Udruženje za bolji Vršac

Nа osnovu člаnа 15. stаv 1 Zаkonа o slobodnom pristupu informаcijаmа od jаvnog znаčаjа („ Službeni glаsnik RS“ , br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10 ),  trаžimo dа nаm  odgovorite nа  sledećа  pitаnjа:

1. Pošto ste  30. 7. 2008. godine zаključili ugovor o delu  br. 112-4/2008  sа  Tаnjom Dokmаnović  , iz Vršcа, Kopаoničkа br. 21 , o izrаdi Kodeksа ponаšаnjа  zаposlenih u opštinskoj uprаvi Vršаc, objаsnite nаm   zbog čegа je izrаdа prаvnog аktа poverenа osobi kojа  je po zаnimаnju ekonomistа-operаtivni menаdžer.

2. Zbog čegа je bilo potrebno dа se  izradi  posebаn kodeks, kаdа se model ovog  dokumentа nаlаzi nа sаjtu  vlаde Republike Srbije, i  dostupаn je zа preuzimаnje svаkoj lokаlnoj sаmouprаvi?

3. Ako je bilo neophodno dа se  donese  ovаj  prаvni  аkt, dа li je Kodeks ponаšаnjа zаposlenih koji je izrаdilа Tаnjа Dokmаnović usvojen od SO Vršаc, ili Opštinskog većа, dа li je i gde je isti аkt objаvljen ?

4.Zbog čegа  nаcrt kodeksа, u sklаdu sа modelom kodeksа objаvljenom nа sаjtu vlаde Republike Srbije , nije izrаdio  prаvni tim zаposlen u Opštini Vršаc ?

Predsednik Udruženjа grаđаnа
ZA BOLJI VRŠAC  
Drаgicа   Stаnojlović
          

19. januara tekuće godine, pušten je u rad sajt www.zaboljivrsa.org. Tokom prva tri meseca rada zabeleženi su sledeći rezultati: 

- 7.579 osoba je posetilo ovaj sajt
- 21.319 poseta
- 100.804 pročitanih strana
- 7 minuta prosečno svaki posetilac provede na sajtu

Ovi podaci govore da je svako od Vas, naših posetilaca pri poseti našem sajtu otvorio oko 5 stranica i proveo oko 7 minuta. Upravo ovaj podatak pojašnjava da su tekstovi zaista pažljivo čitani i pregledani. Najbrojniju posetu tokom jednog dana zabeležili smo 10. februara, kada je sajt imao 790 poseta. Međutim u odnosu na prva dva meseca u kojima je zabeleženo po oko 6.000 poseta, tokom trećeg meseca rada došlo je do porasta poseta koji je došao do cifre od oko 9.000.

Naši posetioci su u najvećem broju dolazili do sajta korišćenjem google –a (50.69%), nešto manji broj njih je preko facebook linkova dolazio do sajta (32.85%) i direktno kucanjem tačne adrese (12.62%).
Najviše poseta dolazi razumljivo dolazi iz Srbije – 95%. Iznenađenje predstavlja to što je sajt veoma često otvaran sa teritorija SAD – a, Bosne i Hercegovine i Nemače i Rumunije, a čak je zabeleženo i nekoliko poseta iz Rusije, Južne Koreje i Ujedinjenih Arapskih Emirata. 

Na sajtu je objavljeno ukupno 231 tekst u 29 kategorija. Najpopularnije možete videti u tabeli sa leve strane. Pored pomenutih tekstova, zavidnu posetu beleže i kategorije sajta u kojima dva nama draga sugrađana objavljuju šaljivu stranu vršačke političke scene. Reč je o Gerikaturama, lokalizmima i Vrškoteci. Odličan odziv i posete zabeležile su i ankete, pogotovo one u kojima se pominju političke stranke ili njeni lideri. Daleko manje poseta imaju ankete čiji sadržaj nije direktno povezan sa pomenutim. 

Tekstovi sa najviše poseta:

Lista Grupe građana Za bolji Vršac (3746 poseta)
Oformljena nova vršačka politička grupacija (2317 poseta)
Demokratska stranka – kandidati za odbornike (1967 poseta)
Mrkin saradnik izbačen iz Socijalističke partije Srbije (1535 poseta)
E-TV Za bolji Vršac (1455 poseta)
Nikolić u Vršcu (1399 poseta)
Glas za Demokratsku stranku = glas za pokret (1290 poseta)

Najveća prednost sajta je u slobodnom komentarisanju svih tekstova. Do danas, naši posetioci su objavili 1345 komentara. Veliki uspeh svih nas je što pored ovako velikog broja komenatara samo jedan komentar prijavljen bazi i obrisan. Kao razolg je naveden lažno predstavljanje.Najviše komentara se može uočiti na tekstu Lista Grupe građana Za bolji Vršac (202), Nikolić u Vršcu (151) kao i na tekstu Demokratska stranka – kandidati za odbornike (124). 

Na sve ove podatke treba dodati i da se 40 korisnika registrovalo na sajtu. Verovatno je taj broj uzrok slobodnog komentarisanja tekstova.

Svi ovi parametri doveli su do toga da sajt www.zaboljivrsac.org bude svrstan među 20 najposećenijih sajtova sa teritorije opštine Vršac i među 3.000 najposećenijih sajtova sa teritorije Republike Srbije.

U vremenu koje dolazi nastojaćemo da povećamo kvalitet tekstova, anekta i svih ostalih sadržaja na sajtu. Takođe, želimo da pokrenemo Forum i ovim putem pozivamo sve koji su zainteresovani da učestvuju aktivno u radu Foruma da nas kontaktiraju putem e – mail adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili socijalnih mreža (facebook, twitter). 

Hvala Vam što posećujete sajt www.zaboljivrsac.org i pozivam Vas da nas i u buduće pratite. Mi ćemo se potruditi da opravdamo vaše poverenje. 

U četvrtak, 19. 04. 2012. godine održaće se konferencija za štampu Grupe građana Za bolji Vršac. Početak konferencije je zakazan za 11:00 u VIP salonu restorana Alcudia (Hotel Srbija).

Na ovoj konferenciji će se ispred Grupe građana Za bolji Vršac pojaviti koordinatorka sektora za omladinu Bojana Brajkov i nosilac liste Branislav Matić. Oni če tom prilikom predstaviti program koji promoviše Grupa građana Za bolji Vršac.

Ovim putem pozivamo sve sugrađanke i sugrađane da se priključe konferenciji i postave pitanja vezana za dosadašnji i budući rad Grupe građana Za bolji Vršac.

Nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac, Branislav Matić izneo je da je najveći poraz dugogodišnje lokalne politike to što su narodne kuhinje jedini način na koji veliki broj sugrađana ostvaruje osnovnu egzistenciju. Takođe, osvrnuo se i na veliki potencijal koji Vršac ima a ne koristi. Radi se o biomasi. 

Branislav Matić: Pored 75 000 hektara oranične površine, mi imamo narodne kuhinje koje su nažalost postale jedna sramota, ne onih koji tamo dolaze, već onih koji su ih dotle doveli. Grad koji ima 75 000 hektara ni u prvom ni u drugom svetskom ratu nije imao narodne kuhinje. To govori o realno teškoj situaciji, trgove, behaton kulturu i muškatle niko ne može da jede. Mi se možemo tuda šetati, polemisati o tome da li je to zdravo ili ne, ali ćemo ići gladni. Čin pravljenja narodnih kuhinja predstavlja poraz jedne politike, politike glamura, kulisa... Glad je eminentna i sve brže će se te narodne kuhinje pretvarati u jedina mesta gde ce ljudi moći da obezbede egzistenciju jer mi nećemo moći da preživimo novi talas ekonomske krize, koji, ne da je u najavi, nego je već ovde, ali se mi bavimo izborima i ne pričamo o tome. Najbrže rešenje se može naći u poljoprivredi i u traženju veština. Mi smo na sajmu zapošljavanja pričali o tome, ali, nisam baš siguran da su nas građani najbolje razumeli. Gost nam bio direktor udruženja poslodavaca, koji je bio jako zadovoljan tom idejom i pokušaće da taj model preslika na druge delove, da putem evidentiranja veština kod ljudi, ne stručne spreme ni školskog znanja, već njihovih hobija kojima se privatno bave,pokušamo da te ljude zaposlimo. To su brzi načini da nešto postignemo.

Nakon toga, nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac se osvrnuo i na projekat alternativnog izvora energije – biomase.

Branislav Matić: Pre oko četiri i po godine ja sam bio organizator odlaska za jedan Austrijski grad koji se zove Gising. Tada sam bio domaćin trojici predsednika opštine i direktoru društvenog komunalnog preduzeća, koje sam u svojoj organizaciji vodio u Gising. Gising je jedan mali grad, upola manji od Vršca i on je bio najnerazvijeniji grad u Austriji. Za 18 godina, taj grad je postao za 40 % razvijeniji od najrazvijenijeg regiona u Austriji zahvaljujući visokim tehnologijama i proizvodnji energije obnovljivim resursima. Preko 50 000 ljudi godišnje poseti Gising na seminare, da bi čuli šta to stranci imaju da im kažu o obnovljivim resursima. Neverovatno je do kojih granica oni idu,postideo sam se tamo gledajući koliko je to neproduktivna zemlja, a šta su oni od nje napravili. Skupljanjem biljne zelene mase, oni su napravili pravo malo čudo. To su ona polja koja kod nas gore, imamo na stotine požara dnevno. Mi faktički palimo novac. Samo ono što mi spalimo bilo bi dovoljno da se u finansijskom smislu obezbedi egzistencija basr polovini trenutno nezaposlenih u Vršcu. Bez obzira što je zabranjeno paljenje strništa, meni nije poznato da je neko kažnjen, a i ako je kažnjen nema nekog efekta. Mi palimo gotov novac od kojeg se mnogo toga može uraditi i taj razvijeni svet se razvio radeći ono što mi ne vidimo. Mi ne samo da paljenjem strništa pravimo štetu tako što uništavamo humus, mi uništavamo gotov novac i onemogućavamo nastanak radnih mesta, koja su nam nerešiv problem.

Bilbord, osim što zaklanja Sterijinu kuću koja će za desetak dana biti svečano otvorena i tako postati još jedan vršački muzej, zauzima i mesto na kome je bilo predviđeno da stoji spomenik jednom od najpoznatijih Vrščana, Jovanu Steriji Popoviću.

Osim građana, postavljanjem bilborda iznenađen je i član opštinskog veća za kulturu Javor Rašajski.

-Niko me nije obavestio o postavljanju bilborda ispred Sterijine kuće, niti sam konsultovan po tom pitanju. Planirali smo da premestimo Sterijin spomenik iz parka i postavimo ga ispred budućeg muzeja, svega metar, dva iza novopostavljenog bilborda. Nažalost, postavljanje spomenika nećemo uspeti da obavimo do svečanog otvaranja muzeja "Sterijina kuća", koje je zakazano za 27. april, ali će spomenik sigurno biti postavljen. Sada nam ostaje da vidimo kako da rešimo problem sa bilbordom koji bi zaklanjao spomenik, kaže Rašajski.

Dozvolu za postavljanje bilborda izdaje Javno preduzeće "Varoš", a konačnu reč daje opštinska komunalna inspekcija.

-Dozvole za postavljanje bilborda odobravaju se u skladu sa opštinskim uredbama i u ovom slučaju ni na koji način nije preršen zakon, a lokaciju predlaže stranka koja traži dozvolu. Inače, nismo dobili zvaničan zahtev za postavljanje spomenika, pa to nije ni mogla da bude smetnja. Ipak, bibordi su privremeni objekti i uvek se mogu ukloniti opštinskom odlukom, objašnjava Nenad Nišević, direktor JP "Varoš".

Kako je bilbord postavljen pred uskršnje neradne dane, majstori nisu stigli da dovrše radove, pa je gradski trg ostao raskopan tokom praznika.

Izvor: www.evrsac.rs

Javni radovi koriste se kao kratkoročna i brza intervencija sa ciljem da se predupredi dalje povećanje nezaposlenosi.

Javni radovi se često koriste u kriznim periodima, a ako se dobro planiraju mogu da budu i inovativni oslonac gradova i opština za izlazak iz kriza.

Javni radovi se koriste za:

• Održavanje i obnavljanje javne infrastrukture (urenenje i izgradnja puteva i putnih pojaseva, nasipa, kanala, pruga, mostova, grobalja, rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mreže i drugih objekata od opšteg interesa, urenenje mesnih zajednica, urenenje romskih naselja – poboljšanje uslova stanovanja i drugi poslovi);

• Održavanje i zaštita životne sredine i prirode (sanacija divljih deponija, čišćenje i održavanje obala reka, jezera, kanala, odvoda, javnih površina, pošumljavanje, razvoj ekoloških poseda, čuvanje i zaštita šuma, reka i jezera, razvoj seoskih područja, montaža i održavanje opreme u parkovima i javnim dečijim igralištima, pomoć za uspostavljanje novih deponija – lokacija za sakupljanje i odvodjenje otpada i drugi poslovi).

• Socijalno/kulturno-humanitarne delatnosti (zdravstveno vaspitne aktivnosti – prevencija i pomoć starima, socijalno ugroženim licima, osobama sa invaliditetom, zaštita i čuvanje kulturnog naslena i arheoloških nalazišta, poslovi u pozorišnoj, muzejskoj, bibliotečkoj delatnosti, poslovi u turizmu i drugi poslovi);

Izvođači javnih radova su lokalna preduzeća, preduzetnici, udruženja, javna preduzeća i javne institucije pa se tako pored nezaposlenih pomažu i lokalne firme da prebrode krizni period.

Nažalost, javni radovi, kao vid zapošljavanja čelnici opštini Vršac  veoma malo koriste pa smo već 4 godine opština sa povećanjem broja nezaposlenih sugrađana.

Dokaz o tvrdnji da opština Vršac ne koristi instituciju javnih radova možemo videti i iz najnovijeg konkursa koja je opština raspisala za javne radove za 2012 godinu.

Iz odluke koji je podpisao predsednik opštine Čedomir Živković može se  videti da je samo  jedna preduzetnička radnja nosilac javnog rada.

Iz odluke se nevidi koliko će ljudi biti zaposleno na javnim radovima u 2012 godini i iz kojih sredstava će se javni rad platiti.

Општина Вршац
ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ
Број: 011-12-I-01
Датум: 6.4.2012.
Вршац

На основу чл. 46. ст. 1. т. 1. и чл. 100. ст. 1. Статута општине Вршац (''Сл. лист општине Вршац'' бр. 10/08 и 13/08), Председник општине доноси

О Д Л У К У О

ФИНАНСИРАЊУ ОДОБРЕНИХ ЗАХТЕВА У ОКВИРУ МЕРЕ '' ЈАВНИ РАДОВИ 2012.''

По основу јавног позива заинтересованима за организовање спровођења јавних радова у 2012. години, УСВАЈАЈУ СЕ захтеви следећих лица:

1. Радња за услуге уређења и одржавања околине ''Обођан'' Уљма.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ВРШАЦ
Чедомир Живковић

Program Grupe građana ZA BOLJI VRŠAC za zapošljavanje vrščana u 2012 godine sastoji se iz sledećih koraka:

• Hitnu izradu i usvajanje KRIZNOG PROGRAMA opštine Vršac za narednih 5 godina
• Smanjenje sadašnje vlade od 11 članova na 5 članova
• Usvajanje planova za javne radove za 2012 godinu koji će zaposliti minimalno 500 vrščana
• Priprema i usvajanje rebalansa opštinskog budžeta za 2012 godinu i osnivanje kriznog fonda
• Organizovanje transparentnog konkursa za izvođenje javnih radova na kome mogu učestvovati lokalna (vršačka) preduzeća, preduzetničke radnje, zadruge, udruženja građana, javne institucije uz finansijsku podršku opštine
• Priprema plana za zapošljavanja 750 vrščana za 2013 godinu

Nosilac liste pod nazivom GRUPA GRAĐANA ZA BOLJI VRŠAC u drugom delu svog intervjua objasnio je jedan deo programa koji se odnosi na zapošljavanje i promenu statusa opštine Vršac. 

Novinar: Slogan vaše liste glasi POSAO NA PRVOM MESTU. Kako ćete obezbediti posao u postojećim uslovima?

Branislav Matić: 7000 nezapolsenih je oficijalna cifra koja je dnevno promenjiva i ne postoji model koji može pokazati koliko ukupno ima nezaposlenih, ali se dotira sa cifrom od oko 12 000 ljudi. To je izuzetno veliki broj nezaposlenih koji se ne može rešiti čarobnim štapićem. Moraćemo da uradimo mnogo toga da bi se zaustavio proces gubljenja poslova. Prva naša obaveza je da zaustavimo povećanje broja nezaposlenih. I to bismo već smatrali velikim uspehom ako bismo u prvih par meseci zaustavili taj trend. To se može zaustaviti na nekoliko načina. Ako se već krećemo prema Evropi treba se ljudima objasniti šta znači sporazum o pridruživanju i šta on sadrži kao standarde koje moramo prihvatiti. Evropa prepoznaje standard upravljanja administracijom koji kaže 1 administrativni radnik na 1 000 stanovnika. U vršačkim uslovima to znači na 53 000 stanovnika – 53 administrativna radnika. Kod nas se cifra zaposlenih vrti oko 240, ne znamo tačnu cifu, ali znamo da je to oko 5 puta više od standarda koji Evropa poznaje. Isti ti koji pričaju o Evropi i koji su sada na vlasti i koji su zaposlili svoje partijske drugove u javnom sektoru, moraće i da ih otpuste. Tako da oni koji su dobili posao u javnom sektoru dobiće otkaz od svojih poslodavaca – stranaka koji su ih zaposlile.

Novinar: Govorite konkretno o samoj partokratiji?

Branislav Matić: To je novokomponovani izraz, nekad se to zvalo i protekcija, nepotizam, ali je u svakom slučaju pojava koja nam nije nepoznata, nego je sada još i institucionalizovana. Mnogo je smešno sada čuti partije da pričaju o partokratiji a taj izraz se odnosi isključivo na njih. Šta mi možemo da uradimo? Pre svega možemo da kažemo tim ljudima da ne dozvole da ih lažu. Isti oni koji su im dali posao moraće i da ih otpuste, pročitajte šta piše i koji su standardi koji se moraju poštovati. Međutim, postavjla se zatim pitanje šta uraditi sa tim ljudima koji će biti otpušteni iz javnog sektora? Vršac mora dobiti jedan kvalitetniji status u okruženju da bi se ka njemu gravitiralo. Mi smo ranije pokušavali da Vršac postavimo malo više na lestvici gradova, tj da postaje centar regiona. Danas su to Zrenjanin i Pančevo. Dobijanjem statusa mi dobijamo pravo na povećanu administraciju i samim tim mi rešavamo uvećanu administraciju. Niko ne bi bio otpušten, ali ne bi više sedeli na dve stolice nego bi dobili posao koji se treba odraditi kao centar regiona ili administrativni centar neke druge zajednice. Za njih ne postoji drugo rešenje, nego da Vršac stekne drugi status bez obzira kako se izbori završili.

Vršac ima neslavan rekord, od ukupnog broja nezaposlenih Vršac imamo najveći broj nezaposlenih nekvalifikovanih radnika i po tome smo u samom vrhu u Srbiji. To je zabrinjavajuća situacija jel da bismo zaposlili 2 900 nekfalifikovanih radnika morate otvoriti preko 10 000 mesta, pošto ne postoji firma koja upošljava samo nekfalifikovanu radnu snagu. Oni se mogu zaposliti isključivo u građevinskim firmama i poljoprivredi. Poljoprivreda je brzo rešenje. Svedoci smo da Vršački vinogradi u vreme berbe dovode sa juga Srbija berače, a imamo 2 900 nezapolsenih nekvalifikovanih ljudi na lokalu. Najbrži način kod nas je kontrola setve. Kontrolisana planska setva koja se radi putem premija i oporezivanja. Mi ne možemo uticati na strukturu setve, ali možemo je premirati i opterećivati je dodatnim porezima kako bi mogla biti za zajednicu prihvatljiva. Mi smo u sjajno poziciji, kao opština imamo 75 000 hektara oranične površine i spadamo u red lokalnih samouprava koje imaju najveću oraničnu porvršinu u ovom delu jugoistočne Evrope.

12 april 2012: Prema istraživanju agencija “Partner konsalting” koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke bi mogla da osvoji 29.7% glasova, koalicija oko Demokratske stranke 25.1 odsto, dok bi na trećem mestu bila koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije sa 13.2% glasova podrške. Ujedinjeni regioni Srbije mogu da računaju na 6.7% podrške, a pokret “Preokret” na 7.3 odsto.

Srpska radikalna stranka u ovom trenutku može da računa na 6.9% podrške, dok je Demokratska stranka Srbije na ivici cenzusa sa 5.2%. Dveri, koje prvi put nastupaju na izborima bi mogle osvojiti 2.9% glasova.

Direktor agencije “Partner” Miroslav Šutić smatra da je izvesno da će Ujedinjeni regioni Srbije (URS) preći cenzus, jer je istraživanje te agencije pokazalo da URS ima oko 6,7 odsto podrške. On smatra da je URS značajno popravio svoj rejting u poslednje vreme jer je uspeo da “probudi” pojedine lokalne stranke, što je za tu partiju dobro jer je tako manja šansa da im u ostatku kampanje drugi takmaci preotmu te glasove.

EKSKLUZIVNO – Istraživanje eizbori.com DS i SNS izjednačeni, sledi SPS, cenzus prelaze Preokret, SRS, DSS i URS

EKSKLUZIVNO – Istraživanje eizbori.com predsednički izbori: Tadić vodi ispred Nikolića, Stanković moguće iznenađenje

EKSKLUZIVNO – Istraživanje eizbori.com: Srbija ide u krivom smeru, hitno treba novu Vladu

“Spremnost na izlazak na izbore nije se bitno izmenila tokom poslednja dva meseca, bez obzira ili uprkos tome što u medjuvremenu započela agresivna predizborna kampanja. I dalje se može tvrditi da maksimalna izlaznost mozze biti oko 70 odsto, ali je verovatnije da će biti nekoliko poena ispod tog maksimuma”, rekao je on.

Istraživanje Partner konsaltinga je pokazalo da je, u odnosu na izbore 2008. godine, veliki broj glasača izgubila Koalicija “Za evropsku Srbiju”, iz cijih redova je 11,7 odsto otišlo u apstinenata 22,9 odsto u neopredeljene. SRS je uspela da zadrži samo 18,4 odsto glasova iz 2008. godine a visse od polovine njihovih glasacca sada glasa za Srpsku naprednu stranku.

Jedina koalicija koja je uspela ne samo da sačuva, već i da poveća svoj izborni rejting u odnosu na 2008. godinu je ona okupljena oko Socijalisticcke partije Srbije, dok je DSS veliki gubitnik u odnosu na prošle izbore jer se gotovo 40 odsto njenih birača sada opredeljuje za druge stranke, dok 22 odsto još ne zna za koga će glasati.

Agencija Partner konsalting istaživanje je obavila od 5. do 8. aprila tehnikom telefonskog intervjua na uzorku od 1.400 ispitanika, slučajnim izborom. Istraživanje je sprovedeno kao komercijalni projekat agencije i sadrži otvoreni deo, koji je objavljen, kao i dopunske informacije za klijente iz oblasti politike i medija.

Pogledajte i ostala ISTRAŽIVANJA.

Lista Srpske radikalne stranke pod nazivom Srpska radikalna Stranka dr Aleksandar Martinović biće na mestu broj 6. na glasačkom listiću. 

Kandidati za odbornike:

1 Др Стевица Деђански 1974 Доктор екон.наука Вршац, Топовски пут 5

2 Зоран Ђукић 1963 Пољ.техничар Вел.Средиште, Виноградарска 98

3 Мирјана Јовић 1952 Пензионер Вршац, Брегалничка 13

4 Мр Мирослав Ступар 1960 Магистар економ. Вршац, Стевана Немање 4/9

5 Синиша Добричинац 1963 Програмер Вршац, Михајла Пупина 64

6 Биљана Станић 1972 Проф.раз. наставе Вршац, Косанчић Ивана 1

7 Игор Готхенц 1977 Дипл.инг.технологије Вршац, Ђуре Ђаковића 15

8 Мирко Зрилић 1956 аутомеханичар Гудурица, Отона Жупанчића 17

9 Злата Златановић 1953 пензионер Вршац, Скадарска 23

10 Зоран Маринковић 1954 радник Избиште, Исе Јовановића 15

11 Тихомир Максимовић 1968 Грађ.техничар Павлиш, С.Стефановића 15

12 Душанка Шаин 1947 Управни референт Вршац, Горанска 11

13 Драгомир Спасојевић 1956 Пољ.техничар Вршац, Н.Нешковића 37

14 Невенко Илић 1963 Возач-механичар Павлиш, Славка Никића 36

15 Митра Зрнић 1949 пензионер Вршац, Грозданова 28

16 Ненад Барачки 1959 Економ.техничар Уљма, ЈНА 5

17 Миливој Бабец 1977 аутомеханичар Орешац, ЈНА 14

18 Љиљана Јованчић 1955 радник Избиште, Саве Кнежевића 7

19 Бојан Шаин 1991 студент Вршац, Горанска 11

20 Драган Милетић 1981 предузетник Вршац, Карађорђева 11

21 Жељка Драча 1986 Дипл.економиста Вршац, Хероја Пинкија 141

22 Др Миодраг Милунов 1962 стоматолог Вршац, Кајмакчаланска 12

23 Дејан Милојевић 1969 Вет.техничар В.Средиште, Војвођанска 42

24 Верица Смедеревац 1959 трговац В.Средиште, Железничка 43

25 Милан Цветановић 1986 студент Гудурица, Цанкарева 26

26 Цветко Товарницки 1939 пензионер Влајковац, Ритишевски пут 1

27 Славица Јовановић 1959 домаћица Гудурица, Трг Ослобођења 5

28 Ристо Хаџић 1936 пензионер Гудурица, Прешернова 19

29 Горан Пинтер 1989 радник Вршац, Абрашевићева 34/7

30 Јованка Николић 1962 радник Вршац, Хероја Пинкија 230