Udruženje za bolji Vršac

Violeta Jovanović izvršni direktor NALED-a

Sledeći primere najbolje prakse Evropske unije, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2007. godine pokrenula je Program za sertifikaciju opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u cilju stvaranja dobre poslovne klime i povećanja nivoa investicija u lokalnim samoupravama. Projekat je omogućen uz institucionalnu podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja sa ciljem da se opštine upoznaju sa standardima koje treba da ispune kako bi ostvarile uslove za sticanje sertifikata.

Sertifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem (Business Friendly Certification - BFC) je proces koji promoviše standarde efikasne i transparentne lokalne administracije i omogućava ocenu kvaliteta usluga i informacija koje opštine pružaju investitorima i privrednicima. Sertifikacija je namenjena svim opštinama i gradovima u Srbiji koje žele da unaprede uslove za poslovanje u svojim sredinama, privuku nove investicije i podstaknu razvoj lokalne ekonomije.

Stvaranje privlačne poslovne klime ne znači samo da se nude finansijske povlastice investitorima. Iako je to važan deo odluke, investitori uzimaju u obzir i kvalitet komunikacije koju ostvaruju sa lokalnim vlastima, profesionalizam, preciznost, kao i utisak i očekivanja o mogućem partnerskom odnosu u budućnosti. Investitori vrednuju realno predstavljenu sliku o lokalnoj sredini i predvidljivost potrebnog vremena i novca koji je potreban za različite postupke, počev od registracije preduzeća, preko izgradnje objekta, povezivanje na energetske i komunalne sisteme snabdevanja i zapošljavanje radne snage. Sertifikacija opština znači ispunjenje određenih standarda, tj. određenu garanciju da će postojeći privrednici, kao i potencijalni investitori, dobiti usluge i informacije na način koji olakšava poslove i aktivnosti koje spadaju u nadležnost lokalnih samouprava u Srbiji.

Kriterijumi

Uspostavljeno je 12 kriterijuma i više od 80 potkriterijuma na osnovu kojih se ocenjuje da li je i u kojoj meri neka opština ispunila standarde povoljnog poslovnog okruženja:

    Strateški pristup lokalnom ekonomskom razvoju
    Organizacioni kapacitet za pružanje podrške privredi
    Uključenost privrede u rad lokalne uprave (privredni savet)
    Efikasan sistem za izdavanje građevinskih dozvola
    Dostupnost informacija relevantnih za poslovanje  
    Primena marketinga u cilju promocije investicija
    Kreditna sposobnost i finansijska stabilnost   
    Promocija zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa  
    Podsticanje privatno-javnih partnerstava
    Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge
    Transparentna politika lokalnih taksi, poreza i podsticaja
    Primena informacionih tehnologija

Povoljno poslovno okruženje imaju one opštine koje ispune 75% navedenih kriterijuma. Zvanični sertifikat izdaju NALED i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kao svojevrsnu garanciju investitorima da opština nudi sve potrebne uslove za uspešan početak i razvoj biznisa.
Značaj

Gotovo trećina svih lokalnih samouprava u Srbiji unapređuje privredni ambijent kroz NALED-ov Program sertifikacije, dok je ukupno 16 opština zaslužilo Sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju.

Kriterijumi Sertifikacije daju jasne smernice opštinama o vrsti i kvalitetu usluga, informacija i infrastrukture koje investitori i privrednici očekuju. Svaka opština uključena u proces Sertifikacije dobija konkretne preporuke koje reforme je potrebno da sprovede kako bi stvorila povoljno poslovno okruženje koje podrazumeva efikasnu administraciju, transparentnu lokalnu upravu, adekvatnu infrastrukturu i partnerski odnos prema privredi.

Krajnji cilj Sertifikacije je jačanje konkurentnosti lokalnih samouprava, promocija investicija, povećanje zaposlenosti i rast životnog standarda u Srbiji. Program sertifikacije opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem je jedinstven u našoj zemlji.

Prilikom utvrđivanja visine ove takse, opštine se u praksi rukovode i brojem zaposlenih, prosečnom zaradom, rastom cena vrstom delatnosti pravnog lica, odnosno zonom na kojoj se dati objekat nalazi. To znači da opština svojim aktom utvrđuje visinu ove takse, olakšice, rokove i način plaćanja, ali često bez realnog osvrta na mogućnosti privrednih subjekata i konstruktivnog dijaloga sa privredom. Povrh svega, opštine koje su manje konkurentne (geografski i infrastrukturno) imaju veće takse i oscilacije u izmenama visine taksi na godišnjem nivou, što je obrnuto srazmerno uslovima za poslovanje koje nude.

Neplansko povećanje ovih nameta znatno povećava troškove poslovanja, onemogućava preduzeća da isplaniraju svoje troškove i predstavlja loš signal za privredu i strane investitore u čijim zemljama je povećanje komunalnih taksa predvidivo na višegodišnjem nivou.

Ovakve mere za rezultat imaju pad privredne aktivnosti jer previsoki nameti opterećuju privredu i doprinose rastu sive ekonomije. Ako pri tom uzmemo u obzir da porez na zarade čini najveći procenat budžeta u kategoriji izvornih prihoda, onda je jasno zašto je opštini dugoročno u interesu da podstiče razvoj privrede i zapošljavanje, umesto da kratkoročno poveća druge namete.

Iz navedenog se zaključuje da je poreska konkurencija moćan razvojni mehanizam, ali i izvor prihoda kroz podsticanje razvoja male privrede. Ako žele da budu konkurentne, od opština se očekuje da obezbede oslobođenja za početnike u biznisu kako bi bili rasterećeni ovih obaveza u prvim godinama poslovanja kada su troškovi otpočinjanja posla značajni, niže takse za firme u seoskim područjima i odabrane delatnosti (stari zanati), kao i da pored podsticaja za strane investitore, obezbede aktivne mere podrške za domaću privredu koja tu već posluje.

Ono što opština za početak može da učini, u cilju stvaranja boljih uslova za poslovanje na lokalu jeste racionalizacija visine taksa i ujednačavanje načina za obračun. Na republičkom nivou, potrebno je definisati maksimalan iznos komunalnih taksi i procenat povećanja čime bi se uvela određena predvidivost u ovu oblast, što je od važnosti za planiranje troškova i stabilnost u poslovanju, koja je trenutno jedna od ključnih prepreka našoj konkurentnosti i boljem životnom standardu.

izvor Blic

Što će sve zajedno dovesti do bankrota srpske privrede, ocenio je u intervjuu za „Alo!“ Mirko Todorović, vlasnik kompanije „Todor“ i suosnivač Pokreta privrednika.
Kao privrednik, nikada ne bih smeo da planiram poslovanje sa svesnim gubitkom, a naša vlada nije čak ni pokušala da uravnoteži budžet.

Nije ni bilo diskusije o tome gde bi na troškovnoj strani moglo ga se uštedi, a gde možemo da privučemo više prihoda.
Kada bi se država uozbiljila i sa jedne strane smanjila sivu ekonomiju, koja iznosi oko 40 odsto, a sa druge strane ukinula onolike agencije, budžet bi bio uravnoteženiji.

Najviše polemike u javnosti izazvali su upravo troškovi?

To se svelo na raspravu ministara o tome ko će dobiti više para, a niko ne misli odakle će taj novac stići, sve u maniru „šiljimo ražanj, a zeca tek treba da uhvatimo“.
Nisam siguran da privreda može za njih da zaradi ta sredstva, jer smo takvom politikom do sada ostajali bez proizvodnih radnika, a nismo dirnuli u administraciju i to će dovesti do bankrota privrede.
Ima li u vladinom planu bužeta bar nekih antikriznih poteza?
Vlada nije konkretno navela koje su to mere, a pošto u budžetu nema značajnih ušteda niti programa za poboljšanje naplate prihoda, teško da će antikriznog programa biti.

Ministarstvu ekonomije su za sledeću godinu značajno smanjena sredstva za likvidnost domaće privredne, ali ne i za podršku stranim investicijama poput „Fijata“, „Jure“ ili „Svarovskog“. Kako na to gledate?

To je čisto favorizovanje stranih firmi. Nemam ništa protiv stranih investitora, oni su potreban uslov, ali ne i dovoljan da se razvije privreda.

Totalno smo zapustili domaće preduzetništvo, naše male i srednje firme, koje bez državne pomoći zapošljavaju ljude, muče se i propadaju, dok država deli pare strancima.

To je sve politička kampanja za ulepšavanje stvarnosti kako bi se pokazalo da nas stranci vole. Bilo bi mnogo racionalnije da prvo pomognemo domaćim posrnulim firmama da zadrže radnike, pa tek onda da otvaramo nova radna mesta.

Kakav je vaš savet za preživljavanje još jedne krizne godine?

Zapostavili smo unutrašnje resurse, naše bogato selo i poljoprivredu. Pošto svi želimo da „furamo etnofazon“, kako to kažu mladi, onda hajde sad u pravom smilu reči da to furamo. Pozivam državu da stimuliše povratak mladih ljudi na selo i prozvodnju zdrave hrane.

U tome je budućnost, a ne u subvencionisanju navodno jeftinih stanova od 1.400 evra, dok po unutrašnjosti stanovi zvrje prazni i sa cenom od 400 evra po kvadratu. Okretanje selu i unutrašnjosti, sopstvenim resursima, jedini je izlaz iz krize.

Šta očekujete od predstojećih izbora?

Neka nam je bog u pomoći, jer nijedna kombinacija sadašnjih partija ne može da napravi preokret.

Stranački programi ne sadrže ni ekonomske ni političke sistemske promene i među njima gotovo da nema ideoloških razlika.

Zato očekujem će se vlade u narednom periodu od četiri do pet godina brzo menjati, što će biti način za razrešenje krize.

Sanja Đorđević

Đorđe Vukadinović:

IZBORI – Izbori će, po svemu sudeći, biti redovni, uprkos tome što su naprednjaci tri godine najavljivali vanredne i to je jedan od malobrojnih uspeha vladajuće koalicije. Međutim, meni se čini da Nikoliću i Vučiću nije bilo toliko do vanrednih izbora, koliko im je stalo da neprestanom pričom o toma sačuvaju svoj visok rejting – i u tome su uglavnom uspeli. Kampanja će biti žestoka, negativna, i uglavnom će proći u uzajamnim optužbama i dokazivanju da smo „mi” možda loši, ali da su oni drugi „mnogo gori”.

KOSOVO – Kosovo će i u 2012. biti nezaobilazna politička tema, ali ne očekujem da će biti nekih dramatičnih preokreta, pogotovo ne povoljnih. Zapad će zahtevati što bržu i što veću „normalizaciju” odnosa sa Prištinom, a Beograd će se pod tim pritiscima povijati. Dok će Srbi sa severa sve više istupati kao samostalan politički faktor.

EVROPSKE INTEGRACIJE – Mislim da je zlatno doba evrointegracija ostalo iza nas, premda će neke stranke i mediji i dalje nastaviti da cede tu političku „suvu drenovinu”. Srbija je na tom planu uradila manje-više sve što se moglo, a dalji koraci će zavisiti od procene Brisela i Berlina da li im se isplati da nas dalje ucenjuju, ili da nam, radi ostanka na „evropskom putu”, ipak udele tu kandidaturu koja ih ništa ne košta.

UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA EKONOMSKE I SOCIJALNE PRILIKE U ZEMLJI – Nemam nikakve sumnje da će kriza ponovo eskalirati i da će život za obične ljude biti još teži nego prethodnih godina.

Vladimir Goati:

IZBORI – Izbori su uvek neizvesnost i moguće su prilično velike promene. I kada to istraživači izbornih opredeljenja ne predvide događa se nešto što se u teoriji zove izborni zemljotres, ali ja mislim da se tako nešto Srbiji neće desiti. Ne postoji nikakva verovatnoća da će dve megastranke DS i SNS posle izbora biti u koaliciji.

KOSOVO – Postoji apsolutni dogovor stranaka da se Kosovo nikada pravno ne prizna. Ali bićemo prinuđeni da sa Kosovom, kao faktičkom jedinicom međunarodnog prava, održavamo one odnose koje je SR Nemačka imala sa Istočnom Nemačkom ili kakve Kina ima sa Tajvanom.
EVROPSKE INTEGRACIJE – Sve više ćemo ići ka promeni odnosa prema Kosovu ukoliko budemo hteli da idemo u Evropu. Ako ne budemo hteli u Evropu sve je onda moguće, ali onda evropski snovi doživljavaju kraj.

UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA EKONOMSKE I SOCIJALNE PRILIKE U ZEMLJI – Ona uozbiljuje i čini težim sve druge poteze vlasti. Ekonomska kriza je „dar” sa neba opoziciji da bolje prođe na izborima. To je velika šansa, pre svega za najveću opozicionu stranku da se pojavi kao stožerna stranka neke nove vladajuće koalicije.

Jovo Bakić:

IZBORI – Izbori građanima malo novog i dobrog mogu doneti. Ako pobedi vlast, zadržaće skoro sve „mangupe u njihovim redovima” koji su nas usrećili. Ako, pak, pobedi opozicija, onda će na plen kidisati izgladneli vukovi (10 godina van vlasti nije šala) željni plena. Uopšte, ko za ovih 20 godina nije shvatio zbog čega se neko bavi politikom u Srbiji?

KOSOVO – Kosovo je težak problem i utoliko ozbiljniji što se njime bave američka i evropska politička oligarhija. Naoružani pameću i dobrom voljom trebalo bi se boriti za što veću samoupravu Srba i SPC na Kosmetu, bez obzira na državne okvire.

EVROPSKE INTEGRACIJE – Za Srbiju je važno da se kreće ka EU, jer to je jedina nada da će ojađenost građana biti bar za trunku manja (ko ne veruje, neka se priseti na čiji pritisak su ukinute blanko ostavke poslanika) a bezbednost veća no što bi inače bila.

UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA EKONOMSKE I SOCIJALNE PRILIKE U ZEMLJI – Ekonomska kriza će dodatno produbljivati socijalne probleme, što će širiti prostor nacionalnoj i socijalnoj demagogiji. Ako EU nesrećom poklekne, Balkan će se naći na ivici novog rata. Utoliko, smanjivanje budžetskih sredstava Vojsci Srbije svedoči o krajnjem diletantizmu vlasti.

Dejan Vuk Stanković:

IZBORI – Izbori su centralni politički događaj u Srbiji u 2012. Izlaznost na izbore biće najveća nepoznanica. Zbog krize i propusta vlasti, opozicija je favorit. Vlast traži šansu u neutralizaciji opozicione kritike, pojačanoj motivaciji svog biračkog tela i taktici nastupa u više kolona. Nova vlada biće koaliciona i ideološki heterogena. Naslediće iste probleme koje ima sadašnja vlada, uz manje resursa za njihovo rešavanje.

KOSOVO – Rešavanje kosovsko-metohijskog problema i nastavak evrointegracija međusobno su povezani procesi. Evolucija kosovske politike nemoguća je bez promene Ustava i saglasnosti javnosti. Društvu i državi predstoji rasprava o odnosu prema EU i Kosovu.

EVROPSKE INTEGRACIJE – Potonje briselsko „ne” pokazalo je da će Srbija biti bliže Briselu jedino ako ispuni političke zahteve EU. Uslovi EU su poznati i teško ostvarivi, posebno tokom predizborne kampanje.

UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA EKONOMSKE I SOCIJALNE PRILIKE U ZEMLJI – Opozicija će žestoko kritikovati vladu, dok će nas vlast uveravati da u uslovima svetske ekonomske krize nije moglo bolje. Kao i do sada, izostaće preuzimanje konkretne odgovornosti za politički nepopularne i konkretne reforme u sferi ekonomije.

Miljeno Dereta:

IZBORI – Izbori će, nažalost, doneti manje promena nego što je Srbiji potrebno. Dok dovoljan broj glasova ne osvoje oni koji su spremni da hrabro pogledaju istinu u oči tonućemo sve dublje u prošlost, siromaštvo, samoizolaciju... i biti sve dalje od Evrope.

KOSOVO – Kosovo će pod političkim pritiskom i uz međunarodnu finansijsku pomoć, na talasu entuzijazma stvaranja nove države, učiniti mnogo na uspostavljanju institucija i uključivanja Srba u njihov rad. Verovatno će, kao i druge zemlje regiona, u mnogo čemu preteći Srbiju.

EVROPSKE INTEGRACIJE – Oni koji se zalažu za ulazak u EU imaju na umu interes Srbije. Oni koji to usporavaju ili sprečavaju imaju na umu samo svoje (lične) interese. Biće teško da ovi prvi, koji se obraćaju razumu, nadglasaju ove druge koji manipulišu emocijama.

UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA EKONOMSKE I SOCIJALNE PRILIKE U ZEMLJI – Umesto da sprovedu hitne promene poreskog sistema i podstaknu razvoj malih i srednjih preduzeća, vlast će krizu koristiti kao izgovor za očuvanje postojećeg, dokazano neuspešnog, ekonomskog sistema. Kao dosadašnja, ni buduća vlast neće pitati za cenu prividnog socijalnog mira.

Čedomir Antić:

IZBORI – Ovi izbori neizvesniji su od svih održanih posle septembra 2000. godine. Izvesno je da nova vlada, kakva god bila, neće hteti ili moći da značajnije menja sadašnju politiku. DS i G 17 su sada jako omraženi u narodu. Ipak, imaju manevarski prostor, tu je kredit koji nije povučen, poigravaće se sa socijalom (možda će deliti novac od akcija)... Najverovatnije će sledeća vlada biti slična ovoj sa LDP-om i više zastupljenim manjinama. Moguće je da će u veliku vladu sa DS-om ući i SNS, ali samo ako bude baš loše prošao. Ako DS baš doživi katastrofu moguća je koalicija Nikolićeve stranke, SPS i otpadnika iz sadašnje vlade.

KOSOVO – Ako postignemo unutrašnji konsenzus možda još postoji nada u istorijski sporazum sa Albancima i podelu pokrajine sa tim da Srbi na jugu dobiju autonomiju, a manastiri eksteritorijalnost. Međutim za tako nešto nema volje.

EVROPSKE INTEGRACIJE – Pred nama je najmanje deset godina čekanja i nadanja. Bićemo srećni ako sledeća vlada tokom čitavog mandata dobije datum za početak pregovora o pristupanju EU.

Svetu prete nemiri, sukobi i anarhija, ističe se u „Izveštaju o rizicima”, kojim će se pozabaviti učesnici Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Demokratija je u deficitu, politika je na ivici bankrota, a svetu zbog beznadežnosti izazvane globalnom ekonomskom krizomprete sukobi.

Dijagnoza nije nova. Čula se protekle godine u protestima na gotovo svim tačkama planete. Novo je to što će se opštim stanjem svesti ozbiljno pozabaviti politički lideri i biznismeni na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, krajem januara.

Tim od 460 stručnjaka iz oblasti politike, privrede i civilnog sektora u sedmom po redu „Izveštaju o rizicima” ističe da je globalna ekonomska kriza poslednjih nekoliko godina pogonsko gorivo za narastanje nacionalizama, socijalnih nemira i konflikata.

Ocenjuje se da bi „posejano seme nezadovoljstva“ u deceniji pred nama moglo da proklija i da poništi sve pozitivne trendove globalizacije. Dokument razmatra šire posledice ekonomske krize koja je globalnu ekonomiju gurnula u najdublju recesiju od Drugog svetskog rata, što je mnoge vlade nateralo da uvedu najoštrije mere štednje i da zanemare bilo kakav kratkoročni razvojni podsticaj.
Forum u Davosu zabranjuje objavljivanje širih citata iz ovog papira u koji je „Politika” imala uvid, ali je dozvoljeno prepričavanje osnovnih teza o rizicima sa kojim se suočava svet.

Tek kada se u luksuznom zimskom centru njime bude pozabavio najviši svetski ekonomski skup, sa zaključcima će detaljnije moći da bude upoznata šira javnost.
Izvesno je da su mnogi socijalni fenomeni zabrinuli biznis elitu koja je predugo ostajala hladna prema ovakvim analizama.

Živimo u vremenu kad mnogi znaju da njihova deca neće kao odrasli ljudi uživati viši standard od roditelja, što je do sada bio slučaj. Opisujući ovu novu bolest, jedan od direktora Foruma, odgovoran za najnoviji izveštaj o rizicima, precizira da je kriza naročito akutna u visokorazvijenim industrijalizovanim zemljama.

„One su istorijski ulivale veliko poverenje svom stanovništvu i u njima su se rađale velike i hrabre ideje.“

Autori traže da se proceni rizik i pronađe adekvatnije rešenje za aktuelne demografske tokove: sve je veći broj mladih ljudi bez perspektive i penzionera čija mizerna primanja zavise od državnih institucija urušenih dugovima.

Tvorci teksta upozoravaju i na rastući jaz između bogatih i siromašnih, obučenih i nekvalifikovanih, na potpuni poremećaj u fiskalnom sistemu. Pozivaju i državni i privatni sektor da zajednički iznađu kreativne načine za razbijanje „začaranog kruga”.

Razvijenom delu sveta preti tzv. distopija, koja označava „mesto gde je društvo, ophrvano nevoljama, zapalo u kolektivnu beznadežnost”.
Iz izveštaja se vidi da se svetska elita duboko zabrinula zbog poruka koje su joj protekle godine upućivali „Okupatori Volstrita” i masovni protesti protiv lažne demokratije i diktata finansijskih institucija.

To, konstatuju autori, ukazuje da „rastuće nezadovoljstvo političkim i ekonomskim vlastima može, zahvaljujući tehnologijama umrežavanja, da dovede do munjevite mobilizacije građana”.

U razvijenim zemljama nezadovoljstvo starijih zasniva se na strahu da će izgubiti socijalne beneficije sa kojima su računali, dok su mladi ogorčeni što ostarela populacija ostaje u radnom odnosu duže i što u skučenim uslovima nema mesta za njihovo zapošljavanje.

Pozivajući se na ono što se moglo videti iz „arapskog proleća”, autori zaključuju da su kontekst i zahtevi manje razvijenih zemalja potpuno različiti. U ovim zemljama „brzi ekonomski razvoj pothranio je očekivanja da od njega bude vidljivije koristi za sve slojeve društva, a ne samo za privilegovane”.

Pokreti koje su mnogi posmatrali kao repliku bezopasnih hipika ipak nisu naišli na gluve uši svetske elite. Učesnici Davosa će mnogo manje uživati u idiličnom zimskom ambijentu kad im na sto, uz kafu i sok, bude stavljena studija o rizicima koji ih čekaju, kada sa planine siđu na zemlju.

Autor: Zorana Šuvaković

Izvor: Politika objavljeno: 13.01.2012.

Iako se prognoze veoma razlikuju, zajednički zaključak je da će u Srbiji standard ljudi ostati loš zbog uticaja krize koja će se nastaviti i u novoj godini.
Šta će biti sa našim ekonomskim standardom, zaposlenošću i platama u 2012. godini pitanja su koja opsedaju svakog običnog čoveka u Srbiji, ali i stručnjake iz ove oblasti, koji u vezi sa tim nemaju jedinstveno mišljenje.

Razgovarali smo sa nekoliko eminentnih domaćih analitičara i njihova predviđanja se mogu svrstati u tri grupe, dakle u tri moguća scenarija za 2012. godinu.

Naravno, prognoze se kreću od vrlo pesimističnih („crni" scenario), preko umerenih i verovatno najrealnijih („sivi" scenario) do onih optimističnih („beli"). Iako se prognoze veoma razlikuju, zajednički zaključak je da će u Srbiji standard ljudi ostati loš zbog uticaja krize koja će se nastaviti i u nastupajućoj godini.
Najveći optimista u našoj anketi je profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, koji navodi da će Srbija u nekom najboljem slučaju, za koji on smatra da postoje šanse da se desi, sledeće godine imati manje nezaposlenih, blagi rast plata i penzija i umereno povećanje životnog standarda. Privredni rast bi, kaže Savić, u toj varijanti bio veći od dva odsto.

„Trebalo bi da imamo umereno smanjenje broja nezaposlenih, blago povećanje plata u javnom sektoru i penzija i bolji standard koji je ostvariv uz rast BDP-a od dva i više odsto. Takođe, očekujem smanjenje inflacije i jačanje dinara, a imaćemo i rast uvoza, izvoza i stranih investicija”, navodi profesor Savić.

Urednik sajta „Makroekonomija" Miroslav Zdravković kaže da će se u najboljem slučaju ekonomski okviri kretati oko budžetskih projekcija za sledeću godinu.

“„Beli" scenario je u skladu sa sadašnjim pretpostavkama na kojima se usvaja budžet, a pretpostavlja se da će doći do neznatnog rasta BDP-a, da će plate i zaposlenost ostati na sadašnjem nivou, da će kupovna moć stagnirati, a rast izvoza biti veći od rasta uvoza”, objašnjava Zdravković.  On dodaje i da možemo očekivati povećanje investicija.

Ipak, postoji i vrlo velika mogućnost da se stvari u 2012. dodatno pogoršaju. Tako saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da se zbog izbora ništa neće promeniti i da je to čak u ekonomskom smislu izgubljena godina. On, međutim, kaže da bismo pozitivne pomake mogli očekivati u slučaju da dođe do prevremenih izbora.
Ako izbori budu ranije, to bi značilo da će i nova vlada biti ranije formirana, pa je i moguć preokret u razvoju, za koji bi u tom slučaju bilo vremena”, objašnjava Nikolić.

Ekonomski analitičari slažu se i da bi pozitivan događaj u 2012. bio da Srbija konačno u martu dobije status kandidata za članstvo u EU.

Spoljni šokovi

Nažalost, skoro svim sagovornicima bilo je mnogo lakše da komentarišu najgori mogući scenario koji u 2012. godini može da zadesi Srbiju. Svi ekonomski pokazatelji bi, u tom slučaju, bili negativni, a prognoze se razlikuju samo u veličini tih negativnih kretanja.

Prema „crnom" scenariju ekonomiste Miroslava Zdravkovića treba očekivati pad BDP-a, a spoljni šokovi koji dolaze iz Italije biće pojačani padom tražnje iz Nemačke i Austrije, što će smanjiti ukupnu vrednost izvoza.

“Pad uvoza će biti znatno oštriji, kao i pad plata i broja zaposlenih. Tako će broj penzionera premašiti broj zaposlenih, dok će broj nezaposlenih eskalirati. Priliv investicija bio bi simboličan, dok bi rast javnog duga dostigao vrednost deficita budžeta planiranog u ovoj godini”, naglašava Zdravković.

Profesor Ljubodrag Savić kaže da bi po najcrnjoj prognozi pad privredne aktivnosti išao čak do pet odsto, što bi dovelo do značajnog rasta nezaposlenosti.

“Imali bismo realan pad plata i penzija, dvocifrenu inflaciju, rapidan pad kupovne moći i standarda građana i povećanje broja siromašnih za nekoliko stotina hiljada ljudi, smanjenje izvoza i uvoza, minimalne investicije, dužničku krizu i značajniji pad vrednosti dinara”, ističe Savić.

Ekonomisti u najvećem broju smatraju da će sledeća godina biti veoma teška, ali ipak veruju da će se pad privredne aktivnosti zaustaviti ili makar neutralisati proizvodnjom „Fijata". Oni ističu i da bismo mogli da budemo zadovoljni ako plate i kupovna moć građana neznatno opadnu, izvoz blago poraste, a uvoz ostane na ovogodišnjem nivou.