Udruženje za bolji Vršac

Neko je u jednom čikaškom listu objavio:

Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom.

Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.

Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.

Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci.

Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.

Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.

Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.

Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.

Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.

Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.

Gde se ratovi nikad ne završavaju.

Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.

Gde je strana valuta uzeta za domaću.

Gde ljudi slave slavu, a psuju boga.

Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.

Gde nepismeni pišu istoriju.

Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.

Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
 
Gde se živi od budućnosti jer na sadašnjost nemamo pravo.

Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.

Gde sudski postupci traju duže od života.

Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.

Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.

Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
 
Pa ti preživi ako si normalan.

Sreća za državu da je takvih sve manje.

Normalni svakako nikom nisu potrebni.

A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti besmrtni.

Golim grudima na svetske moćnike:

U švajcarskom Davosu sutra će biti zatvoren Svetski ekonomski forum, a da sve ne protekne samo u suvoparnim govorima političara i biznismena potrudile su se danas, pretposlednjeg dana foruma, tri aktivistkinje pokreta Femen iz Ukrajine.

One su, gole do pojasa kao i uvek kada se radi o protestima ove organizacije, pokušale da upadnu na jedan od skupova za koji su važile pozivnice, kako bi svetskim moćnicima skrenule pažnju na probleme siromašnih, ali ih je policija sprečila u tome i privela.

Izvor:Blic - nastavak teksta

Uvertira u davosku debatu je mračna. U ovogodišnjoj anketi Svetskog ekonomskog foruma, čak 54 odsto upitanih globalnih eksperata prognoziralo je da će se u sledećih 12 meseci desiti „veliki geopolitički lom”, dok je lane tog zlokobnog uverenja bilo tek 36 odsto anketiranih.

Dr Klaus Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, već je najavio ton predstojeće diskusije u kojoj će učestvovati Angela Merkel, Dejvid Kameron, Mario Dragi, Timoti Gajtner...

„Imamo opštu krizu morala, nismo voljni da investiramo u budućnost, podrili smo socijalnu skladnost i u opasnosti smo da u potpunosti izgubimo poverenje budućih generacija. Rešavanje problema u kontekstu zastarelih i odumirućih modela samo bi još više produbilo ponor. Nalazimo se u eri temeljnih promena koje zahtevaju nove načine razmišljanja umesto uobičajenih”, procenio je Švab.

Izvor:Politika - nastavak teksta

Sistem je stao i mi ne osećamo da se država reformiše. Na zamrle investicije, zaustavljenu reformu pravosuđa, korupciju u javnim nabavkama, zatvaranje radnih mesta i neizvesnost daljih evropskih integracija samo se nadovezala prepoznatljiva predizborna retorika. Javna upozorenja da se Srbija vraća u devedesete sugerišu da su državne institucije slabe, a da je glavna moć u rukama nekoliko partijskih šefova.

Izvor: Blic - Nastavak teksta

Evropska nagrada za poeziju Književne opštine Vršac posthumno je pripala Petru Krduu, pesniku, prevodiocu, slikaru i vizionaru Vršca, saopšteno je juče u Vukovoj zadužbini.

Jednoglasnu odluku o tome doneo je žiri koji je radio u sastavu: pesnik i akademik Ljubomir Simović, prozni pisac i esejista Jovica Aćin i pesnikinja Tanja Kragujević.

Ona je u ime žirija kazala da ova nagrada, koja je inače dodeljena prvi put 1988. godine, ne može koračati kroz novi vek i novu eru svog postojanja, a da u svom sazvežđu od šesnaest dosadašnjih laureata, ne ponese i ne odrazi evropsku širinu, zamah i važnost stvaralačkog koncepta i samosvojne domete pesničkog zaveštanja svog izumitelja Petra Krdua.

On je, kako je podsetila Kragujevićeva, bio njen utemeljivač i prvi predsednik Književne opštine Vršac, osnovane na inicijativu Vaska Pope.

Krdu je drugi pisac na srpskom jeziku, koji je dobio ovo priznanje, a zaslužio ga je između ostalog brojnim objavljenim knjigama poezije, nagradama za poeziju i prevodilaštvo među kojima je i međunarodna nagrada za celokupan pesnički opus "Sveti Đorđe" i kod nas najuglednija nagrada za prevodilaštvo "Miloš Đurić".

Priredio je na rumunskom jeziku Antologiju srpske poezije, a na srpskom Antologiju rumunske avangarde i Antologiju rumunske poezije i bio angažovan kao urednik časopisa Kovine.

- Evropska nagrada za poeziju KOV koja se sastoji iz novčanog iznosa, diplome i knjige biće dodeljena 25. septembra na rođendan Petra Krdua - rekao je Draško Ređep.

Predstavivši novi, sedamnaesti broj Kovina, on je ukazao da časopis nastavlja život i da će ubuduće izlaziti dva puta godišnje - 1. aprila i 1. oktobra.

- Nastojimo da radimo saborno. Petru Krdu nije bio jednina. On je bio prvo lice množine. Bilo je mnogo Krdua i jedva možemo da pokupimo, saborno, tragove šta i koliko je hteo, a bogami i uradio - konstatovao je Ređep.

U Vukovoj zadužbini juče su predstavljene i dve knjige poezije u izdanju KOV-a "Naselje belih kuća" Đorđa D. Sibinovića i "Odjek" Eve Lipske.

Izvor: Danas

Građansko novinarstvo predstavlja plasiranje informacija od strane ljudi koji nisu profesionalni novinari.

Građani reporteri se ne bave ovakvom vrstom novinarstva zato što im je to posao, već zato što na taj način žele da poboljšaju društvo.

Građansko novinarstvo predstavlja osnovu demokratije koja podstiče građane da aktivno učestvuju u socijalnim procesima i društvenim pitanjima.

Razvoj informaciono komunikacionih tehnologija, pre svega interneta, doveo je do pojave građanskog novinarstva pod čime se podrazumeva aktivna uloga građana u procesu sakupljanja, izveštavanja, analiziranja i širenja vesti i informacija. 

Informacije stvaraju građani i distribuiraju ih uz pomoć mobilnih telefona, Interneta, I-poda, računara itd.

Građansko novinarstvo, kojeg su digitalne tehnologije napravile univerzalno pristupačnima i planetarno relevantnim, postaje važan deo sadržaja i unutar tradicionalnih medija - kako javnih, tako i komercijalnih.

Postalo je važna dopuna i korekcija službenih izvora informacija, bitno pomagalo za kreiranje realne i objektivne slike sveta.

Pozivamo sve vrščane koji su zainteresovani za građansko novinarstvo da nam se pridruže sa svojim tekstovima, fotografijama i video prilozima.

Pridružite nam se!!!

 Velika finansijska kriza zahvatila je čuveni Hemofarm iz Vršca, rasadnik talenata i reprezentativaca naše zemlje.

Nakon prodaje Savovića Galatasaraju i odlaska ikone kluba u liku Željka Lukajića, uprava kluba je odlučila da saopšti šestorici prvotimaca da su slobodni igrači, osim ukoliko oni na žele da ostanu u klubu i pomognu juniorima u nastavku sezone. Nikola Otašević, Mladen Pantić, Mladen Jeremić, Ivan Maraš. Marko Šutalo i Aleksej Nešović dobili su odrešene ruke kluba u izboru nove sredine, a Hemofarm će u preostalom delu sezone ABA lige licencirati juniore, prenose Novosti.

Nakon odlaska Lukajića sa ekipom radi njegov dugogodišnji pomoćnik Dušan Gvozdić. Hemofarm se trenutno nalazi na  11. mestu regionalne ABA lige sa pet pobeda i 12 poraza, dok poslednjeplasirani Zlatorog ima skor 2-15.

Izvor: www.kapiten.rs

Uslovljavanje zapošljavanja partijskim članstvom je, pored svega i eklatantan primer kršenja ljudskih prava, ocenjuje sociolog Ratko Božović.

Svako ima pravo na rad. To je osnovno ljudsko pravo.

Insistiranjem na tome da ljudi da bi dobili posao moraju da se učlane u političku partiju najotvorenije se krše njihova ljudska prava - kaže Božović.

Izvor: Blic

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam  kaže da je imao nebrojeno slučajeva gde su mu se ljudi žalili da ne mogu da nađu posao jer nisu ni u jednoj partiji.

- Većina mladih ljudi mi kaže: „Nemamo šanse ako se ne učlanimo u stranku. A čak i ako se učlanimo, ima onih koji su u partiji pre nas, pa prvo moramo da čekamo da oni dobiju neki posao“ - priča Popov.

O tome kakva je percepcija, pre svega mladih ljudi, svedoče i rezultati istraživanja rađenog sredinom 2011. godine na Beogradskom univerzitetu, prema kojem čak 40 odsto studenata veruje da se do posla lakše dolazi uz partijsku knjižicu ili neku drugu vezu.

Izvor: Blic