Ko je ovih dana prošao Vojničkim trgom, tu stanuje ili je iz bilo kog razloga svratio do njega, nije mogao da predvidi izvesna građevinska dešavanja u ravni ambijentalne arhitekture.
Jednom rečju Vojnički trg je postao poprište spretne građevinske operative, gde vešti teraco majstori očas polože metar ili dva šarenih betonskih cigli, po utabanom pepčanom, parternom svodu.
Lepo, nema šta! Jer pored novo useljene, slave i velike „Idee“, stanarima ovog bloka zgrada dođe kao neka zaslužena nagrada.
To možemo da kažemo zato što bi verovatno i građani nekih drugih delova grada isto tako želeli da se podiče već osvojene tehnike novotrotoarskog građevinarstva i da isto tako lako prelaze od jednog kraja, do neke druge bliske odrednice.
Zašto su građani Vojničkog trga prvi počastvovani ovim novim stazama, prilaznicama i puteljcima, a da neki drugi pre njih, isto takvo pravo nisu ostvarili, ne znamo ali i ne moramo da znamo!
Jedino nam ostaje da se nadamo da je plan i projekat i projekat spreman i za druga vršačka naselja i njihove pešačke oaze.
Bilo bi lepo i svrsishodno, da na primer i građani, koji dele životni, stambeni i svaki drugi prostor a stanuju na trgu Andrije Lukić , zasluže istu takvu privilegiju!
Pogotovo što nezadovoljni svojom pozicijom i nekako skrajnuti, nisu bili u fokusu ni jedne dosadašnje vlasti!
Tako mi ovih dana, stanovnica i predsednica kućnog saveta, jedne od zgrada na trgu Andrije Lukića kaže, da se stanari te i zgrade do nje, spremaju da potpišu i proslede peticiju opštini, da se i njima uredi ambijentalna i svaka druga arhitektura, i naprave i osmisle staze i prilaznice do dečijih igraonica i kontejnera, naprave rampe da vozila ne bi kad požele ušla u ovaj ipak dečiji prostor!
Iz ženinih reči slutim odlučnost da nameru pretvore u delo! Ne krije nezadovoljstvo što samo kad su sahrane zaslužnih vršačkih građana, čitav ovaj trgu i sve poprečne ulice postanu tesne za stotine pristiglih i uglancanih četvorotočkaša!
Slava pokojnicima, ali istina je da ovde život traje 24 časa, i da oni i da hoće, ne mogu i nemaju gde da u tih sat ili dva uteknu!
Ne znaju čak ni kako da se domognu svojih parkinga i stanova, već sve postane parking, pa i to da je čitav skver tada paralisan!
Njihov problem su i psi lutalice koji u potrazi za hranom , trče i skakuću oko masnih kontejnera, takođe i izrovane staze, ne baš slabom frekvencijom teških komunalnih kamiona i još dosta toga, ali nećemo baš sve sada..........
