Vršac 2020. godine je strateški dokument kojim se Opština Vršac priprema za kandidaturu za zvanje Evropske prestonice kulture 2020. godine. Dobijanje kandidature donosi se odlukom Evropske komisije.
Projekat i njegova realizacija treba da obezbedi suštinske strateške promene u svim segmentima infastrukture Opštine Vršac, od ekomskih do kulturnih. U takmičenju za dobijanje kandidature, procedurama i aktivnostima Opština Vršac bi omogućila svojim gradjanima, posebno mladoj generaciji da do 2020. godine trasira nove platforme za razvoj Opštine Vršac.
Zajedno sa gradjanima i svojom novoizabranom gradskom upravom u narednom periodu od osam godina neophodno je prfabrikovati i kreirati sasvim novi proces preoblikovanja Opštine Vršac u svim svojim segmentima, od istorijskih , sadašnjih i onih u budućnosti.
Takav konceptualizovani projekat od ideje do realizacije, podrazumeva suštinski drugačiji tretman javnog prostora, političke kulture, komunalnih sistema, istorijskih, obrazovnih, ekonomskih resursa, stvaranjem korpusa projekata koji će sadržati tehnike i metode implemetacije projekta Vršac-Evropska prestonica kulture.
Evropska prestonica kulture je naziv, koji dobija jedan ili nekoliko gradova u Evropskoj uniji u razdoblju od jedne godine, u toku koje dati grad ili gradovi predstavlja svoj kulturni život i domete gradske kulture ali i svih drugih segmenata života. Poslednjih godina dobijanje položaja Evropske prestonice kulture postaje velika prestiž, ali i sredstvo za veoma brz i sveobuhvatan razvoj izabranog grada.
Poslednjih godina došlo je do promena, pa se status grada – prestonice evropske kulture sve više koristi kao način oživljavanja kulturnog i svekolikog života u gradu. Upravo poslednjih godina izbor grada za počasno zvanje sve više se povezuje sa povoljnim privrednim i društvenim ishodima koji nastaju kao sa oživljavanjem kulturnog života i svi delatnosti koje su sa tim povezane (turizam, ugostiteljstvo, usluge, saobraćaj...)
Živko Grozdanić, vizuelni umetnik, kulturni radnik, iz Vršca je okupio tim realizovanih pojedinaca, umetnik, ekonomista, arhitekata, politikologa, političara koji ce u narednom periodu zvanično izradi ti projekat VRŠAC 2020 - Evropska prestonica kulture sa kojim ce se Oština Vrsac kandidovati pre Evropskom komisijom u Briselu.
Šta je Evropska prestonica kulture-ideja, istorijat i smisao
Ideja za Evropsku prestonicu kulture nastala je 1985. godine iz razgovora grčke ministarke Meline Merkuri i francuskog ministra kulture Zaka Langa. Juna iste godine projekat je pokrenut Rezolucijom EU ministara kulture sa osnovnim ciljem da poveže ljude Evrope. Od 1985. do 2004.godine evropski gradovi kulture bili su izabrani odlukom ministara, na osnovu zaključaka i kriterijuma donesenih prvo januara 185, a zatim 12. novembra 1992. godine. ( Isto telo koje su činili ministri kulture, počev od 1990.godine, a na osnovu slične rezolucije, bilo je pokrenulo i program Evropski mesec kulture-namenjen pre svega gradovima centralne Evrope.
Ovaj program je zapravo hteo da podstakne demokratske procese u gradovima centralne i istočne Evrope u godinama tranzicionih promena, da ih otvori za savremenu umetnost i svetske tokove, što je posebno bilo važno za postsovjetske zemlje i njihove duge izolacije u predhodnom periodu).
Od samog početka, Evropska komisija je davala finansijsku pomoć za ove programe, i za Evropsku prestonicu kulture i za mesec kulture. Međutim, od 2000.godine kada i srednjeevropski gradovi stiču pravo ucešća u ovom takmičenju (Krakov – kulturna prestonica Evrope 2000. godine), više se ne organizuje mesec kulture, već svake godine, bar po dva, a često i tri grada, iz različitih delova Evrope, nose ovu titulu.
Studija uradjena kao evaluacija datih programa na opšti razvoj gradova koji su poneli titulu između 1985. i 1994. godine pokazala je njihove pozitivne efekte u svim domenima – ekonomije, kulture, turizma, demokratskog razvoja, povećanog stepena građanske svesti itd.
Nakon 2000.godine, urađeno je još mnogo analiza (European Cultural Capital Report 2, Robert Palmer & Greg Richards, 2004), a od kada se ovom programu intenzivno priključuju i gradovi istočne Evrope, rade se i posebne analize, da bi služile i kao uputstvo i kao podsticaj.
Procedura je da se grad kandidat bira 5 godina pre godine u kojoj će poneti titulu. Prema sadašnjim uredbama, država kandidat odlučuje koji grad ce biti nacionalni kandidat i onda kroz proces nacionalne selekcije odlučuje o finalnom kandidatu. Za sadaje poznato koje će zemlje dati svoje gradove-kandidate do 2019. godine, kada će Italija i Bugarska biti nosioci procesa donošenja odluke o gradovima kandidatima.
Gradovi će biti nominovani maja 2015. godine, a predhodni javni poziv za apliciranje biće objavljen krajem 2012. godine. Na osnovu ovoga može se predpostaviti da će maja 2016.godine biti zvanično odlučeno koji ce gradovi biti nosioci titule za 2020. godinu.
Grad koji dobije kandidaturu postaje nosilac titule i dobija nagradu Melina Merkuri koja iznosi 1.5 miliona evra. Prema preporukama EU, aplikacija grada kandidata bi trebalo da u kandidovanom Programu Evropske prestonice kulture tog grada pokaže kako se; podstiče saradnja izmedju kulturnih operatera, umetnika i gradova iz zemlje domaćina i drugih zemalja Evropske unije u bilo kojem sektoru kulture; kako se ističu bogatstva kulturne raznolikosti u Evropi; promovišu zajednički aspekti evropske kulture u prvi plan.
Drugim rečima. kandidat treba da prezentira grad i njegovu ulogu koju ima ili je igrao u evropskoj kulturi. njegove veze sa Evropom, njegov evropski identitet. Grad kandidat morao bi da pokaže aktuelne procese uključivanja u evropske umetničke i kulturne tokove, sa svojim specifičnostima.
Komisija za izbor će analizirati kako je tema predstavljena u programu, način na koji su događaji u programu (saradnja između kulturnih operatora u različitim zemljama EU i grada kandidata) predstavljeni i sl. Učešće građana koji žive u gradu i njegovoj okolini i promovisanje njihovih interesa, kao i interes građana iz gradova partnera podrazumeva se kao princip programa- veliko učešće javnosti na lokalnom i na evropskom nivou je obaveza. Veoma je važno da program bude održiv i sastavni deo dugoročnog kulturnog i društvenog razvoja. Kandidovani program treba da ima trajne efekte, da postane program koji utiče na dugoročni razvoj grada i po završetku godine evropske kulturne prestonice.
Grad Vrsac sa svojom zanimljivom i moćnom istorijom, koja je stvorila velikane Srpske kulture, poput Jovana Sterije Popovića, Paje Jovanovića, Dragise Brašovana, Vaska Pope, Bore Kostica .. i sa jos desetinom izuzetnih pojedinaca, sa bogatom arheološkom baštinom koja se nalazi u depoima Gradskog muzeja, arhivskom građom, sa istorijom vinogradarstva koje datira jos od xv veka, sa velikim brojem fascinantnih datuma, predstavlja ozbiljnog kandidata za dobijanje Evropske prestonice kulture 2020. godine.
