Udruženje za bolji Vršac

Nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac, Branislav Matić komentarisao je stanje na selu i poručio građanima da budu kritički nastrojeni prema svakoj vlasti u budućnosti više nego što su do sada bili.

Branislav Matić: U ovoj izbornoj kampanji najbolje su prošle krave, mislim da su one uglačane jako dobro, ali, koliko će se to moći komercijalno primeniti, to znaju vlasnici tih krava. U ovoj kampanji ne vidim ništa što bi bilo specifično za bilo koju od ovih stranaka. Oni pričaju o svojim uspesima, ali, realno, oni su plaćeni za to. Oni su uzeli novac od ljudi sa sela da bi izgradili put, ništa tu nije dato. Potrošili su novac za plate funkcionera i od onoga što je ostalo, nešto su i uradili. Da li oni znaju, i korisnici i funkcioneri, koja su minimalna sredstva koja moraju vratiti meštanima sela, a koja mogu samostalno da raspoređuju. Da li im je uopšte rečeno o tih hiljadu dinara koje moraju vratiti svakom meštaninu kako bi mogao njima samostalno da raspolaže za uređenje sela ili bilo čega drugog? Pa ne znam baš. Oni kada dođu, ponašaju se kao donatori. Navode kako su poklonili put, a taj put je zapravo plaćen, nekoliko puta, samo je pitanje kada će doći na red. To je jedna velika zabluda i meni to lično smeta; to je jedno licemerje kada neko kaže da je nešto uradio, a zapravo je bio plaćen da to radi, a radi loše. Zašto rade loše? Zato što se novac troši na funkcionere, na partijska radna mesta, umesto da otvaraju radna mesta po selima. Da li znate kako izgleda selo bilo gde u svetu? To selo mora imati uslove za život, mi ne možemo da otvaramo Domove kulture, a nemamo ni tri radna mesta otvorena u naseljenom mestu. Ko će koristiti te domove kulture, odakle će se to finansirati, zbog čega bi ljudi živeli tamo ako nemaju mogućnost zaposlenja? Jedna potpuno besmislena stvar. Domovi kulture su potrebni, ljudi trebaju da se razonode, ali, najpre, oni moraju živeti od nečega, da bi mogli da potroše novac koji su zaradili. A, ovako, lokalne samouprave troše njihov novac. Ja pokušavam ljudima da objasnim da ne trebaju biti zahvalni ni jednoj lokalnoj samoupravi, oni ne rade volonterski, već za novac. Odbili su da kažu kolike su im plate i mi smo podneli tužbu povereniku za dostupnost javnim informacijama Rodoljubu Šabiću da bismo saznali koliku platu ima neko ko je zadužen za selo. U čemu je tu tajna, čiji novac oni koriste? Kada uključimo televizor, vidimo njih kako idu kroz sela i pričaju šta su uradili. Oni ništa nisu uradili, novac su potrošili, a nisu uradili ništa. Ono što je urađeno, urađeno je zahvaljujući novcu istih tih ljudi kojima je novac otet. Kažemo otete, oni su morali da plate porez, ali im nije vraćeno kroz radove, za koje ih zakon obavezuje. Lokalna samouprava, osim što mora da radi ono za šta je plaćena, treba da bude sposobna da uradi i nešto preko toga. Ja ne vidim da je ovde urađeno nešto više i o tome govori dohodak koji je sada pao na nivo nerazvijene opštine.

Lista pod nazivom Dveri - za život Vršca nalaziće se na mestu broj 8. na glasačkom listiću.

 Kandidati za odbornike: 

1 Borislav Žajski 1981 Grafički dizajner Prvomajska 31,Vršac

2 Mina Stojanović 1990 Student Abraševićeva 4,Vršac

3 Vukan Vukov 1984 Dipl.ekolog Dubrovačka 10,Vršac

4 Vladimir Đilas 1978 Pravnik Feliksa Milekera12/3,Vršac

5 Biljana Vukov 1984 Ekonomista Gen.E.Arsenijevića 10a, Vršac

6 Časlav Vasić 1974 Nastavnik Stevana Nemanje,23/13, Vršac

7 Darko Kojić 1974 Ing.elektrotehnike Zelena Pijaca 10,Vršac

8 Marija Damjanov 1984 Trgovac Svetozara Markovića 53,Vršac

9 Zoran Raković 1971 Vozač Školska 6,Vršac

10 Milan Vojtečki 1984 Ing. elektrotehnike Mije Oreškog 26,Vršac

11 Olga Radosavljević 1954 Penzioner Vojnički Trg 22/24 Vršac

12 Predrag Damjanov 1982 Bravar kond. mašina S.Markovića 53,Vršac

13 Damir Sredić 1976 Dipl. Ing. Arhitekture Janka Halabure 66,Vršac

14 Vesna Arsenijević 1977 Nezaposlen Kuštiljska 18,Vršac

15 Vladan Božić 1993 Učenik Svetozara Miletića 73,Vršac

Lista pod nazivom Alijansa Vojvođanskih Rumuna biće na mestu broj 8. na glasačkom listiću.

Kandidati za odbornike: 

1 Dr Jon Sfera 1960 Doktor medicine Vojvodinci,2 oktobar 10

2 Marinel Omoran 1963 Profesor Vršac,H.Pinkija 170

3 Raduc Speranca 1960 Profesor Vršac,Sremska 80

4 Jon Čizmaš 1959 Novinar Straža,1 Maj 24

5 Todor Groza 1952 Profesor Mesić,Vojvođanska 45

6 Violeta Borka 1987 Profesor Kuštilj,Vojvođanska 342

7 Tiberije Putnik 1978 Farmer Vlajkovac,Vojvođanska 23

8 Euđen Čebzan-Zeman 1976 Profesor Vršac,Vaska Pope 39

9 Lenuca Uzersku 1964 Profesor Vršac,Ž. Zrenjanina 40

10 Veronel Bugar 1970 Poljoprivrednik Kuštinj,Omladinska 408

11 Kornel Pančovan 1963 Poljoprivrednik Vojvodinci,Ž. Zrenjanina 244

12 Mihaela Blaž 1992 Student Vršac,Ive Milutinovića 172

13 Euđen Morariju-Bajaš 1989 Student Vršac,Ž.Zrenjanina 84

14 Lučan Sonka 1961 Veterinarski tehničar Kuštilj,Mihaj Eminesku 244

15 Oana Omoran 1988 Klinički psiholog Vršac, H.Pinkija 170

Grupa građana Za bolji Vršac poziva sve zainteresovane da dođu na tribinu: VRATIMO ULJMI STATUS OPŠTINE. Tribina će se održati u nedelju 29.04.2012 u velikoj sali doma omladine u Uljmi, sa početkom u 19 časova.

Ovim putem predstavnici Grupe građana Za bolji Vršac žele da kroz neposredan kontakt sa građanima objasne koje su sve prednosti i pogodnosti koje bi Uljma (sa okolnim selima Izbište, Vlajkovac, Orešac, Zagajica, Parta, Potporanj, Ritiševo i Šušara) i svi koji žive tu mogli da imaju ukoliko bi Uljma povratila status opštine.

Pozivamo Vas još jednom da prisustvujete ovoj tribini i postavite pitanja našim predstavnicima.

Lista Grupe građana Za bolji Vršac nalaziće se na 10 na glasačkom listiću 6. maja. Iako je lista predata još u subotu, postojale su određene nepravilnosti koje je sa pravom uočila Opštinska izborna komisija i zatražila njihovo otklanjanje. 

"Mi ćemo biti na dvocifrenom broju, ne što se tiče glasova, nego na izbornom listiću, rekao je nosilac liste Branislav Matić i dodao: "da li će se to što smo poslednji odraziti pozitivno, neki kažu da  a neki ne, međutim ja bih rekao da nismo poslednji, nego prvi od nazad" .

Kandidati za odbornike su još ranije objavljeni i mogu se videti na sajtu na adresi:  http://www.zaboljivrsac.org/gg-za-bolji-vr%C5%A1ac/odborni%C4%8Dki-kandidati 

Branislav Matic, nosilac liste Grupe građana Za bolji Vrsac, obišao je selo Guduricu gde je ukazao na propuste koji su napravljeni kada je u pitanju Vinski Turizam.

Gudurica je poslednjih godina predstavljana kao okosnica Vinskog turizma ovog regiona i označena kao najvažnija tačka najpopularnijeg Vinskog puta. Oživeli su porodični vinski podrumi i proizvodnja vina u domaćoj manufakturi no čini se da su preskočene osnovne stvari kada je turizam u pitanju:

"Osnovni problem je nepostojanje smestaja bilo da dolaze vece ili manje grupe kao i pojedinci. Nakon obilaska Gudurice, vinograda, i podruma za turiste nisu obezbedjeni smestajni kapaciteti" – reči su jednog od zaposlenih.

Turisti su najzainteresovaniji za obilazak vinogorja, Rimokatolicke crkve, Muzeja Hamerstil i podruma vina no ono sto je alarmantno jesu neiskorisceni kapaciteti koje ovo selo ima:

Branislav Matić: Od Vinskog puta imamo samo postavljene table dok na tom putu nema ni vina ni sadrzaja za turiste. Podrumi u Gudurici, koji su ne samo po povrsini vec i po izgledu velelepni mogli bi da posluze u kultunoj ponudi kao sto su pozorisne predstave ili koncerti kamerne muzike.

Branislav Matic, nosilac liste Grupe gradjana Za bolji Vrsac, posetio je domacinstvo Kral u Velikom Sredistu kao ogledno domaćinstvo i primer samozapošljavanja.

Branislav Kral, proizvođač iz Velikog središta , koji već deset godina u objektima koje je sam inovirao proizvodi pečurke zapošljava još pet radnika.Svoja iskustva stečena u inostranstvu preneo i primenio na najbolji mogući način, pretvarajuci znanje i veštinu u gotov novac.
Uz pomoc sredstava ADF dokupljena je dodatna oprema a u planu je i osnivanje Konsalting centra u kome bi svi zainteresovani budući proizvođači mogli da nauče sve o proizvodnji i plasmanu robe.
Cilj Grupe gradjana Za bolji Vršac je podstrekivanje i konkretna pomoć pri samozapošljavanju.

Centar za razvoj veština formiran je upravo sa ciljem razvoja porodičnog biznisa i primeni veština bez obzira na struku i obrazovanje.

Branislav Matić, nosilac liste Grupe gradjana Za bolji Vršac, posetio je Veliko Središte i dao svoju ocenu i predloge rešenja očuvanja znamenitosti u ovom i ostalim delovima opštine Vršac.

Južni Banat karakteriše veliki broj dvoraca, cak 12 koji su uglavnom u lošem stanju. Pojedini su nakon II Svetskog rata obnovljeni i podređeni različitim namenama dok je većinu načeo zub vremena.
Pored atraktivnog izgleda, dobre lokacije, i velike površine koju zauzimaju zajedno sa posedom oko njih oni imaju i istorijsku vrednost.Njihova rekonstrukcija povlači i velika ulaganja a pitanje moguće dobiti zavisilo bi od kasnije iskrišćenosti. Jedini način da se ove velelepne građevine sačuvaju jeste da se putem tendera daju na zakup i korišćenje ali pod realnim uslovima:

Branislav Matić: jedino realno očekivanje je da se zainteresovanim ulagačima dvorci daju besplatno na korišćenje pod tačno određenim uslovima,odnosno delatnostima.Trenutno je dvorac Lazarević u Velikom Sredistu na tenderu i to pod sledećim uslovima : na deset godina sa procenom ulaganja od 750 000 evra.Siguran sam da je nemoguće naći takvog investitota kao sto je nemoguće vratiti uložen novac u tom periodu. Dvorac je u takvom stanju da trebamo da budemo srećni ako neko uopšte želi da ga uzme.

Najbolji primer je svakako, skoro obnovljen, dvorac Kapetanovo u opštini Plandište gde je lokalna samouprava bila inicijator i najbolji saveznik investitorima.

U četvrtak, 26.04.2012. godine nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac - Branislav Matić gostovaće na televiziju Banat od 18:00 časova. Tom prilikom je uputio poziv predsedniku opštine Vršac i Pokreta VRER na javno sučeljenje mišljenja. 

"Pre svega želim da nam gospodin Živković pojasni ekonomske apsekte i održivost samih projekata koje najavljuje a to su akva park, Partizansko naselje i slični projekti koji bi mogli naneti štetu od koje se Vršac ne bi mogao oporaviti dvadesetak godina  - rekao je Branislav Matić i dodao da očekuje (ne preterano) da se gospodin Živković odazove ovom pozivu. 

Istoga dana, Branislav Matić će gostovati na televiziji Lav od 20:15. Tema emisije biće isključivo program koji promoviše Grupa građana Za bolji Vršac. 

Ovom prilikom pozivamo sve građana da putem malih ekrana pogledaju pomenute emisije i potom na sajtu mogu izneti svoje kritike i komentare. 

Grupa građana Za bolji Vršac posetila je Vršačke vinograde u Gudurici. Kandidat Grupe građana Za bolji Vršac, Nikola Lekić, inače zaposlen u Vršačkim vinogradima, dao je opis trenutnog stanja i izneo podatak da imako jako malo zainteresovanih Vrščana da rade u Vršačkim vinogradima.

Nikola Lekić: Mi iz vršačke opštine imamo jako malo radnika, pa smo primorani da s juga Srbije, autobusima dovozimo ljude više puta godišnje. Evo,do juče je ovde, u Gudurici bilo 133 radnika iz Leskovca i okoline, a svega 50 radnika iz Gudurice. Više nego duplo je došlo ljudi sa strane da bismo taj posao uspeli da obavimo na vreme. Bez obzira na sva događanja i sve probleme u vinogradarstvu, mi još uvek primamo platu, poslujemo i opstajemo. Postoji nada da će se naći neki novi vlasnik kome će biti u interesu da poseduje vinograde kao takve, da i dalje budu ponos grada Vršca i okoline.

Nakon toga, nosilac liste Branislav Matić je dao predlog da se pitanje privatizacije Vršačkih vinograda može rešiti na drugi način u zakonskim okvirima u vidu mešovite svojine, akcionarstva ili javno – privatnog svojinskog odnosa.

Branislav Matić: Vršački Vinogradi su jedan od najboljih primera neuspele privatizacije i nebrige države i lokalne samouprave. To je primer kako se prema privatizaciji odnose kao prema ratnom plenu. S' obzirom da Vršački Vinogradi predstavljaju jednu od najvećih površina vinograda u ovom delu jugoistočne evrope, on je bio predmet interesovanja mnogih. Mi smatramo da vinogradi ne smeju biti otuđeni. Vršački Vinogradi su,zajedno sa Vršačkom kulom,koja to više nije, bili zaštitni znak grada Vršca. Kulu, kakvu smo znali smo izgubili i ne smemo dozvoliti da i Vinograde izgubimo. Oni su, upravo vezani za Vršac, baš sada kada je bila proslava 500 godina od postojanja vinske kulture u ovom kraju, mi ne smemo dozvoliti da nakon toliko godina, mi budemo ti koji će eliminisati Vinograde. Naš predlog je da se nađe način kako da se izvrši jedna socijalizacija, kako bi građani Vršca i lokalna samouprava bili vlasnici i korisnici svih dobara koja sada pripadaju Vršačkim Vinogradima i da oni i dalje budu naši, ali i naša briga i naš ponos.