Udruženje za bolji Vršac

Tvrdnje da je Vršac „grad sa povoljnom poslovnom„ klimom opovrgle su odluke vodećih funkcionera da svoj privatni biznis stacioniraju u drugim opštinama.

Pored  poreza, doprinosa i plata zaposlenih koji ostaju van naše opštine tu je, pomalo zaboravljeni detalj, sukob interesa.

Dok u takozvanim državnim firmama i institucijama sprovode partokratski sistem, odnosno sistem zapošljavanja isključivo po osnovu stranačke pripadnosti druge su godinama optuživali za isto.

Tvrdnje smo najpre proverili u jednom od najvećih preduzeća u gradu „2.Oktobru“, za koje važi mišljenje da zaposleni „moraju“ biti članovi SPS-a idući putem svog direktora.

Branislav Matić obrazlaže potrebu za pokretanjem TV serijala NEDELJOM ZA BOLJI VRŠAC.

Povodom  teksta objavljenom na sajtu Udruženja  građana  Za bolji Vršac  „Da li je vršačka vlast  korumpirana  ili  nesposobna“ oglasio se i Ljubisav Šljivić , direktor  DKP  „2. Oktobar“, govoreći  o neregularnostima  i nedoslednostima  lokalne politike  u sveri  očuvanja privrednih aktivnosti u gradu.

Naime, po njegovim  rečima, komunalno  preduzeće, kao  jedino kompletno opremljeno i sa mehanizacijom  i ljudstvom u gradu  od  2007.godine  nije dobilo niti jedan posao  raspisan  po osnovu  tendera.

Bez objašnjenja o odbijanju kao ni o razlozima prihvatanja ponude ponuđača apsolutni primat drže STRABAG i BOLEČ iz Boleča.

Novac zarađen po osnovu obavljenog posla odlazi u budžete  gradova iz kojih su, na osnovu poreza, dok se sa druge  strane angažuje radna snaga za rad na crno.

Koliki su gubici za grad i građane Vršca samo po jednom izgubljenom  tenderu može samo da se predpostavi.

Emisija 4

Emisija 3

Vladika banatski Nikanor ima platu od skoro 170.000 dinara, koju mu je odredio eparhijski Upravni odbor gde je on predsedavajući, saznaje “Blic”.

S druge strane, sveštenici u Eparhiji banatskoj sa višečlanim porodicama žive sa dvadesetak hiljada dinara mesečno.

Novac koji je vladici dodeljen na godišnjem nivou je keš u visini od dva miliona dinara.

On se u eparhijskim papirima ne vodi kao plata, ali praktično jeste zarada, jer je činjenica da episkop sve drugo za svakodnevni život već ima obezbeđeno.

Sveštenici, međutim, imaju obavezu da 21 odsto od zarade crkvene opštine daju u eparhijsku kasu.

- Nama se oporezuje i ono malo što zaradimo. Niko nema ništa protiv da vladika ima platu veću i nekoliko puta od naše, ali i mi imamo pravo na život.

Kao sveštenici ne možemo da se bavimo drugim poslom. Ostaje nam da skinemo mantije jer nema drugog načina da se preživi - priča za “Blic” grupa sveštenika iz Eparhije banatske.

Osim onoga što ima zacrtano po papirima, vladika raspolaže eparhijskom kasom. U nju se sliva novac od poreza, ali i drugih prihoda eparhije.

Ovaj vladika “upisao” se i u bankare, pošto na novac koji sveštenici dobijaju iz crkvenog Fonda solidarnosti naplaćuje kamatu.

Ugovori o “kreditu-zajmu” u koje je “Blic” imao uvid doslovce izgledaju kao da ih je izdala banka, a ne kao da je posredi crkveni dokument.

Po dokumentima naplaćuje se kamata od pet odsto, što je visina kamate po kojoj se država zaduživala kod komercijalnih banaka.

Vladika novac iz Fonda solidarnosti isplaćuje u evrima, a rok otplate je 18 meseci. Osim kamate koja se ne može smatrati hrišćanskim načinom raspolaganja novcem, sporno u ovoj vladičinoj aktivnosti je i što upravo u ovaj fond sveštenici Eparhije banatske godišnje uplaćuju od 170 do 240 evra.

A cilj prilikom osnivanja je bio da sveštenici pomažu jedni druge.

Izvor: Blic

Buvlja pijaca,  jedino mesto na kome se odvija  privredna  saradnja dve susedne zemlje Srbije i Rumunije, i od koga žive mnoge vršačke porodice, bilo da na njoj prodaju ili kupuju, neuslovna je za rad, tvrde prodavci.

Izrovane betonske staze, sa neuređenom atmosferskom kanalizacijom, neprohodne su i nakon najslabije kiše. Improvizovane kabine ,po sistemu snađi se, uglavnom deli više „butika“.

No, najveći problem je svakako mokri čvor, odnosno toalet, koji samo formalno postoji ali davno nije u funkciji.

S obzirom na to da, kako tvrde oni koji su u zakupu tezgi, ovo prodajno mesto mesečno košta koliko i lokal u gradu vredi uložiti bar deo tih sredstava.

Plan koji postoji, i koji bi barem po rečima nadležnih, trebalo da se realizuje narednog proleća, pretvorio bi ovaj prostor u moderan trgovački centar na otvorenom.

Po buvljim pijacama poznati su mnogi svetski gradovi a Vršac samo po čuvenju...

Pogledajte anketu...

Glavni zadatak gradskih vlasti je da ne dozvole da se novac skupljen od lokalnog poreza odliva u druge gradove već da se obrće među lokalnim stanovništvom.

Trenutno u Vršcu imamo dve velike grđevinske investicije. Jedna je izgradnja marketa DIS na Konjičkom stadijonu a druga je rekostrukcija Vojničkog trga.

Čudno je da u doba krize i manjka posla za vršačke građevinare, ni jedna vršačka građevinska firma nije na tenderu dobila te poslove, tako da je mesto da ostane u Vršcu naš budžetski novac otišao u druge gradove u Srbiji.

Postavlja se pitanje zašto vršačke firme ne dobijaju lokalne poslove i zašto se odliva budžetski novac, to jest novac svih nas vrščana, u druge gradove.

Ogovor na ovo pitanje pokreće sumlju da je vršačka vlast korumpirana ili da nije dorasla da upravlja našim novcem i treba je smeniti.

Ko je ovih dana prošao Vojničkim trgom, tu stanuje ili je iz bilo kog razloga svratio do njega, nije mogao da predvidi izvesna građevinska dešavanja u ravni ambijentalne arhitekture.

Jednom rečju Vojnički trg je postao poprište spretne građevinske operative, gde vešti teraco majstori očas polože metar ili dva šarenih betonskih cigli, po utabanom pepčanom, parternom svodu.

Lepo, nema šta! Jer pored novo useljene, slave i velike „Idee“, stanarima ovog bloka zgrada dođe kao neka zaslužena nagrada.

To možemo da kažemo zato  što bi verovatno i građani  nekih drugih delova grada isto tako želeli da se podiče već osvojene tehnike novotrotoarskog građevinarstva i da isto tako lako prelaze od jednog kraja, do neke druge bliske odrednice.

Zašto su građani Vojničkog trga prvi počastvovani ovim novim stazama, prilaznicama i puteljcima, a da neki drugi pre njih, isto takvo pravo nisu ostvarili, ne znamo ali i ne moramo da znamo!

Jedino nam ostaje da se nadamo da je plan i projekat i projekat spreman i za druga vršačka  naselja  i njihove pešačke oaze.

Bilo bi lepo i svrsishodno, da na primer i građani, koji dele životni, stambeni i svaki drugi prostor a stanuju na trgu Andrije Lukić , zasluže istu takvu privilegiju!

Pogotovo što nezadovoljni svojom pozicijom i nekako skrajnuti, nisu bili u fokusu ni jedne dosadašnje vlasti!

Tako mi ovih dana, stanovnica i predsednica kućnog saveta,  jedne od zgrada na trgu Andrije Lukića kaže, da se stanari te i zgrade do nje, spremaju da potpišu i proslede peticiju opštini, da se i njima uredi ambijentalna  i svaka druga arhitektura, i naprave i osmisle staze i prilaznice  do dečijih igraonica i kontejnera, naprave rampe  da vozila ne bi kad požele ušla u ovaj ipak dečiji prostor!

Iz ženinih reči slutim odlučnost  da nameru pretvore u delo! Ne krije nezadovoljstvo što samo kad su sahrane zaslužnih vršačkih građana, čitav ovaj trgu  i sve poprečne ulice postanu tesne za  stotine pristiglih i uglancanih četvorotočkaša!

Slava pokojnicima, ali istina je da ovde život traje 24 časa, i da oni i da hoće, ne mogu i nemaju gde da u tih sat ili dva uteknu!

Ne znaju čak ni kako da se domognu svojih parkinga i stanova, već sve postane parking, pa i to da je čitav skver tada paralisan!

Njihov problem su i psi lutalice koji u potrazi za hranom , trče i skakuću oko masnih kontejnera, takođe i izrovane staze, ne baš slabom frekvencijom teških komunalnih kamiona i još dosta toga, ali nećemo baš sve sada..........

Kancelarija , stacionirana u epicentru Balkana, u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu, otvorena je sa ciljem da se svim potencijalnim ulagačima, domaćim i stranim privrednicima, na jednom mestu pruzi najkvalitetnija i najpotpunija informacija o mogućnostima ulaganja u vršačku opštinu, odnosno Južni Banat.

Branislav Matić , predsednik Odborničke grupe Za bolji Vršac i direktor kancelarije uputio je otvoren poziv svim vršačkim privrednicima na buduću saradnju u culju iskorišćavanja resursa koje ima naša opština i kroz uspostavljenje saradnje sa domaćim i stranim investitorima i otvaranjem novih radnih, podstaknu zapošljavanje u opštini Vršac.