih prednosti, koje mogu dosegnuti svoj pun potencijal korišćenjem novih informaciono-komunikacionih tehnologija, da bi se povećao kvalitet života i mogućnosti za zaposlenje stanovnika ruralnih područja, da bi se ojačao razvoj ruralne ekonomije, kako u tradicionalnim tako i u novim sektorima, omogućujući tako ruralnim oblastima da se u potpunosti integrišu i učestvuju u evropskoj ekonomiji zasnovanoj na znanju.“

Unutar Lider inicijativa postoji mnogo različitih načina kako nova znanja i veštine i nove tehnologije mogu da budu integrisani u projekat i kako mogu da imaju pozitivan uticaj na život i rad ljudi koji žive u određenom području.

• promovisanje novih inovativnih poslovnih ideja i tehnologija
• organizovanje i održavanje banke znanja u opštini Vršac
• Organizovanje seminara i edukativnih info sastanaka
• Poboljšanje veština i znanja nezaposlenim licima koji imaju preduzetnički talenat i uslove za samozapošljavanje preko obuke i mentoringa
• Poboljšanje veština i znanja nezaposlenim licima kako bi se uspešno prilagodili novim tehnologijama i bržoj dinamici lokalnog radnog okruženja.
• Organizovanje lokalne volonterske edukativne mreže za razmenu znanja i veština.