Udruženje za bolji Vršac

Urednik veb sajta Ekonomija.org Miroslav Zdravković ocenio da se posledice globalne ekonomske krize još ne mogu sagledati, kako prema potencijalnoj šteti koja može da nastane, tako i po svim drugim neekonomskim posledicama koje ona za sobom o nosi.

"Ja se lično bojim mogućnosti nereda koji mogu da izbiju u proleće u Italiji i Francuskoj, ali i drugim zemljama", rekao je Zdravković.

Uz podsećanje da je u toku kriza finansiranja javnih dugova na globalnom nivou, Zdravković je objasnio da je na delu "žestoka" preraspodela u korist banaka, a na štetu kapitala, odnosno, profita nefinasijskog sektora i ličnih primanja stanovništva.

Zdravković je precizirao da, na jednoj strani, rastu kamatne stope na javne dugove većini država EU, koje pokušavaju da smanje javnu potrošnje i zaustave širenje recesije, a na drugoj strani, "raste enormno naduveni balon" bankarskih prihoda.

Neravnopravna raspodela tereta krize

U odnosu na krizu iz 2009. godine, banke iz u EU su u 2012. ušle sa bitno većim prihodima u odnosu na stanje pred samo izbijanje krize 2007. godine, naveo je Zdravković, ocenjujući da se redi o velikoj i neravnopravnoj raspodeli tereta krize.

Globalna ekonomska i kriza javnih dugova može se zaoštriti već u toku ovog proleća i trajati narednih 10 godina, pa čak i eskalirati u socijalne nemire, ukoliko najrazvijenije zemlje sveta ne podstaknu javnu potrošnju, a ne štednju, uz istovremeno jačanje konkurentnosti i privrede sposobne da dugoročno otplaćuju javne dugove, ocenili su danas eksperti u izjavama Tanjugu.

U Evropskoj uniji glavni ekonomski problem je pitanje velikih javnih dugova, ali već ima napretka u pripremanju različitih programa, dokumenata koje treba da se potpišu i za koje se za sada izjašnjavaju većina zemalja same EU, kazao je profesor Megatrend univerziteta Oskar Kovač i precizirao da se osim 17 država koje su u evropskoj monetarnoj uniji, o programima za oporavak pozitivno izjašnjavaju i druge države koje će se dobrovoljno pridružiti Uniji.

Kovač je objasnio da se radi o posebnom sporazumu koji se bavi poreskim, odnosno budžetskim pitanjima, da bi se stalo na put daljem rastu budžetskih deficita i ukupnog javnog duga evropskih zemalja.

"Taj tekst se već razmatra na sednicama ministara finansija, uskoro će biti i na samitu predsednika država i vlada, i ja pretpostavljam da će se postici saglasnost, jer preostala pitanja nisu takva da bi mogla da sprece njegovo donošenje", kazao je Kovač.

Izvor: Blic

Pokušavam da objasnim ne samo koliko je partokratija loša za društvo i državu, već da je pogubna i za same stranke.

Narod opravdano mrzi partije zbog činjenice da su monopolizovana mesta u javnom sektoru i da niko ne može da se zaposli ukoliko nije član neke stranke.

Ja u tome neću da učestvujem, mislim da je taj sistem pogrešan i mislim da i ljudi iz vrha DS-a to isto misle.

Nadam se da ćemo imati većinu da to promenimo, ako ne sada, a ono u narednom sazivu skupštine.”

„Što se tiče depolitizacije, ispostavilo se da smo mi posle 5. oktobra uvodili demokratiju, a na kraju smo dobili partokratiju.

Zapravo, to se razvijalo još od 90-ih, iz godine u godinu, iz jedne vlade u drugu vladu, sve stranke su u tome učestvovale, a sada je toliko eskaliralo da je krajnje vreme da se partokratija zaustavi i eliminiše.

Ono što mi predlažemo, zapravo, nije samo promena zakona, već sistema koji tu partokratiju podstiče.

Ljudi s pravom krive one koji su na vlasti, oni i jesu najodgovorniji.

Preneseno iz Politike

Stvar je prosta, Borise. Ukoliko ti danas ne ubiješ partokratiju ona će sutra politički ubiti tebe, a demokratiju u Srbiji će morati da uvode neke nove generacij koje bi tvoja generacija, Borise, sasvim je izvesno, mogla ostaviti i gole i bose i porobljene u najširem smislu te reči.

Borise, pošto sam prošle nedelje napisao otvoreno pismo Tomislavu Nikoliću i uputio mu javnu građansku kritiku, ali i zahtev da se aktivno uključi u proces ozdravljenja političkog života i uspostavljanja zdravog političkog sistema u Srbiji, tako što će tome doprineti prioritetno menjajući prvo sebe pa svoju partiju, a time blagotvorno delovati na ukupne političke procese u zemlji, ovom prilikom se i tebi obraćam sa istim zahtevom i nešto drugačijim kritikama.

Dva su osnovna razloga za to. Jedan je da sam za tebe kao običan građanin koji nije član nijedne stranke, pa ni tvoje, glasao na poslednjim predsedničkim izborima, gde ti je protivkandidat bio iz redova SRS-a, jer sam bio ubeđen, a i sad sam u to ubeđen, da je bolje za Srbiju da ti budeš predsednik nego da predsednik bude iz redova Šešeljeve partije.

Tada sam glasao protiv SRS-a, a ne za tebe, ali si ipak dobio moj glas. Stoga imam pravo kao neko ko ti je tada dao svoje poverenje da ti uputim kritiku, da ti kažem da i ti grešiš, i da si i ti odgovoran za ovako teško stanje u ovoj zemlji. Nadam se da nisi “pukao” pa da ne razumeš da je ukupno stanje ozbiljno loše, a da za to nije kriv samo Koštunica, Milošević, Draža, Tito i ko zna ko sve ne, već da ozbiljan deo odgovornosti leži i na tebi lično, i na ozbiljnom broju kadrova tvoje stranke. Drugi je razlog što ti većina partijskih i državnih funkcionera ili ne želi reći ili se boji reći sve što iskreno misle, uplašeni da bi ih mogao izložiti svom gnevu i ostaviti ih bez političke budućnosti.

1. Posle oktobarskih promena 2000. godine većina građana je želela da se politički sistem u Srbiji demontira, ne da se izvrši lustracija nad kadrovima Slobodanovog režima, kako su to zagovarali Čanak i njemu slični “bombaši” srpske političke scene koji ne razlikuju uzrok i posledice, već da se izvrši suštinsko demontiranje partokratije i uspostavi  demokratija. To nije urađeno do dana današnjeg.

U Đinđićevo vreme nisi mogao da rušiš partokratiju, u Koštunicino vreme nisi imao snage za to, ali u poslednjih nekoliko godina si mogao i imao snage, ali očigledno nisi imao političke volje. Tu leži tvoja strateška odgovornost, u činjenici da si mogao, a nisi ništa preduzeo. U nečinjenju, Borise. Nisi ništa preduzeo da srušiš partokratiju u ovoj zemlji, a i ti i ja znamo da je ona naznačajniji uzrok najvećeg dela problema koji i danas pritiska građane Srbije i ovu državu, i njene građane drži u siromaštvu i blatu.

Reći ću ti unajkraćem, slikovito, kroz  princip kauzaliteta (uzročno-posledična veza), iako pretpostavljam da ti to sve znaš. Partokratija za posledicu ima Korupciju, a ona Negativnu Kadrovsku Selekciju, čija je posledica Nekompetentan i Neposvećen državni aparat, a takva vlast i uprava za posledicu ima Izostanak Uspešnosti čija je direktna posledica propadanje i siromašenje građana i društva, i tu se krug kauzaliteta zatvara.

Od dna do vrha, zahvaljujući partokratskom ustrojstvu u Srbiji, a samim time i u tvojoj stranci, nakotilo se mnogo kadrova kojima nije mesto u politici, a još manje u vlasti. Osnovni kriterijum te negativne selekcije je podaništvo.

2.Valjda ti je jasno da je korupcija poprimila razmere čije dimenzije prevazilaze mogućnost kontrolisanja od strane svakog pojedinačnog političkog lidera i partije. Zadržaću se na tebi i tvojoj partiji kao trenutno dominantnoj snazi na kojoj leži i najveća odgovornost.

Umesto da uvedeš kao osnovni princip političkog života individualnu odgovornost i time napadneš u srce partokratsko ustrojstvo, a samim time postaneš narodni heroj, svojim nečinjenjem izlažeš i sebe lično zarad postojećih pravila igre i političkog sistema u kojem je, posebno u javnosti, utvrđeno mišljenje da se ti pitaš za sve, a samim time i odgovaraš za sve, što i ti i ja znamo da nije tačno.

Tako si primoran da pokrivaš i štitiš svoje kadrove i kad bi ih najrađe išamarao, a javno zarad partijskog rejtinga i mira u kući DS saopštava da ništa nije sporno.

Tako nije sporno ni kad je Oliveru Duliću žirant u njegovoj privatnoj firmi dobro ti poznati krupni kapitalista, nije sporno ni kad plati izradu sajta za ministarstvo 25.000 evra, a on objektivno ne vredi više od 1.000 evra. Nije sporno kad Dulić plati skoro 500.000 evra bilbord na teniskom igralištu, i to firmi Nebojše Mišića čija je supruga Aleksandra Drecun bila kod tebe zaposlena u kabinetu, a onda umesto objašnjenja i argumentacije nastupa Dulić kao doktor za medijski spin, pa umesto odgovora on kaže da je u toku kampanja građevinske mafije na njega kojoj se on, je l’ te, ljuto suprotstavio.

Pa, Borise, pored svih tih Oliverovih papazjanija imaš kao posledicu da je građevinarstvo u Srbiji u fazi raspadanja, a to je resor dotičnog ministra. Nemam ništa lično protiv Dulića da se razumemo, uzeo sam ga kao primer.

Mogu uzeti za primer i premijera Mirka Cvetkovića. Vlada je postala konsalting firma, Borise. Pitaj Mirka što čak i javna preduzeća, da bi rešila probleme i redovne poslove u vladi, moraju da angažuju Mirku dobro znane konsultantske kuće, i pri tom tu “uslugu” plate kao da kupuju Ameriku, a ne samo Mirkovu dobrovoljnost da nešto reši. Sve u svemu, da vrši svoj redovan posao premijera. Pa je l’ i to u redu? Je l’ u redu da “Interkop” gradi i autoput?

Jel u redu da ista kompanija gradi glavni poštanski centar u Zemunu, parkove i da ne nabrajam, besmisleno je, a dobro znaš da ta šabačka kompanija ne bi dobila nijedan posao da joj nije pokrovitelja u tvojoj partiji. Znaš šta je paradoks? To da, recimo, ta kompanija dobija očigledno mnogo velikih poslova koji se izražavaju u desetinama miliona evra, a da se sledeće sedmice u centrali “Raiffeisena” u Beču raspravlja da li da im reprogramiraju obaveze ili ne, jer ta kompanija nije platila mesecima dospele rate kredita. O čemu je tu reč? S jedne strane protekcionizam u njihovu korist, a s druge strane nesposobnost da servisiraju finansijske obaveze.

I to je kao uspešna srpska privreda koju favorizuje Dušan Petrović kome si poverio stranku na upravljanje, kao njenom zameniku predsednika. I naravno, nema odgovornosti, ničije. Ne kažem da si ti u ovim slučajevima odgovoran. Nisi, oni su, ali si ti odgovoran što njih ne pozoveš na odgovornost, jer se sve manje-više u demokratskoj stranci radi u tvoje ime, ali najčešće za njihov račun.

3. Nije dovoljno biti  veštiji i pobediti Tomislava Nikolića ili Vojislava Koštunicu da bi ti bio neprikosnoveni lider. Od tebe pola tvoje stranke očekuje više, od tebe kao predsednika Srbije građani očekuju više, a to znači između ostalog da tvoja stranka ima bolje kadrove, da ne podstiče negativnu selekciju već pozitivnu. Od dna do vrha, zahvaljujući partokratskom ustrojstvu u Srbiji, a samim time i u tvojoj stranci, nakotilo se mnogo kadrova kojima nije mesto u politici, a još manje u vlasti.

Osnovni kriterijum te negativne selekcije je podaništvo. To podaništvo iliti lažna lojalnost zasniva se na “bratstvu u kombinacijama”, a ne na stepenu poverenja koje imaju u tebe lično kao partijskog lidera, ili u vrednosti koje DS baštini. Ta bratstva krčme Srbiju u tvoje ime, a i ti i ja znamo da je ne krčme za tvoj račun. Pitam se šta ti je plan, imaš li ga uopšte, ili je najvažnije samo pobediti političke protivnike, a sve ostalo je manje bitno. Da li treba da ti spomenem da je posvećenost znatnog broja tvojih partijskih funkcionera i funkcionerčića na proizvodnji javnog interesa stvar sprdanja i podsmevanja.

To podaništvo iliti lažna lojalnost zasniva se na “bratstvu u kombinacijama”, a ne na stepenu poverenja koje imaju u tebe lično kao partijskog lidera ili u vrednosti koje DS baštini. Ta bratsva krčme Srbiju u tvoje ime, a i ti i ja znamo da je ne krčme za tvoj račun. Pitam se šta ti je plan. Imaš li ga uopšte, ili je najvažnije samo pobediti političke protivnike, a sve ostalo je manje bitno?

4. Jesi li svestan, Borise, da koncept političkog internacionalizma koji ti danas zastupaš, i politički konzervatizam koji zastupaju drugi lideri poput Nikolića ili Koštunice, podjednako neće doneti ni Srbiji ni njenim građanima bog zna šta, u uslovima dok se ne eliminiše partokratsko ustrojstvo u ovoj zemlji?

Na sceni su procesi u kojem strani uticaj svakim danom raste, a domaći uticaj svakim danom slabi. Tebi je danas većina medijskog resursa u stranom vlasništvu, i pitanje je samo kad će nekom stranom faktoru biti interes da te slupa u javnosti kao političara, ili da nameće taktikom puzavice svoje interese.

Da paradoks bude veći cela javnost je zagađena dezinformacijama, kao da su Đilas i Šaper gospodari srpskih medija što se čita kao da si ti, tj. demokrate upravitelji srpskih medija, a stvarnost je drugačija. Javnim mnenjem u Srbiji dominantno upravljaju stranci.

Znaš da je posle Miškovića, privrednik br. 2 u Srbiji zapravo Ivica Todorić iz Zagreba, koji ima u Srbiji biznis od preko 600 miliona evra na godišnjem nivou, što ga čini drugim privrednikom u Srbiji, a samim time i faktorom koji utiče na ekonomske, a time i društveno-političke procese?

Nemam ništa protiv hrvatskih investitora zaista, ali imam protiv činjenice da niko iz Srbije ne može da posluje u Hrvatskoj, a da neki visoki funkcioneri vlasti “pokrivaju” zarad svojih ličnih interesa Todorićev biznis u Srbiji.

Nemam ništa protiv ni ovih iz Brisela, SAD, Rusije, Nemačke itd, ali imam protiv načina na koji ostvaruju interese u Srbiji, i načina na koji Srbija ostvaruje svoje interese u saradnji sa njima. Nadam se da smo se razumeli. Ne možeš iz blata da se biješ sa svetom zarad ostvarenja državnih interesa. Ne možeš  čak ni sa ovako slabom opozicijom.

Zato me i čudi što to blato, partokratsko ustrojstvo koje i tebe i nas kao građane čini slabim, ne napadneš svom silom i ne učiniš nešto značajno za ovu zemlju i njene građane. Možda sam u zabludi da ti imaš tu neophodnu snagu, a da ti ceniš da je nemaš, pa se zato ne upuštaš u taj reformski proces koji bi bio reforma bez presedana u ovoj iznurenoj Srbiji.

Stvar je prosta, Borise. Ukoliko ti danas ne ubiješ partokratiju ona će sutra politički ubiti tebe, a demokratiju u Srbiji će morati da uvodi neke nove generacije koju bi tvoja generacija, Borise, sasvim je izvesno, mogla ostaviti i golu i bosu i porobljenu u najširem smislu te reči. Verujem da ne želiš da te sledeće generacije pamte samo po tome što si bio šarmatniji od svojih prethodnika, ali podjednako neuspešan kao tvoji prethodnici koji su je vodili.

5. E sada ti čini šta ti je činiti. Samo da znaš da  na sledećim izborima ne računaš na moj glas sa ovakvom politikom i ovakvim političkim sistemom u zemlji, što ti i nije neki problem. Problem će ti biti ako ima više građana koji razmišljaju na ovakav način.

Svestan sam da sam ovim pisanijem napravio ovog momenta problem, ali šta je to naspram samo jednog procenta šanse da te podstaknem da napadneš partokratiju i pokreneš opštu reformu ovog trulog političkog sistema u našoj zemlji.

Autorski tekst: Tihomir Trišić   

izvor: AKTER ponedeljak, 02 maj 2011  

Saveznik Ujedinjenih regiona Srbije na sledećim izborima mogla bi da bude i Liberalno-demokratska partija (LDP) jer dve stranke dele iste vrednosti i ciljeve, izjavila je potpredsednica URS-a Verica Kalanović.

Kalanović je rekla da su u URS-u uvereni da su im prirodni saveznici na narednim izborima stranke koje su se okupile oko nekih zajedničkih ciljeva, a to su decentralizacija, depolitizacija i opredeljenje za evropsku budućnost i da tu vidi stranke vladajuće koalicije.

"Ne vidim, međutim, zašto naš saveznik ne bila i LDP, iako je u opoziciji, jer delimo iste vrednosti i ciljeve", navela je Kalanovićeva.

Potpredsednica URS-a je u intervjuu Tanjugu priznala da se nada  dvocifrenom rezultatu na predstojećim izborima, pri čemu će, kako je navela, Regioni biti ozbiljna politička snaga upravo zbog toga što ljudi jako dobro prihvataju politiku te stranke.

Izvor: http://www.novimagazin.rs

Politički savet Udruženja ZA BOLJI VRŠAC je ekspertsko telo koje prati savremene trendove u razvoju političke misli i ideologija, kao i koncepte političkih partnerstva - sa posebnim, analitčkim osvrtom na aktuelne koalicione sporazume u opštini Vršac.  

Ciljevi saveta su da:
•    analizira programe i rad lokalnih političkih stranaka u opštini Vršac,
•    analizira rezultate javnih praktičnih politika trenutne lokalne vlasti, i o dobijenim rezultatima obaveštava građane Vršca,
•    daje političke savete i smernice zainteresovanim lokalnim klijentima za izradu programa praktičnih politika,
•    na osnovu istraživanja i dobijenih podataka od građana Vršca, kreira predloge programa javnih praktičnih politika - i posle javnih rasprava, upoznaje sa njima izabrane pozicione i opozicione odbornike u opštini Vršac, kako bi oni mogli da koriguju svoju trenutnu politiku.

U toku izrade kriznog programa opštine Vršac u kome su pored ekspertske grupe Udruženja ZA BOLJI VRŠAC učestvovali i eksperti iz Udruženja preduzetnika Banata konstatovano je da nedovoljna međusobna saradnja između vlasnika vršačkih lokalnih kompanija, mikro i malih preduzeća, preduzetničkih radnji i poljoprivrednih gazdinstava i nedovoljna saradnja sa srpskom i međunarodnom poslovnm zajednicom sprečava ubrzani razvoj njihovog poslovanja.

Takođe je konstatovano da nedovoljna saradnja između vlasnika mikro i malih, preduzetničkih radnji i poljoprivrednih gazdinstava u opštinama i gradovima Banata sprečava i proces evropskih integracija u srpskom Banatu i ubrzani evropski razvoj rumunskog Banata.

Da bi se rešio definisan problem i povećala saradnja vlasnika lokalnih mikro i malih preduzeća, preduzetničkih radnji i poljoprivrednih gazdinstava u opštini Vršac, kao i u opštinama i gradovima Banata, pokrenuta je inicijativa da oba udruženja osnuju poslovnu mreža pod nazivom BIZNIS LINK VRŠAC. Takođe je definisana misija, ciljevi i aktivnosti poslovne mreže

Misija poslovne mreže

Misija poslovne mreže BIZNIS LINK VRŠAC je promocija i afirmacija vlasnika loklanih kompanija, mikro i malih preduzeća, preduzetničkih radnji i poljoprivrednih gazdinstava iz Vršca, vlasnicima firmi koje rade u ostalim opštinama i gradovima Srbije kao i u zemljama evropske unije i Rusije kako bi se uspostavila bolja međusobna saradnja.

Ciljevi poslovne mreže

Ciljevi poslovne mreže BIZNIS LINK VRŠAC su:
•    stvaranje uslova za brzo infornisanje i poslovno povezivanje vlasnika lokalnih, kompanija, mikro i malih preduzeća, preduzetničkih radnji, zadruga i  poljoprivrednih gazdinstava
•    afirmacija poslovnog ambijenta opštine Vršac radi sticanja konkurentne prednosti.

Dr. Dragica Stanojlović - predsednik
Radojica Mojsijev  - potpredsednik

Adresa
Bulevar oslobođenja br. 3
26300 Vršac

Telefon 013/807-454; 013/807-456
Faks 013/801-670

У складу са одредбама чл.  10, 11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09), на оснивачкој скупштини одржаној 04. јануара 2012.г. усвојен је следећи

СТАТУТ
УДРУЖЕЊА »ЗА БОЉИ ВРШАЦ«

Члан 1.
Удружење » ЗА БОЉИ ВРШАЦ « (у даљем тексту: Удружење) је добровољно, невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области одрживог друштвено-економског и културног развоја општине Вршац.

Члан 2.
Циљеви Удружења су:
   -стварање предуслова за успостављање одрживог окружења и развоја општине Вршац;
-покретање иницијатива за дефинисање развојих економских, социјалних, образовних и културних политика као и израду и реализацију стратешких и оперативних планова у општини Вршац;
-стално информисање становника општине Вршац о новим светским развојним трендовима, као и промоција и афирмација  примера добрих пракси и успешних иницијатива из других градова и општина како би се развили локални креативни и предузетнички потенцијали;
-побољшање животног стандарда и квалитета живота становника Вршца  кроз диверсификацију активности која подразумева улагање капитала у различите пројекте и акције са циљем да се обезбеди сигурност прилива новца, као и спровођење мера унапређивања локалне привреде, локалног предузетништва,  очување стaрих и отварање нових радних места и смањење сиромаштва;
-стварање предуслова за одрживи развој локалне индустрије, пољопривреде, производње хране, туризма, алтернативних извора енергије, културе и образовања као и других делатности у општини Вршац;
-развој знања и вештина становника Вршца кроз примену различитих иновативних приступа у образовању и концепта доживотног учења;
-унапређивање заштите животне средине као и промоција и поспешивање коришћења алтернативних и обновљивих извора  енергије у општини Вршац;
-јавно залагање за промену навика становника општине Вршац у погледу коришћења и чувања општинских културних вредности, екологије, као и економских и природних ресурса;
-заштита и промовисање људских и мањинских права, права потрошача и борба против корупције у општини Вршац;
-стварање предуслова за братимљење опшине Вршац са градовима и општинама у европским регијама;
-стварање предуслова за успостављање квалитетније прекограничне сарадње општине Вршац и
-стварање предуслова за оснивање територијалног економског развојног савеза јужнобанатских општина.    
Члан 3.
Ради остваривања својих циљева Удружење нарочито:
1)  прикупља и обрађује научну и стручну литературу у области одрживог развоја;
2) помаже становницима општине Вршац да планирају и припремају сопствене пројекте, пронађу средства за реализацију пројеката као и да  попуне и израде неопходну документацију;
             3) организује, само или у заједници са другим организацијама, стручне     скупове, саветовања, семинаре и друге облике едукације у области развоја економије и одрживог развоја, засноване на знању и иновацијама, подстицању конкурентности и производњи које се ефикасније односе према ресурсима, бољу партиципацију на тржишту рада, као и социјалну кохезију и борбу против сиромаштва;
4) објављује књиге и друге публикације у складу са законом;
5) организује манифестације и стручне изложбе;
6) организује волонтерске акције;
7) сарађује са универзитетима, школама, стручним удружењима и другим организацијама у земљи и иностранству које се баве одрживим развојем.

Члан 4.
Назив Удружења је: Удружење  »ЗА БОЉИ ВРШАЦ«
Назив Удружења на енглеском језику је: Association 'FOR BETTER VRŠAC"
Удружење има седиште у  Вршцу.
Удружење своју делатност остварује на територији Републике Србије.

Члан 5.
Члан Удружења може бити свако лице које прихвата циљеве Удружења и Статут и поднесе пријаву за учлањење Управном одбору Удружења.
Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити у удружење уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности.
За лице млађе од 14 година из става 1. овог члана пријаву подноси његов законски заступник.

Члан 6.
Одлуку о пријему у чланство доноси Управни обор  и о томе без одлагања обавештава подносиоца пријаве.  
Члан може иступити из чланства давањем писане изјаве о иступању. За иступање малолетног члана није потребна сагласност законског заступника.
Чланство у Удружењу може престати због дуже неактивности члана, непоштовања одредаба овог статута или нарушавања угледа Удружења.
Одлуку о престанку чланства доноси Управни одбор.
Члану се мора омогућити да се изјасни о разлозима због којих је поднет предлог за доношење одлуке о престанку његовог чланства у Удружењу.

Члан 7.
Пунолетни члан Удружења има право да:
1) равноправно са другим члановима учествује у остваривању циљева Удружења;
2) непосредно учествује у одлучивању на Скупштини, као и преко органа Удружења;
3) бира и буде биран у органе Удружења;
4) буде благовремено и потпуно информисан о раду и активностима Удружења.

Малолетни члан удружења има права из тач. 1. и 4. става 1. овог члана. Малолетни члан са навршених 14 година може присуствовати седници
Скупштине и учествовати у расправи, али нема право гласа.
Члан је дужан да:
1) активно доприноси остваривању циљева Удружења;
2) учествује, у складу са интересовањем, у активностима Удружења;
3) плаћа чланарину;
4) обавља друге послове које му повери Управни одбор.

Члан 8.
Органи Удружења су Скупштина, Управни одбор и Надзорни одбор.

Члан 9.
Скупштину Удружења чине сви његови пунолетни чланови.
Скупштина се редовно састаје једном годишње. Ванредна седница Скупштине може се заказати на образложени предлог Управног одбора, као и на иницијативу најмање једне трећине чланова скупштине. Иницијатива се подноси Управном одбору у писаном облику и у њој се морају навести питања чије се разматрање предлаже.
Седницу скупштине сазива председник Управног одбора, писаним обавештењем о месту и времену одржавања скупштине и предлогу дневног реда. Седницом председава лице које буде, јавним гласањем, изабрано на почетку седнице.
Скупштина:
1) доноси план и програм рада;
2) усваја Статут, као и измене и допуне Статута;
3) усваја друге опште акте Удружења;
4) бира и разрешава чланове Управног одбора;
5) разматра и усваја, најмање једном годишње, извештај Управног одбора;
6) разматра и усваја финансијски план и извештај;
7) одлучује о висини чланарине за следећу годину.
8) одлучује о статусним променама и престанку рада удружења
Скупштина одлучује простом већином гласова присутних чланова.
За одлуку о изменама и допунама Статута, статусним променама и престанку рада Удружења неопходна је двотрећинска већина гласова присутних чланова.

Члан 10.
Управни одбор је извршни орган Удружења, који се стара о спровођењу циљева удружења који су утврђени овим Статутом.
Управни одбор има најмање три чланa, које бира и опозива Скупштина.
Мандат чланова Управног одбора траје четири године и могу се поново бирати на исту функцију.
Управни одбор из реда својих чланова бира председника и заменика председника.
Члан 11.
Председник Управног одбора заступа Удружење у правном промету и има права и дужности финансијског налогодавца.
Заменик председника је овлашћен да, у отсуству председника управног одбора, заступа Удружење и потписује сва финансијска и новчана документа у име Удружења.

Члан 12.
Управни одбор:
1) руководи радом Удружења између две седнице Скупштине и доноси одлуке ради остваривања циљева Удружења;
2) организује редовно обављање делатности Удружења;
3) поверава посебне послове радним телима или појединим члановима;
4) доноси финансијске одлуке;
5) одлучује о покретању поступка за измене и допуне Статута, сопственом иницијативом или на предлог најмање пет чланова Удружења и припрема предлог измена и допуна, који подноси Скупштини на усвајање;
6) одлучује о покретању поступка за накнаду штете у случајевима из члана 25. став 2. Закона о удружењима и, по потреби, одређује посебног заступника удружења за тај поступак;
7) одлучује о другим питањима за која нису, законом или овим статутом, овлашћени други органи Удружења.
Управни одбор пуноважно одлучује ако је присутно најмање једна половина чланова, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.

Члан 13.
Надзорни одбор контролише финансијско пословање Удружења и о уоченим неправилностима, без одлагања, обавештава Управни одбор.
Надзорни одбор има најмање два члана које бира Скупштина. Мандат чланова надзорног одбора траје четири године и могу бити поново бирани.
Надзорни одбор подноси извештај на свакој седници Скупштине.

Члан 14.
Рад Удружења је јаван.
Управни одбор се стара о редовном обавештавању чланства и јавности о раду и активностима Удружења, непосредно или путем интерних публикација, односно путем саопштења за јавност, или на други начин.
Годишњи обрачуни и извештаји о активности удружења подносе се члановима на седници скупштине удружења.

Члан 15.
Ради остварења својих циљева Удружење успоставља контакте и сарађује са другим удружењима и организацијама у земљи и иностранству.
Удружење може приступити међународним удружењима које се баве  развојем градова, општина и руралних подручја, о чему одлуку доноси Скупштина.

Члан 16.
Удружење прибавља средства од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона, финансијских субвенција и на други законом дозвољен начин.

                                                                
                                                                 Члан 17.
Удружење може прибављати средстава и од котизације за семинаре и других облика образовања које ће организовати, организовањем привредних и културних изложби и сајмова, издавања књига, брошура,  публикација, часописа и сличних периодичних издања, као и других облика сродних делатности које удружење обавља.
Добит остварена обављањем привредне и друге делатности може се користити искључиво за остваривање циљева удружења, укључујући и трошкове редовног рада Удружења и сопствено учешће у финансирању одређених пројеката.

Члан 18.
Удружење престаје са радом одлуком Скупштине, када престану услови за остваривање циљева Удружења, као и у другим случајевима предвиђеним законом.

                                                                Члан 19.
У случају престанка рада, имовина Удружења пренеће се на Црвени Крст општине Вршац.

Члан 20.
Удружење има печат округлог облика на којем је у горњој половини исписано: Удружење  »ЗА БОЉИ ВРШАЦ«., у доњој половини: Association »FOR BETTER VRŠAC«, а у средини Вршац-Vršac.

Члан 21.
На сва питања која нису регулисана овим статутом непосредно ће се примењивати одредбе Закона о удружењима.

Председавајући оснивачке скупштине Удружења

________________________

Preuzmite statut udruženja građana "Za bolji Vršac" u PDF formatu.

Aktivnosti Udruženja su da:
•    prikupljа i obrаđuje nаučnu i stručnu literаturu iz oblаsti lokalnih javnih politika i održivog rаzvojа;
•    orgаnizuje, sаma ili u zаjednici sа drugim orgаnizаcijаmа, stručne skupove, sаvetovаnjа, seminаre i druge oblike edukаcije iz oblаsti lokalnih javnih politika, rаzvojа ekonomije i održivog rаzvojа,
•    objаvljuje knjige i druge publikаcije;
•    orgаnizuje mаnifestаcije i stručne skupove;
•    sаrаđuje sа univerzitetimа, školаmа, stručnim udruženjimа i drugim orgаnizаcijаmа u zemlji i inostrаnstvu, koje se bаve lokalnim javnim politikama i održivim rаzvojem.