Udruženje za bolji Vršac

Kako saznajemo Zoran Tomić novi predsednik vršačke Demokratske stranke pokrenuće inicijativu za okupljanje lokalne političke, poslovne i građanske javnosti oko Političkog pakta za stabilnost i razvoj Opštine Vršac kako bi svi zajedno tragali za rešenjima koja su nam neophodna za prevazilaženje ekonomske krize i koja će našim sugrađanima omogućiti bolji život.

Naš izvor nam je rekao da su ciljevi Političkog pakta za stabilnost i razvoj opštine Vršac koji predlaže Zoran Tomić, uspostavljanje političkih preduslova za ubrzani razvoj održivog poslovanja, zadržavnje starih i otvaranje novih radnih mesta, kao i socijalne sigurnosti građana u opštini Vršac.

Posle dobijanja podrške za realizaciju Političkog pakta za stabilnost i razvoj opštine Vršac od strane vršačkih demokrata, njihov novoizabrani predsednik Zoran Tomić će pozvati lokalne političke partije, lokalnu poslovnu zajednicu i lokalna udruženja građana da zajedno definišu i implementiraju opštinsku javnu ekonomsku, socijalnu, obrazovnu i kulturnu politiku kao osnov za bolji život građana i vraćanje nekadašnjeg ekonomskog sjaja opštine Vršac.

Zoran Tomić novi je predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Vršcu. Tomić je prvi u istoriji vršačkog DS koji je izabran na neposrednim stranačkim izborima. Glasačko pravo iskoristilo je skoro 400 članova, odnosno više od 60 odsto onih koji su mogli da glasaju,

- Članstvo našeg opštinskog odbora tražilo je promenu rukovodstva zbog loših izbornih rezultata. Svim političkim strankama ponudićemo ruku saradnje. Vršac mora da zauzme mesto koje mu pripada, da se nametne i bude bolji od dugih gradova, rekao je Tomić.

Tomić je istakao da će DS napraviti Pakt za stabilnost grada kojim će definisati pravce razvoja opštine Vršac u periodu od 2014. do 2020. godine.

Predsednik Izborne komisije i pokrajinski poslanik Stevica Nazarčić naglasio je da je neposredno biranje organa stranke novitet na vršačkoj političkoj sceni.

U stalni sastav OO DS izabrani su: Vešović Tatjana, Pantović Dejan, Dobrosavljević Mirko, Panić Ljuban, Kostadinovski Dragan, Kolar Jovan, Guteša Lazar, Kliska Srđan, Aćimov Sonja, Mak Dejan, Kalnak Gordana, Kremić Suzana, Kremić Snežana, Rakić Dragana, Vuković Božidar, Ružić Snežana, Gašpar Marin, Ivaniš Igor, Nikolin Žarko, Grujin Vladimir, Antić Aleksandar, Markov Dragan, Vit Šandor, Negrojević Ostojić Verica i Adam Jon.

izvor: evrsac

Postovane članice i postovani članovi Demokratske stranke u Vršcu.

24. marla. u nedelju, održavaju se prvi neposredni izbori za predsednika i članove stalnog sastava Opštinskog odbora u Vršcu. Biće to prvi neposredni izbori u Demokratskoj stranci u Vršcu.

Iza nas je teška 2012. godina. u kojoj je Demokratska stranka zabelezila rezultate koji joj nisu omogućili da u narednim godinama upravlja Srbijom.

Demokratska stranka u Vršcu zabeležila je rezultat ispod standarda i mogućnosti. Svaki izborni rezultat predstavlja nagradu za dobar rad ili znak da su u stranačkoj organizaciji, njenim kadrovima i politici neophodne promene.

24. mart je prvi korak u promenama Demokratske stranke u Vršcu. Izlaskom na izbore. glasanjem za kandidate za koje mislite da zaslužuju Vaše poverenje, pokazujemo da smo organizacija svesna trenutka u kom se nalazimo.

Tog dana pišemo i istoriju Vršca jer postajemo prva stranka koja će učešcem svih njenih članova birati rukovodstvo i to je praksa koja nikada neće biti prekinuta!

Demokratska stranka nema šansu za uspeh ako u svoje odlučivanje i proveru svojih odluka ne uključi sve svoje članice i članove.

Demokratska stranka mora postati porodica ljudi koji dele iste vrednosti i imaju zajednički plan za naš grad.

Demokratska stranka nema novac, firme ili pritisak kao resurs za uticaj u društvu. Ona ima samo Vas. Vi u Demokratskoj stranci ste njena jedina šansa za uspeh.

Prvi korak u izgranji jake Demokratske stranke u Vrscu su izbori 24. marta. Pozivamo Vas da iskoristite biračko pravo i glasate u stranačkim prostorijama na Svetosavskom trgu br  10, od 9 do 19 časova.

Predsednik izborne komisije OODS Vršac
Stevica Nazarčić

Nepoznata osoba, pod okriljem noći, provalila je u prostorije Opštinskog odbora Demokratske stranke. Lopov je ušao kroz prozor, sa ulice. Policija intenzivno traga za počiniocem. Iz prostorija OO DS Vršac nestala su dva mobilna telefona i određena količina novca. Novac se nalazio zaključan u kasi. Lopov je uredno uzeo ključ, za koji se pretpostavlja da je znao gde se nalazi, otvorio sef, uzeo novac, zaključao sef i vratio ključ na mesto. 

Izvor: evrsac

Na prvim neposrednim izborima u vršačkom DS-u koji će se održati u nedelju 24.03.2013 godine članovi demokratske stranke trebaju da donesu istorijsku odluku za svoju stranku i da odrede u kom smeru će ići vršački DS.

Prema rečima jednog od lokalnih fukcionera stranke, važno je da postoje slobodno misleći ljudi koji mogu da donesu promene u stranci i koji žele da se distanciraju od prošlog rukovodstva i od sadašnje saradnje sa pokretom i naprednjacima.

Kako tvrdi naš sagovornik, po završetku lokalnih stranačkih izbora, priprema se distanciranje vršačkog DS-a od pokreta i naprednjaka prelaskom u opoziciju i izbacivanje Milorada Đurića, Tanje Dokmanović i Biljane Hasanović Korać iz DS-a.   

Samo izlaskom iz vlasti, izbacivanjem foteljaša iz svojih redova i delovanjem iz opozicije, vršačka demokratska stranka može da konsoliduje svoje redove, vrati svoju nekadašnju slavu i pripremi se za nove republičke, pokrajinske i lokalne izbore rekao nam je na kraju naš sagovornik. 

Da li će najavljene promene biti stvarnost ili vršačkim demokratama sledi već "viđena budućnost" sa Miloradom Đurićem, Tanjom Dokmanović i Biljanom Korać Hasanović videće se nakon prebrojavanja glasova.

Srbija je u poslednje četiri godine iz budžeta izdvojila skoro 400 miliona evra za razvoj civilnog društva, ali bez jasnih kriterijuma i efikasne kontrole trošenja novca, rečeno je na konferenciji „Finansijska održivost trećeg sektora – budžetska linija 481”, koju su organizovali Centar za razvoj neprofitnog sektora uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Fondacije za otvoreno društvo.

Nevladinim organizacijama je dozlogrdilo da ih optužuju kao velike trošadžije, pa je Jadranka Jelinčić, direktorka Fonda za otvoreno društvo, predložila da se uvede red u ovu oblast.

„Državna revizorska institucija mora da utvrdi kako se troši novac građana izdvojen za razvoj civilnog sektora i da obezbedi državna sredstva. Nema standardizovanih kriterijuma za davanje, niti se zna kako se troši novac. Moraju biti razdvojena davanja za udruženja građana, jer država daje novac političkim partijama, a tvrdi da razvija civilno društvo. Mnogi troškovi se kriju i po drugim budžetskim linijama, kao i sredstva koja su data postojećim i nepostojećim nevladinim organizacijama.”

Iako je linija 481 u budžetu poznata kao linija za NVO, propisi dozvoljavaju da se pare s ovog računa daju verskim zajednicama, sportskim klubovima, udruženjima građana i političkim partijama. Budžetske dotacije za NVO su nedovoljno transparentne i teško je utvrditi da li se prilikom izbora dobitnika poštuju zakonske procedure, na osnovu kojih kriterijuma se odlučuje o dodeli ovih sredstava i kakvi su efekti postignuti tim novcem, smatraju u CRNPS-u. Oni zameraju i to što se, umesto na internet-prezentaciji ministarstva, opština, gradova i drugih institucija koje kroz liniju 481 dotiraju nevladine organizacije, pregled svih dobitnika ovih sredstava u prethodne četiri godine nalazi na njihovom sajtu.

Zato se traži da NVO imaju svoju liniju u budžetu, da se predstavnici civilnog društva uključe u konsultativne procese za dotacije, da se javno objavljuju izveštaji dobitnika sredstava na veb-stranama ministarstva i da se građani uključe u sve budžetske procese, od planiranja do izveštaja o potrošenom novcu poreskih obveznika.

Kada su počele da se osnivaju NVO, Srbija nije imala državnu revizorsku instituciju. Sada je ima, ali vrhovni državni revizor Duško Pejović kaže da će revizijom do kraja godine, počev od 2011. godine, biti obuhvaćeni finansijski izveštaji trećine lokalnih samouprava, njih 57 od ukupno 170. Nedostatak kadrova, i to što je Srbija poslednja uvela ovu instituciju, jesu razlozi zbog kojih revizija nije kompletna.

I Milena Banović, šefica Odseka za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade, potvrđuje da situacija nije idealna, ali da je značajno napredovala otkako je Kancelarija otvorena. Ona navodi da su, prema izveštaju urađenom prošle godine, sredstva u najvećem broju slučajeva dodeljena javnim konkursom.

Ivana Stefanović, koordinatorka projekta iz CRNPS-a, unosi optimizam jer kaže da se, prema istraživanjima, sredstva ministarstva i ostalih vladinih institucija namenjenih civilnom sektoru dodeljuju na osnovu zahteva ili bez konkursa, ali mnogo manje nego prilikom prošlog istraživanja 2007. godine.

„Problem je i što EU za projekat uglavnom dodeli 80 odsto sredstava, a ostalo morate sami da nabavite, pa bi država za sufinansiranje trebalo da izdvoji 26 miliona evra. Najveći problemi su nepostojanje jasne politike i prioriteta pri dodeli sredstava, kao i ograničen budžet.”

Izvor: Politika

Autor: Ivana Anojčić

Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC zajedno sa organizacijom CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) pokrenulo je inicijativu za izradu Građanskog budžeta opštine Vršac kako bi vršćani sami mogli da kontrolišu kako se troše njihove pare.

Cilj inicijative je i da se vrščanima približi lokalni budžet i time podstakne njihovo aktivno učešće u kreiranju i kontroli budžetskog procesa.

Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC će insistirati da izrada Građanskog budžeta bude jedna od obaveznih redovnih godišnjih aktivnosti lokalne vlasti i u narednim godinama kako bi građani mogli da na jednostavan način prate i kontrolišu rad svojih izabranih funkcionera.

Poslanici Biljana Hasanović Korać i Ljuban Panić iz Demokratske stranke i Predrag Mijatović iz SNS su jedina tri poslanika u Narodnoj skupštini koji dolaze iz Vršca. Poslanici iz Vršca nisu među aktivnijim poslanicima, pokazalo je istraživanje Otvorenog parlamenta.

U prvih šest meseci rada Parlamenta, od 31. maja do 31. decembra 2012. godine, poslanik iz opozicije Panić Ljuban govorio je ukupno 20 puta a jedno obraćanje manje ima poslanik Predrag Mijatović iz redova vladajuće većine. Međutim, poslanica Hasanović Korać, nalazi se u grupi od 55 poslanika koji se u 2012.godini ni jednom nisu obratili sa skupštinske govornice, pokazala je analiza rada narodnih poslanika koju su sproveli istraživači inicijative Otvoreni parlament iz Regionalnog centra Kikinda. U posmatranom periodu poslanica Hasanović Korać podnela je dva amandamna na predložena zakonska rešenja u 2012. koja nisu usvojena. Panić je podneo 11 amandmana od kojih je jedan usvojen, a iako je retkost da poslanici vladajuće većine podnose amandmane, Mijatović je podneo jedan amandman I isti je usvojen.

Poslanici iz Vršca su u ukupno 39 govora u posmatranom periodu, spomenuli Vršac u dva navrata. Panić je o Vršcu govorio u okviru rasprave o ukidanju sredstava AP Vojvodini, dok je Mijatov pomenuo da su građani Vršca uzmenimeri zbog deljenja priručnika za pružanje građanskog otpora.

Kao što je pokazalo prethodno istraživanje Otvorenog parlamenta “Kako narodni poslanici donose zakone” da postoji jaka partijska disciplina po pitanju glasanja, slično je i u slučaju poslanika iz Vršca, kako onih iz opozicije, tako I poslanika iz vladajuće većine. Hasanović Korać I Panić iz DS nisu bili prisutni u skupštinskoj sali tokom glasanja za više od polovine donetih zakona u 2012.godini, dok je Mijatov iz SNS uglavnom prisutan na glasanju I uvek je glasao potvrdno.

Istraživači Otvorenog parlamenta iz Regionalnog centra Kikinda pratili su u prethodnom periodu i rad republičkih poslanika koji dolaze sa područja Banata. Na sajtu otvoreniparlament.rs objavljuju se govori narodnih poslanika kao i rezultati glasanja. Takođe, putem ovog sajta moguće i postaviti pitanja narodnim poslanicima.

Projekat “Otvoreni Parlament” sprovodi koalicija organizacija civilnog društva koju čine CRTA -Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava, SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu i Zaječarska inicijativa. Sprovođenje projekta finansijski podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko Instituta za održive zajednice, Britanska ambasada u Beogradu i Nacionalna zadužbina za demokratiju.

Izvor: e-vrsac

Druga Istinomer debata u 2013. godini održana je u Vršcu u sredu, 20. februara u 17h u prepunoj svečanoj sali opštine Vršac. Debata je trajala oko sat i po vremena, što je bilo nedovoljno da svi zainteresovani postave pitanje, što pokazuje da su Vrščani željni ovakvih skupova i direktnog kontakta sa predstavnicima u lokalnom parlamentu. 

 Na debati su ucestvovali:

- Miodrag Trickovic, SNS
- Ljubisav Šljivic, SPS
- Branislav Matic, Za bolji Vršac
- Dejan Pantovic, DS i
- Julkica Mitrašinovic, Vršacka regija-evropska regija

Moderatorka debate je Suzana Trninic, novinarka B92.

Direktan prenos mogli ste pratiti putem eTV - a portala www.zaboljivrsac.org, a ukoliko niste bili u prilici, celokupan snimak možete pogledati ispod ovog teksta. 

Poslednjih godina, milioni ljudi širom sveta, uključujući i u našu zemlju, podižu glas iskazujući nezadovoljstvo istim stvarima: rastućim siromaštvom, nejednakošću, korupcijom, represijom i nedostatkom pristojnih uslova rada i radnih mesta. U srži ovog masovnog pokreta je zahtev za socijalnom pravdom.

Dok se socijalna pravda često smatra nedostižnim idealom kome se može samo stremiti, ali ne i postići, pojam socijalne nepravde nije maglovit. Socijalnu nepravdu jasno osećaju svi koji nemaju pristupa poslu, pristojnoj zaradi, stanovanju, socijalnoj zaštiti, zdravstvenoj nezi, obrazovanju, odlučivanju, napredovanju na poslu, dokolici… ne zato što su nesposobni ili neuki, već isključivo zato što pripadaju određenom socijalnom sloju, klasi, naciji i etnicitetu, ili što su određenog pola, dobi, boje kože, veroispovesti, zdravstvenog stanja, seksualnog opredeljenja ili imovnog stanja. Ostvarenje socijalne pravde je stoga neophodni preduslov ekonomskog prosperiteta države, i to takvog prosperiteta od koga će imati koristi svi, a ne samo pojedine grupe i slojevi. Socijalna pravda podrazumeva da svi, bez obzira na međusobne različitosti, imaju iste mogućnosti i ravnopravan pristup odlučivanju i učešću u političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu. To je koncept društva u kojem svi građani i građanke baštine jednaka prava, mogućnosti, koristi i obaveze. Takvo društvo ne poznaje diskriminaciju. Takvo društvo počiva na etici.

Ostvarenje ekonomskih i socijalnih prava, kao i prava na dostojanstvo, garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, i nakon 65 godina od njenog usvajanja je za većinu stanovništva sveta tek prazno slovo. Prvenstveni razlog tome je preovlađujuće makroekonomsko okruženje koje počiva na profitu, eksploataciji i diskriminaciji, uzrokujući rastući jaz između siromašnih i bogatih kako pojedinaca i slojeva, tako i regija i država. Polazeći od ove činjenice, Međunarodna organizacija rada je 10. juna 2008. godine jednoglasno usvojila Deklaraciju o socijalnoj pravdi za pravičnu globalizaciju. Deklaracija se fokusira na garantovanju pravičnih ishoda globalizacije za sve putem zapošljavanja, socijalne zaštite, socijalnog dijaloga i prava na pristojan rad.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Prepoznato je da su društveni razvoj i socijalna pravda preduslovi ostvarivanja mira i bezbednosti unutar i između država. Prepoznato je da globalizacija, povezanost tržišta i uklanjanje prepreka u kretanju investicija mogu da podstiču razvoj ekonomija i tehnologije i doprinesu poboljšanju životnog standarda ljudi širom sveta. To je, međutim, moguće ostvariti samo ako se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u osnovu razvoja. Podsećanje na ovu nužnost na današnji dan je prvi korak u pravcu dostizanja željenog cilja. „Svoje političko delovanje, sa ponosom ističemo kao parlamentarna partija, u SO Vršac usmerili smo na podizanje svesti lokalne vlasti da socijalna pravda mora biti centralno mesto saradnje svih političkih stranaka, svakog dana u godini, a ne samo 20.februara kada se obeležava Dan socijalne pravde. Želimo da istaknemo da u Vršcu, u 21. veku nesme biti velike raslojenosti koju svakodnevno srećemo na svakom koraku u našem gradu, te da gradska vlast mora biti u službi svih građana a ne jednog interesnog kruga ljudi.

Opštinski odbor SDP u Vršcu će uvek isticati da posebnu društvenu podršku moraju imati siromašne porodice, osobe sa invaliditetom, deca, stari, Romi, kao i izbegla i raseljena lica i uvek težiti da se novac građana usmerava na racionalan način i transparentno.”