Udruženje za bolji Vršac

Nosilac liste Grupa građana Za bolji Vršac, Branislav Matić predložio je javno - privatno model svojine kao rešenje za mnoge projekte. 

Branislav Matić: Dosadašnji projekti koji su rađeni poslednjih 7,8 godina su se pokazali kao sterilni i ni jedan nije ni blizu finalizacije. Način na koji je to rađeno je potpuno pogrešan i praktično nemoguć. Nema projekata, ima desetak propalih ugovora. Koliko je meni poznato postoji jedan živ projekat. Odgovorno tvrdim da Opština nije učinila ništa u tehničkom smislu da obezbedi neke uslove za realizaciju toga, kao što mogu da tvrdim da je Vršac bogom dan da bi se nešto tako uradilo. Da bi se opština uključila u program realizacije, ona mora da se pojavi menadzerski, ona ne može da čeka da neko drugi ulaže, rizikuje, pravi, a da se ona pojavi kao korisnik nekih dobara. Zato postoje opštinski menadžeri koji treba da razvijaju menadžment i da se pojave diveloperski. Jedan od modela je pravljenje javno privatnog sektora koje zakon predviđa i to je idealan model da se koristi jedna snaga države i jedna fleksibilnost i vitalnost privatnog sektora. Mi moramo da osnivamo novo javno privatno preduzeće koje bi bilo pod okriljem lokalne samouprave i gradskog menadžmenta i da se oni pojave diveloperski i ponude gotov projekat. To je sličan projekat kao što se radi sa Tehnološkim parkom, samo što je to trajalo 10 godina, a ovo ne bi trebalo da traje duže od 10 meseci i mora da donese mnogo više sredstava i da uposli mnogo više ljudi, ali da se lokalna samouprava pojavi kao neko ko će brzo obezbeđivati dokumentaciju, ne dozvoliti administraciji da pravi opstrukciju i kontrolisati brzinu razvoja projekta. Na kraju toga, treba da se pojavi samo tako da organizuje prodaju gotovog projekta. To su već oprobani načini koji se svuda u svetu rade kad su obnovljivi resursi u pitanju. 

Novinar: Ko su ljudi ko je kadar koji mogu za 48 sati proceniti da li će projekat koji sam ja podnela doneti finansijsku dobit ili ne? Ko će od od njih raditi u administraciji u Vršcu?

Branislav Matić: To nisu ljudi iz partija, to su mladi ljudi. Ako imamo srednjoškolce koji su najbolji u Srbiji nemojte misliti da nemamo ljude koji su operativni po bankama da rade. Ti će ljudi raditi profesionalno, za dobar novac, koji je vezan ta procenat njihove realizacije. To neće biti plaćeni službenici koji će raditi za procenat radio ne radio. On i će biti vezani za procenat realizacije, biće stimulisani da što pre to realizuju kako bi dobili što veći procenat od toga i to je zapravo pravi menadžerski posao. Što se više radi sa boljim efektima, više se i zaradi i obrnuto. To je, u principu taj javno privatni sektor koji je idealan, ali je i najteži za sprovođenje jer obavezuje te opštinske službenike na odgovoran i brz rad.

Novinar: To znači da moramo imati profesionalni kadar a ne partijski?

Branislav Matić: To je nešto zbog čega smo i ušli u celu ovu priču, da posao približimo onima koji znaju da rade, a ne onima koji imaju partijsku knjižicu. Prosto mi je neverovatno, da u 21. veku, nakon svega što smo prošli, i dalje se priča o tome da li je neko član neke partije, ali ja se pitam, šta ćemo kada se promeni struktura vlasti pa neke druge stranke dođu. Hoće li oni odpustiti ove radnike, ili će zaposliti još neke I dokle više tako? Tome mora doći kraj u ovim ili nekim od sledećih izbora. Mi moramo tržište rada pripremiti za takav način selekcije radne snage prema stručnoj spremi, prema svojim sposobnostima, umeću, afinitetima, a ne prema ideološkim i stranačkim opredeljenjima.

Vršac 2020. godine je strateški  dokument kojim se Opština Vršac  priprema za kandidaturu za zvanje Evropske prestonice kulture 2020. godine. Dobijanje kandidature donosi se odlukom Evropske komisije.

Projekat i njegova realizacija treba da obezbedi suštinske strateške promene u svim segmentima infastrukture Opštine Vršac, od ekomskih do kulturnih.  U takmičenju za dobijanje kandidature, procedurama i aktivnostima Opština Vršac bi omogućila svojim gradjanima, posebno mladoj generaciji da do 2020. godine trasira nove platforme za razvoj Opštine Vršac.

Zajedno sa gradjanima i svojom novoizabranom gradskom upravom u narednom periodu od osam godina neophodno je prfabrikovati i kreirati sasvim novi  proces preoblikovanja Opštine Vršac u svim svojim segmentima, od istorijskih , sadašnjih i onih u budućnosti.

Takav konceptualizovani projekat od ideje do realizacije, podrazumeva suštinski drugačiji tretman javnog prostora, političke kulture, komunalnih sistema, istorijskih, obrazovnih, ekonomskih resursa, stvaranjem korpusa projekata koji će sadržati tehnike i metode implemetacije projekta Vršac-Evropska prestonica kulture.
 
Evropska prestonica kulture je naziv, koji dobija jedan ili nekoliko gradova u Evropskoj uniji u razdoblju od jedne godine, u toku koje dati grad ili gradovi predstavlja svoj kulturni život i domete gradske kulture ali i svih drugih segmenata života. Poslednjih godina dobijanje položaja Evropske prestonice kulture postaje velika prestiž, ali i sredstvo za veoma brz i sveobuhvatan razvoj izabranog grada. 

Poslednjih godina došlo je do promena, pa se status grada – prestonice evropske kulture sve više koristi kao način oživljavanja kulturnog i svekolikog života u gradu. Upravo poslednjih godina izbor grada za počasno zvanje sve više se povezuje sa povoljnim privrednim i društvenim ishodima koji nastaju kao sa oživljavanjem kulturnog života i svi delatnosti koje su sa tim povezane (turizam, ugostiteljstvo, usluge, saobraćaj...)
 
Živko Grozdanić, vizuelni umetnik, kulturni radnik, iz Vršca  je okupio tim realizovanih pojedinaca, umetnik, ekonomista, arhitekata, politikologa, političara koji ce  u narednom periodu zvanično izradi ti projekat VRŠAC 2020 - Evropska prestonica kulture  sa kojim ce se Oština Vrsac kandidovati pre Evropskom komisijom u Briselu.

 
Šta je Evropska prestonica kulture-ideja, istorijat i smisao

Ideja za Evropsku prestonicu kulture nastala je 1985. godine iz razgovora grčke ministarke Meline Merkuri i francuskog ministra kulture Zaka Langa. Juna iste godine projekat je pokrenut Rezolucijom EU ministara kulture sa osnovnim ciljem da poveže ljude Evrope. Od 1985. do 2004.godine evropski gradovi kulture bili su izabrani odlukom ministara, na osnovu zaključaka i kriterijuma donesenih prvo januara 185, a zatim 12. novembra 1992. godine. ( Isto telo koje su činili ministri kulture, počev od 1990.godine, a na osnovu slične rezolucije, bilo je pokrenulo i program Evropski mesec kulture-namenjen pre svega gradovima centralne Evrope.

Ovaj program je zapravo hteo da podstakne demokratske procese u gradovima centralne i istočne Evrope u godinama tranzicionih promena, da ih otvori za savremenu umetnost i svetske tokove, što je posebno bilo važno za postsovjetske zemlje i njihove duge izolacije u predhodnom periodu).

Od samog početka, Evropska komisija je davala finansijsku pomoć za ove programe, i za Evropsku prestonicu kulture i za mesec kulture.  Međutim, od 2000.godine kada i srednjeevropski gradovi stiču pravo ucešća u ovom takmičenju (Krakov – kulturna prestonica Evrope 2000. godine), više se ne organizuje mesec kulture, već svake godine, bar po dva, a često i tri grada, iz različitih delova Evrope, nose ovu titulu.

Studija uradjena kao evaluacija datih programa na opšti razvoj gradova koji su poneli titulu između 1985. i  1994. godine pokazala je njihove pozitivne efekte u svim domenima – ekonomije, kulture, turizma, demokratskog  razvoja, povećanog stepena građanske svesti itd.
 
Nakon 2000.godine, urađeno je još mnogo analiza  (European Cultural Capital Report 2, Robert Palmer & Greg Richards, 2004), a od kada se ovom programu intenzivno priključuju i gradovi istočne Evrope, rade se i posebne analize, da bi služile i kao uputstvo i kao podsticaj.
 
Procedura je da se grad kandidat bira 5 godina pre godine u kojoj će poneti titulu. Prema sadašnjim uredbama, država kandidat odlučuje koji grad ce biti nacionalni kandidat i onda kroz proces nacionalne selekcije odlučuje o finalnom kandidatu. Za sadaje poznato koje će zemlje dati svoje gradove-kandidate do 2019. godine, kada će Italija i Bugarska biti nosioci procesa donošenja odluke o gradovima kandidatima.

Gradovi će biti nominovani maja 2015. godine, a predhodni javni poziv za apliciranje biće objavljen krajem 2012. godine. Na osnovu ovoga može se predpostaviti da će maja 2016.godine biti  zvanično odlučeno koji ce gradovi biti nosioci titule za 2020. godinu.
 
Grad koji dobije kandidaturu postaje nosilac titule i dobija nagradu Melina Merkuri koja iznosi 1.5 miliona evra. Prema preporukama EU, aplikacija grada kandidata bi trebalo da u kandidovanom Programu Evropske prestonice kulture tog grada pokaže kako se; podstiče saradnja izmedju kulturnih operatera, umetnika i gradova iz zemlje domaćina i drugih zemalja Evropske unije u bilo kojem sektoru kulture;  kako se ističu bogatstva kulturne raznolikosti u Evropi; promovišu  zajednički aspekti evropske kulture u prvi plan.

Drugim rečima. kandidat treba da prezentira grad i njegovu ulogu koju ima ili je igrao u evropskoj kulturi. njegove veze sa Evropom, njegov evropski identitet. Grad kandidat morao bi da pokaže aktuelne procese uključivanja u evropske umetničke i kulturne  tokove, sa svojim specifičnostima.
 
Komisija za izbor će analizirati kako je tema predstavljena u programu, način na koji su događaji u programu (saradnja između kulturnih operatora u različitim zemljama EU i grada kandidata) predstavljeni i sl. Učešće građana koji žive u gradu i njegovoj okolini i promovisanje njihovih interesa, kao i interes građana iz gradova partnera podrazumeva se kao princip programa- veliko učešće javnosti na lokalnom i na evropskom nivou je obaveza. Veoma je važno da program bude održiv i sastavni deo dugoročnog kulturnog i društvenog razvoja. Kandidovani program treba da ima trajne efekte, da postane program koji utiče na dugoročni razvoj grada i po završetku godine evropske kulturne prestonice.
 
Grad Vrsac sa svojom zanimljivom  i moćnom istorijom, koja je stvorila velikane Srpske kulture, poput Jovana Sterije Popovića, Paje  Jovanovića, Dragise Brašovana, Vaska Pope, Bore Kostica .. i sa jos desetinom izuzetnih pojedinaca, sa  bogatom arheološkom baštinom koja se nalazi u depoima Gradskog muzeja, arhivskom građom, sa istorijom vinogradarstva koje datira jos od xv veka, sa velikim brojem fascinantnih datuma,  predstavlja ozbiljnog kandidata za dobijanje Evropske prestonice kulture 2020. godine.

Lista koalicije Preokret biće na mestu broj 7. na glasačkom listiću. 

Kandidati za odbornike:

1 Dragoslav Aleksić 1960 Advokat Vršac, Žarka Zrenjanina 038

2 Dejan Milenković 1963 Pravnik Vršac, Petra Drapšina 018

3 Dragana Josifović 1951 Profesor visoke škole Vršac, Svetozara Miletića 010A

4 Zoran Velimirović 1950 Profesor Vršac, Stevana Nemanje 054

5 Milorad Kapelan 1944 Penzioner Vršac, Vojnički trg 016 stan 6

6 Vera Stojanović 1963 Diplomirani inženjer hortikulture Vršac, Sterijina 004 stan 1

7 Duško Perin 1980 Komercijalista Vršac, Heroja Pinkija 185

8 Predrag Baroš 1983 Ekonomista Vršac, Dvorska 036

9 Milena Munćan 1968 Administrativna radnica Veliko Središte, Železnička 081

10 George Munćan 1951 Neuropsihijatar Vršac, Narodnog heroja Milana Tepića 048

11 Aleksandar Kanurski 1981 Ekonomista Vršac, Dimitrija Tucovića 052

12 Ivana Omorac 1980 Tehničar za biotehnoloiju Pavliš, Partizanska 010

13 Jovan Sekulić 1967 Diplomirani mašinski inženjer Vršac, Lovćenska 014

14 Branislav Crnjanski 1955 Diplomirani agroekonomista Vršac, Dvorska 018

15 Monika Farkaš 1973 Vozač – instruktor Pavliš, Žarka Zrenjanina 109

16 Saša Stojišin 1971 Menadžer Vršac, Miloša Crnjanskog 003

17 Radoslav Kliska 1955 Diplomirani pravnik Vršac, Crnog Jovana 011

18 Jelena Perić 1982 Profesor Vršac, Prvomajska 085

19 Zoran Sabo 1980 Mašinski inženjer Gudurica, Poljska 010

20 Nenad Jankulov 1980 Ekonomista Vršac, Jovana Sterije Popovića 020 stan 12

21 Lilika Berber 1960 Dipl. turizmolog Vršac, Dimitrija Tucovića 007

22 Slobodan Brajkov 1962 Ugostitelj Vršac, Ive Milutinovića 127

23 Bogdan Jovanov 1958 Dipl. ing. rudarstva Vršac, Jovana Sterije Popovića 018 stan 13

24 Snežana Paser 1974 Profesor srpskog jezika i književnosti Vršac, sterijina 014 stan 1

25 Željko Đurić 1974 Diplomirani agroekonomista Vršac, Dimitrija Tucovića 072

26 Bojan Kiš 1990 Student Vršac, Deligradska 031

27 Vladislava Mrčela 1992 Učenik Vršac, Sterijina 019 stan 43

28 Katalin Sedljiak 1987 Student Vršac, trg Konstantina Spajića 003 stan 18

29 Jovan Petrović 1969 Programer Vršac, Omladinski trg 005 stan 12

30 Igor Velimirović 1987 Konobar Vršac, Stevana Nemanje 054

Grupa građana Za bolji Vršac je u četvrtak 19.04.2012. godine održala konferenciju za mediju u VIP salonu restorana Alcudia. Tom prilikom su se novinarima i građanima koji su bili pozvani da prisustvuju obratili Bojana Brajkov i nosilac liste Branislav Matić.

Bojana Brajkov se osvrnula na probleme koji najviše pogađaju mlade i ponudila neka rešenja koja nudi program za mlade Grupe građana Za bolji Vršac.

Bojana Brajkov: Preduzetništvo u današnje vreme treba biti jedna od osnovnih kategorija i jedno od osnovnih stvari koje treba uvesti u škole, da bi srednjoškolci imali uvid u to kako se pravi biznis plan, da bi ga eventualno kasnije sami sproveli. Isto tako, mali razvojni inkubator koji će sredstvima lokalne samouprave da podrži projekte mladih koji imaju neku viziju, ideju i uopšte strukturu i potencijal za uspeh. Što se tiče drugog problema koji je prisutan u lokalnoj zajednici jeste neformalno obrazovanje. Neformalno obrazovanje kao vid obrazovanja mora biti zastupljen u gradu, u vidu raznih radionica, tribina, debate, predavanja na teme koje su u tom momentu aktuelne, ili zanimaju mlade ljude. Sledeća stvar jeste saradnja sa institucijama. Pre svega, treba se bazirati na tome da se napravi takav koncept da omladina i ostalo građanstvo nema više problem sa intitucijama. Institucije su tu da bi nam pomogle, a ne da bi same sebe uvećavale i radile same zbog sebe. Na tome se treba intenzivno raditi da bi mladi to razumeli, da bi u svakom momentu,bilo da im treba neka pomoć, ili imaju nove ideje,da uvek mogu tražiti pomoć od institucija. Takođe, postoji problem finansijske prirode. Treba da postoji neki fond koji će biti nezavisan i funkcionisati u svakom momentu bez obzira na to da li su trenutno izbori, da li se svake četiri godine treba promeniti nešto, da li će se ponuditi nesšto više samo zato što je u jeku izborna trka, već fond koji finansira stipendiranje mladih talenata što srednjoškolaca što studenata. Isto tako, treba da pruža pomoć socijalno ugroženim srednjoškolcima i studentima i pruža podršku studentima koji žele da nastave školovanje, možda u inostranstvu, sve u cilju, da ti mladi,obrazovani ljudi jednoga dana imaju razlog da se vrate u Vršac i doprinesu daljem razvoju ovog grada. I, kao poslednje, ali ne manje važno jeste mobilnost mladih. Treba potencirati na saradnji vršačkih srednjih škola sa drugim srednjim školama, što u Srbiji, što u inostranstvu. Isto tako, srednjoškolcima treba obezbediti odlazak na seminare, tribine, konferencije, koje se održavaju u drugim gradovima i državama. Isto tako da se finansijski podrže putovanja u druge gradove i države, radi bratimljenja sa drugim školama.

Na kraju svog izlaganja Bojana je rekla: Mi nismo politička partija. Mi smo grupa građana, pre svega i kao što je do sada rečeno, mi smo vaše komšije!

Nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac, Branislav Matić je govorio o najvećem problemu koji pogađa Vrščane i Vršac – problemu nezaposlenosti i dao načelna objašnjenja u kom smeru se treba ići da bi se mogao rešiti ovaj problem.

Branislav Matić: Zahvalio bih se svima koji su nam pomogli da napravimo listu kandidata i za koju smo više nego zadovoljni. Lista nailazi na fini prijem kod sugrađana. Većina ljudi sa naše liste je napravila jedan trag u Vršcu kroz vreme u kojem su radili i u kojem i dalje rade, a mladi ljudi koje vidite nadam se da će ostaviti taj trag i da ćemo im mi dati priliku da ostvare taj trag. Kampanja koja se uveliko zahuhtava puna je raznih priča obećanja i svega. Naš stav je bio da u izbornoj kampanji pričamo samo o stvarima u kojima mi imamo rešenje ili imamo da ponudimo bolje rešenje. Opozicija je uvek u prednosti da može da kritikuje i zato mnogi večno ostaju u opoziciji. To nije naš cilj. Naš cilj je da Vršcu vratimo ono što je nestalo a to je status grada pogodnog za život svih građana. Da bi on to ponovo postao mi moramo rešiti nešto što nije floskula, nije predizborna priča nego je egizstencijalna a to je pitanje nezaposlenosti i pitanje loše uposlenosti. Pod lošom uposlenošću smatram sve one koji su zaposleni ali su im primanja takva da od njih ne mogu živeti pa moraju tražiti alternativna rešenja. Nezaposlenih prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje ima 7.000 a na to dodajemo i nekoliko hiljada onih koji nisu ni prijavljeni u nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ne postoji foruma i alhemija kako se to može rešiti ali ne postoji način opstanka jedne zajednice a da imamo ovako veliki broj nezaposlenih u progresu. Mi moramo raditi hitno i jedan broj ljudi uposliti veoma brzo putem kako smo mi nazvali – adrenalin projekata. To su projekti od kojih se ne može dugovečno živeti, ali se može kratkoročno preživeti dok se nešto ne napravi ozbiljnije. Mi smo grad koji ima 2.900 nekvalifikovanih ljudi i po tome smo u samom vrhu. Da bismo zaposlili te ljude mi moramo da otvorimo između 10.000 i 15.000 ranih mesta što fizički nije moguće i teoretski nije moguće. Kako se kampanja odvijala, predsednik opštine je iznosio da smo mi u periodu zadnjeg mandata dobili donatorska sredstva u iznosu od 6.000.000 evra, pa je onda u Šušari poraslo na 10.000.000 evra da bi juče u Kuštilju poraslo na 15.000.000 evra. Postoji jedan standard po kome donatorska sredstva moraju biti pravdana radnim mestima i to po formuli 5.000 evra za jedno radno mesto. Po tome ispada da Vršcu fali 3.000 radnih mesta. Ja ne znam kako će se taj novac pravdati ma koliki da je, ali odgovorno tvrdim da niti jedno radno mesto nije otvoreno iz donatorskih sredstava ili ako sam u zabludi voleo bih da mi objasne zašto ne iznose takav argument u njihovim izlaganjima.

Nakon toga, Branislav se osvrnuo i na programe lokalnih stranaka.

Branislav Matić: Pratili smo programe drugih stanaka i iznosili smo na portal www.zaboljivrsac.org, pošto smo želeli da vidimo šta predlažu stranke za lokal. Iz svega što je prikupljeno došli smo do zaključka da jedino Srpska radikalna stranka ima jedan sistematičan pristup izradi lokalnog programa koji je po našoj oceni teško primenjiv. LDP je izneo jedan spisak željam pamfletnog tipa i on se isto nalazi na našem portalu i ne bih ni da ga komentarišem. Najviše od svega me je zabrinulo što je Pokret VRER izašla sa svojim programom: to su ovi bilbordi koje vidite i ono što gledate na lokalnoj televiziji. Iskreno, nas je sve taj program uplašio. Uplašili smo se da će oni stvarno uraditi to što su rekli da će uraditi. Uplašili smo se da će grad sa dvocifrenim brojem nezaposlenih dobiti akva park koji je milionske vrednosti i koji treba da predstavlja kopiju populizma Jagodine. Uplašili smo se da će grad dobiti umesto 7.000 radnih mesta, 12.000.000 evra vrednu obilaznicu oko Vršca. Uplašio sam se od projekta tkzv Partizanskog naselja na prostoru bivše kasarne za koji su predviđeni povlašćeni stanovi. To će koštati skoro nepopravljive štete nanete Vršcu za sledećih dvadesetak a možda i više godina. Ti projekti bi koštali otprilike 50 miliona evra a ne bi otvorili radna mesta. Nikada nam nije bilo objašnjeno ni nama ni bilo kome iz kojih sredstava će to doći. A i kada bi došlo šta će nam to ako nemamo radna mesta i ako smo gladni? Šta će nam to kada ljudi moraju otići iz Vršca pošpto ne mogu biti doveka bez posla. Uplašio sam se toga da vidim Vršac kao gerentološki klub za nekoliko godina u kome će hodati samo starci, jer mladi neće imati šta da rade.

Iz gore navedenih razloga Branislav Matić je dao sebi za pravo da pozove predsednika opštine, gospodina Čedomira Živkovića da javno sukobe stavove i mišljenja o razvoju odnosno opstanku grada. 

Branislav Matić: GOSPODINE PREDSEDNIČE, POZIVAMO VAS DA NAM ISPRED KAMERE OBJASNITE VAŠ PROGRAM JER MI TVRDIMO DA JE TO PROGRAM UNIŠTENJA PRIVREDE VRŠCA I PROGRAM UNIŠTENJA SVIH NAS U VRŠCU .Voleo bih da grešim. Ponavljam poziv svaki naredni put kada budem bio u kontaktu sa novinarima ću ga ponoviti sa ciljem da u jednom dialogu razgovaramo oko ekonomskih aspekata programa za koji tvrdimo da se ne sme desiti. Ne kažem da su se spominjale žirafe, ali me neodoljivo podseća na populistički koncept koji smo već videli. Voleo bih da mi objasne kako će se to napraviti za 350 evra povlašćeni stanovi u Partizanskom naselju i zašto kada postoje donatorska sredstva koja predviđaju izgradnju stanova sa visokom energetskom efikasnošću koji će biti u vlasništvu opštine? Zašto bi neko to radio? Da li je cilj toga da se uposle privatne firme koje su i do sada bile upošljene ili je neki drugi cilj? Ja molim predsednika opštine da sednemo zajedno ispred kamera i da vidimo o čemu se tu radi, ja bih pokušao da dam svoj predlog tj predlog grupe građana Za bolji Vršac, predlog drugog izvora finansiranja i načina da se zaposle ti ljudi. Od svega onoga što smo napisali u programskim načelima ja bih molio da se ozbiljno pristupi izradi kriznog programa. Mi smo u jednoj od najvećih kriza koje će se desiti za vreme naših života a da se u Vršcu o tome ne govori. To su realn krize, nisu hipotetičke. Ceo svet se trudi da smanji bori da smanji troškove i racionalizuje potrošnju. Mi moramo pod hitno u vidu konsenzusa doneti program štednje i krizni program. Krizini program mora imati u osnovi jedan segment a to je preživaljavanje. Šta znači preživljavanje? Neka se to odredi polaznim osnovama tog programa. Ne bih više o tome pričao, pošto se nadam da će predsednik opštine kao ozbiljan i odgovoran čovek prihvatiti poziv da sednemo i sučelimo programe i da ne kritikujem program u njegovom odsustvu.

U nastavku konferencije za novinare bilo je više reči o odnosu sa drugim strankama kao i nalogu za uklanjanje plakata od strane lokalne komunalne inspekcije.

Branislav Matić: Drugi deo koji sam hteo da kažem je način na koji se kampanja odvija u Vršcu. Nije slučajno što smo napisali MI SMO VAŠE KOMŠIJE. Niko od nas neće biti funkcioner, niti biti u upravnim odborima, svi ćemo raditi na svojim radnim mestima kao i do sada što za mnoge učesnike izbora nisam siguran. Očekujem korektan odnos, korektnu kritiku, ali nikako da se dešava da nam komunalna inspekcija koja je juče bila kod mene naloži zapisnik o uklanjanju plakata ispod podvožnjaka za koje je grupa građana Za bolji Vršac zaista lepila plakate i ja se osećam odgovornim za to. Ali je samo nama naložila ovaj zapisnik.Napominjem da su inspektori bili korektni i potpuno profesionalni i tako treba da nastave. Na moje pitanje da li se to odnosi samo na našu grupu građana, odgovorili su mi da nemaju tu informaciju. Mi pozivamo načelnika te službe da nam daju na uvid kome je sve dat nalog da ukloni plakate i sa kojih mesta kao i da li je tačno da su jedino 3 stuba u pešačkoj zoni predviđena za plakate? Takođe očekujem informacije o famoznim bilbordima. Svi se pravimo da ne znamo čiji su.
Naivna se pravi i služba koja je izdala dozvolu po članu zakona koji je ukinut još 2010. godine. Mi ćemo ukloniti "zlo iz podvožnjaka" i samim tim grad će biti "srećan." Ja molim sve koji dobiju nalog od komunalne inspekcije da izađu i javno to kažu.

Za kraj ove konferencije nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac prikazao je prisutnima fotografiju prelepljenog plakata sa „srednjim prstom“ i dodao da iza toga stoji liberalno demokratska partija.

Branislav Matić: Ne mogu da kažem da smo naišli na nekorektan odnos drugih starnaka i ja im se na tome zahvaljujem. Kampanja u Vršcu do sada i nije ono što se dešava na republičkom nivou. U ruci držim primer ponašanja stranke koja se izdaje i za liberalnu i za demokratsku kako reaguje liberalno a kako demokratski na naše plakate (slika sa desne strane). Zašto to rade? To pitanje postavite njima. Da li je to vizija njihovog Vršca ako ga oni budu vodili?

Nosilac liste Grupa građana Za bolji Vršac, Branislav Matić u svom izlaganju izneo je stav da se Uljmi treba vratiti status opštine koja je ona imala do 1965. godine.

Branislav Matić: Uljma je najbliža tome da u Opštini Vršac ostvari ono što bismo mi želeli, a to je da Vršac dobije status grada uz pomoć Opštine Uljma i ovom prilikom mi tražimo pomoć meštana Opštine Uljma i nudimo ono što su oni izgubili, a to je status opštine. Vraćanjem Uljmi statusa opštine moći će se zaposliti deo administracije, koji će obavljati poslove koji su zakonom predviđeni za jedno opštinsko mesto a samim tim neće doći do odpuštanja administrativnih radnika, jer oni neće biti višak. Biće odpušteni samo funkcioneri koji su tradicionalno višak i balast na teritoriji Opštine Vršac.

Grupa građana Za bolji Vršac je noćas desetak minuta pre isteka roka predala Opštinskoj Izbornoj komisiiji listu kandidata za odbornike opštine Vršac.

"Zahvaljujem se još jednom svima onima koji su nam pomogli da skupimo zaista veliki broj potpisa" – reči su dr Veljka Petrova, drugog na listi kandidata za odbornike Grupe građana Za bolji Vršac a potom je i dodao: "Mnogi su nas pitali zašto ranije nismo predali listu? Iako smo sve preduslove ispunili još pre više od nedelju dana, hteli smo da Grupa građana Za bolji Vršac bude poslednja na izbornom listiću, to je bio dogovor između nas kandidata“. 

Dr Petrov je napomenuo da sačekamo do ponedeljka i trenutka kada će Opštinska izborna komisija i zvanično potvrditi kandidaturu Grupe građana Za bolji Vršac, kao i redni broj ove liste.

Videvši da je doslo do stadijuma koji se više ne može tolerisati, smatramo da najmanje što možemo da uradimo za grad koji nam je toliko dao jeste da pokrenemo ono najbolje u nama kako bismo, i mi mladi učestvovali u stvaranju budućnosti nekog novog Vršca.

Politike koje su do sada vođene nisu davale rezultate, a odnos vlasti prema omladini i njihovo potpuno zanemarivanje ovog sektora jeste jedan od razloga što se sada nalazimo tu gde jesmo. Ekonomskom politikom teraju mlade odavde; ne postoji nikakav program za omladinu i srednjoškolce; smatraju nas troškom, a ne strateškom prednošću; gluvi su na naše probleme a nisu gadljivi na samostalne uspehe; sputavaju nam slobodu aktivnosti, osim ako u ruci nemamo stranački flajere; mnogo više napora ulažu na ograničavanje nego na razvijanje.

Ovo su problemi nastali zbog takve politike:
1.    LOŠE ILI NEDOVOLJNO OBRAZOVANJE;
2.    NEDOSTATAK SPORTSKIH MANIFESTACIJA;
3.    NEDOSTATAK ZABAVNOG SADRŽAJA;
4.    NEOBUČENOST MLADIH DA SOPSTVENO POKRENU SVOJ BIZNIS- PREDUZETNIŠTVO U ŠKOLAMA;
5.    NEPOSTOJANJE BILO KAKVOG VIDA NEFORMALNOG OBRAZOVANJA;
6.    SARADNJA OMLADINE SA INSTITUCIJAMA PRAKTIČNO I DA NE POSTOJI;
7.    KAO NI FINANSIJSKA PODRŠKA U VIDU ODREĐENOG FONDA KOJI ĆE BITI NAMENJEN UPRAVO OMLADINI;
8.    MOBILNOST, KOJA JE POTPUNO ZANEMARENA I STAVLJENA PO STRANI;

U saradnji sa gradjanima, mi ćemo zajedno sa vama raditi i rešavati ove probleme:

1.    KREATIVNO OBRAZOVANJE

• Smatramo da treba inicirati saradnju škola sa opštinom i privrednim preduzećima, kako bismo obezbedili kadar koji je potreban, eksperte koji će obezvediti dalji razvoj i napredak opštine i, pre svega društva;
•  Centar za karijeru- gde će imati mogućnost da nauče da pišu biografije, motivaciona pisma,  gde će ih stručnjaci obučavati kako da se ponašaju na intervjuima za posao, gde će dobiti smernice gde mogu tražiti posao u zavisnosti od oblasti koja je u njohovoj sferi interesovanja;
• Elektronska biblioteka;
• Istraživački centri- otvaranje istraživačkih centara iz oblasti koje su kod nas zastupljene kao što su (poljoprivreda, turizam, informaciono- komunikacione tehnologije, farmacija i mnoge druge);

2.    SPORTSKE MANIFESTACIJE

• Otvaranje novih sportskih klubova, kada bi neko želeo da nauči nešto novo, da mu se pruži institucionalna podrška da to i ostvari;
• Organizacija turnira u raznim, manje popularnim sportovima;

3.    ZABAVNI SADRŽAJI

• Kao što je učestalo organizovanje koncerata, tribina; 
• Obezbedjivanje sredstava za pomoć talentovanim pojedincima koji pokazuju interesovanje i ambicije za stvaranje zabavnih i multimedijalnih sadržaja (film, afirmacija mladih režisera, muzičara, fotografa, slikara...)

4.    PREDUZETNIŠTVO KOJE TREBA UVESTI U ŠKOLE

• U srednje škole u program treba da se uvede preduzetništvo kao jedan od predmeta, gde će đaci moći da se nauče da rade na raznim projektima, da napišu sopstveni biznis plan...
• Mali razvojni inkubator koji će sredstvima lokalne samouprave da podrži projekte mladih koji imaju jasno definisanu strukturu i potencijal za uspeh;

5.    NEFORMALNO OBRAZOVANJE

• Organizovanje i institucionalna podrška za organizovanje škola, radionica, predavanja, debata na razne teme, koje su možda u tom trenutku aktuelne i u jeku ili zanimaju određenu grupu mladih;
• Edukacija mladih, jedna od stvari treba da bude približavanje politike omladini, obučavanje i predstavljanje svih političkih opcija, kako bi sami mogli zakljuciti šta smatraju da im je ideološki najbliže i šta je najbolje za njih i kako bi se manje manipulisalo njima;

6.    SARADNJA SA INSTITUCIJAMA

• Mladi imaju pogrešne predstave o insitucijama. Zbog toga ih moramo približiti toj generaciji, kako bi shvatili da institucije postoje zbog njih, a ne da bi same sebe uvećavale i postojale nezavisno od svih nas. Mora se raditi na tome da se prevaziđe jaz između istih i omladine. Na taj način bi se zadobilo poverenje tako da se mladi u svakoj prilici mogu njoj obratiti, bilo zbog novih ideja, bilo da traže podršku u realizaciji istih;

7.    FINANSIJSKA PODRŠKA- FOND NAMENJEN MLADIMA

• Stipendiranje izuzetnih učenika i studenata; 
• Stipendiranje socijalno ugroženih učenika i studenata;
• Određeni vid pomoči za školovanje u inostranstvu;

8.    MOBILNOST MLADIH

• Potenciranje saradnje srednjih škola sa srednjim skolama u državi i inostranstvu; 
•  Učestvovanje srednjoškolaca na seminarima, konferencijama iz raznih oblasti;
• Finansiranje i podrška bratimljenju omladine Vršca sa omladinom drugih gradova;

Mi nismo politička partija, mi smo grupa građana, mi smo vaše komšije. Za sve navedeno imamo vrlo jasne, konkretne i, pre svega, ostvarljive, planove.
No, naravno spisak nije konačan i naš uspeh će biti srazmeran iskrenošću sa kojom će nas građani podržati. Vaša podrška ne znači ni naporan rad, ni slepu poslušnost, već isključivo čista ljbav prema mestu u kome živimo.

Bojana Brajkov i omladinski tim

Povodom ubrzanog postavljanja bilborda po svakom slobodnom kutku grada , Udruženje građana „ Za bolji Vršac“ uputilo je Predsedniku opštine Vršac , Čedomiru Živkoviću, u skladu sa Zakonom o pristupu informaciji od javnog značaja , zahtev za odgovore na sledeća pitanja:

1. Da li je pre postavljanja bilborda  sproveden postupak dodele lokacije  propisan Odlukom o privremenom postavljanju montažnih i pokretnih objekata na javnim površinama ?
2. Da li je obrazovana komisija i raspisan oglas za pomenute namene ?
3. Da li je sproveden postupak  prikupljanja ponuda i izabrana najpovoljnija ponuda?
4. Da li je doneta odluka o dodeli lokacija za postavljanje bilborda, kome su i pod kojim uslovima dodeljene?

Zahtevali smo i da nam se dostavi fotokopija javnog oglasa kao i odluke o dodeli lokacija za postavljanje bilborda.

Dok čekamao odgovore na postavljena pitanja primećujemo kako je većinu reklamnog prostora zauzeo Pokret Vršačka regija Evropska regija. Na nekima su predstavljeni njihovi uspesi u sređivanju gradskih ulica i trgova, a na nekima planovi za buduću izgradnju grada.

Sa bilborda nismo saznali kolko su nas njihovi graditeljski poduhvati koštali, koliko su nas zadužili i kolko nameravaju da nas još zadužuju.

Izgradnjom ulica i trgova nisu otvorili ni jedno novo radno mesto, a svakako, da neće ni budućim projektima stambenog naselja i akva parka.

Realizaciju ovih planova mogu da sprovedu samo uz pomoć novih kredita, koji će dizati pod uslovima koji njima idu u prilog.

Građani koji se odluče da svoj glas daju Pokretu, treba da računaju da će dodatno zaduživanje opštine ugroziti naš, i tako nizak životni standard.

Lepe slike i makete neće omogućiti nikome da se zaposli ,a nosiocima ideja koje nam se preko bilborda nude, omogućiće da sebi obezbede višestruku dobit.

Predsednik Udruženja građana

ZA BOLJI  VRŠAC

Dragica Stanojlović

Nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac, Branislav Matić izneo je podatak da su vlasnici zemljišta na kojem se gradi obilaznica oko Vršca ljudi iz lokalne vlasti.

Novinar: Uvek se govori kada se prave obilaznice, autoputevi i tako neke veće saobraćajnice da su propratni objekti oko tih magistrala upravo nova radna mesta. Izgleda da je ovde bila najveća cena zemljišta iako je cena sada među najnižima u Banatu?

Branislav Matić: Ovo je bilo vrlo zanimljivo kod izgradnje obilaznice. Cena zemljišta je brzo raslo jel su je otkupljivali oni koji su znali gde će projektom biti postavljen punkt. Vrlo je zanimljivo i da vidimo i drugi deo gde se planira izgradnja 12 miliona evra vrednog puta i vidimo ko je otkupio tu zemlju zadnjih godina i ko i dalje otkupljuje tu zemlju. Da li je slučajno to što su oni u vlasti? Da li je slučajno što su deo njih i izvođači radove preko svojih privatnih firmi? Ne mogu da kažem da je ovo jedini slučaj koji se dešava, ali treba staviti tačku na takvo ponašanje i na takvu vrstu pogrešnih investicija koje su prožete sumnjama kriminalnih radnji. 

Novinar: Mislite li da su svesni ljudi koji su bili vlasnici zemljišta koliki će ako sve ovo zaživi biti njihov dobitak?

Branislav Matić: Definitivno nisu. Neki su bili u blagoj zabludi ali ko bi da nešto u desetostruko nižoj ceni? Za ništa! Cena zemljišta je naglo porasla kada se shvatilo da se tuda mogao postaviti put. Ovog puta vlasnici odlučuju o tome kuda će put ići i koji će sadržaji biti tu. Vlasnici te zemlje će uveličati svoje bogatsvo samim tim što će se tu nalaziti i sadržaji puta koji vode prema granici.

Nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac, Branislav Matić izneo je veliki broj kritika na račun projekta obilaznice i projekata koje koalicija na vlasti planira da realizuje ukoliko dobije još jedan mandat. 

Novinar: Obilaznica se ističe kao jedna od najvećih investicija poslednjih godina u Vršcu?

Branislav Matić: Nažalost je to tačno i nije jedina propala investicija. Ovaj monstrum košta 3 miliona evra prema rečima onih koji su ga gradili – opštinske vlasti. Vidimo sada i neke makete projekta koje oni promovišu za naredne 4 godine a to je nastavak obilaznice vredan 12 miliona evra. Definitivno mogu da kažem da je to tempirana bomba na privrednom tkivu Vršca. Ako se to bude relaizovalo Vršcu će trebati dugi niz godina da se oporavi ili se možda nikada neće oporaviti. Projekti slični ovoj pblaznici samo odnose novac, zadužuju Vršac a ne zapošljavaju ljude. Govorim o ovom projektu, takozvanom Partizanskom naselju i Akva parku još nam samo fali Žirafa pa bismo imali jednog populističkog projekta Jagodina. Nama su neophodne investicije po standardu Evropske Unije po kojima 5.000 evra uloženo u bilo koji projekat mora otvoriti 1 radno mesto! Ovako nešto je primer raspnišptva i populizma.

Na kraju ovog razgovora, Branislav Matić se obratio predstavnicima vlasti: 

Bransilav Matić: Pozivam ovim putem sve autore koji su promovisali ovakve projekte da izađu u javnost da održimo okrugli sto i da nam objasne zbog čega nas zadužuju u narednih 20, 30, možda čak i više godina i da vidimo da li je moguće stati tome na put jednim realnim projektom zapošljavanja, razvojnim projektom kao i da li je moguće sučeljiti mišljenja u privrednoj sferi života u Vršcu.