Udruženje za bolji Vršac

Javnosti se nameće uprošćena verzija trenutnih događaja unutar DS-a. Što iz neznanja medija koji o toj temi senzacionalistički izveštavaju, što iz određenih partikularnih interesa.

Neosporna je činjenica da je lider DS-a Boris Tadić u poslednjih nekoliko meseci doneo nekoliko katastrofalnih političkih odluka po DS i po sebe lično, što za posledicu ima trenutnu agoniju u toj stranci.

Srpskoj javnosti poslednjih dana pokušava se da se plasira teza da je trenutno reč o procesu koji se ogleda u Đilasovim nastojanjima da ruši Borisa Tadića.

To je loš spin. Ne može Borisa Tadića da ruši ni Dragan Đilas, ni Bojan Pajtić, ni Dragan Šutanovac, ni Dušan Petrović, ni Miroslav Mišković, ni Tomislav Nikolić, Mlađan Dinkić, Ivica Dačić, Čedomir Jovanović, ni Rusi, ni Amerikanci. Borisa Tadića ne može niko da ruši zbog proste činjenice jer je on već srušen.

Sam se srušio skraćujući svoj mandat predsednika Republike. Dragan Đilas nije ga ohrabrivao da ide na vanredne predsedničke izbore. To je bila strateška politička greška Borisa Tadića i njegovih bliskih saradnika i savetnika.

Iako je istu noć, tog 20. maja, po objavljivanju rezultata drugog kruga predsedničkih izbora Boris Tadić javno izjavio na TV-u da neće biti kandidat za srpskog premijera, već sutradan posle podne je na užem predsedništvu stranke, ojačan prisustvom svojih saradnika Nebojše Krstića, Srđana Šapera, i nekih drugih njemu poverljivih ljudi, lansirana inicijativa upravo od strane navedenih lica kako bi najbolje bilo po DS da on bude kandidat za srpskog premijera, računajući tom prilikom na koalicionu vladu sa SPS-om Ivice Dačića i drugim potrebnim partnerima neophodnim za parlamentarnu većinu.

Taj zaokret Borisa Tadića u roku od 24 sata, od ja neću biti premijer do ja hoću da budem premijer, prema pouzdanim podacima „Aktera“, kao i prema pratećoj fotodokumentaciji kojom redakcija „Aktera“ raspolaže, desio se na sastanku tog pre podneva, u ponedeljak, na kojem je Boris Tadić sa Srđanom Šaperom uz prisustvo Jelene Trivan u restoranu „Iguana“ dogovorio svoje naredne političke korake.

Danas je poznato da je isticanje premijerske kandidature Borisa Tadića, i saopštavanje tih dana da DS raspolaže potrebnom parlamentarnom većinom, bila Tadićeva druga strateška politička greška za kratko vreme, sa kojom Dragan Đilas nema ništa, iako se u najnovijem talasu spinovanja nastoji da se javnosti to predstavi drugačije, neistinito.

Boris Tadić više nije predsednik Srbije jer je napravio pogrešnu političku procenu izlaskom na prevremene izbore, a ne zato što ga je na tim izborima navodno rušio Dragan Đilas.

Ono što je danas pitanje svih pitanja jeste da li će Demokratska stranka krenuti u neophodne promene putem strategije ili stihije, što nije nemoguć scenario, putem unutrašnje konfrontacije ili unutrašnje kooperacije.

Boris Tadić nije danas srpski premijer jer se rukovodio savetima njemu bliske interesne grupe koja je pošto-poto htela da kabinet na Andrićevom vencu zameni kabinetom u Nemanjinoj, što je bila nerealna opcija i njegova pogrešna procena koja je odvela DS u opoziciju.

Činjenica da je Dragan Đilas formirao većinu sa SPS-om u Gradu Beogradu, i da je ta većina otporna i na zalete moćnika iz DS-a koji su pokušali da ga sruše sa položaja gradonačelnika Beograda, na kojem je po drugi put, izazvala je potrebu u Tadićevom okruženju da se upravo kroz tu činjenicu i Đilasovu koaliciju sa SPS-om argumentuje razlog Ivice Dačića koji nije želeo Borisa Tadića u kabinetu u Nemanjinoj ulici, a u prilog teze da Dragan Đilas radi sve u svoju korist, a na štetu Borisa Tadića, pa tako i paktira sa Ivicom Dačićem za svoj interes, a na štetu interesa Borisa Tadića.

Prvo, promene u Demokratskoj stranci u ovakvim novonastalim unutrašnjim društveno-političkim okolnostima u Srbiji, kombinovanim sa izmenjenom realnošću koja je nastupila posle održanih izbora koji su izmenili i snagu uticaja i interese velikih sila u zemlji, ne mogu da zaustave ni Boris Tadić ni Dragan Đilas, ni ostali istaknuti funkcioneri DS-a. Praktično, reč je o višoj sili, promene su nezaustavljiv proces u DS-u, i na tu činjenicu teško da iko u DS-u u tom smislu može bitnije da utiče.

Ostaje pitanje da li će promene u Demokratskoj stranci teći putem konfrontacije ili kooperacije, planski ili stihijski.

Ukoliko Demokratsku stranku delovi samog DS-a i delovi interesnih grupa i struktura van DS-a gurnu u stihijski obračun i međusobnu konfrontaciju, izvesno je da će DS da potone, a sa njom i Boris Tadić i Dragan Đilas i svi sadašnji potpredsednici i dobar deo vrha stranke. Ukoliko se unutar samog DS-a Boris Tadić odvaži da strategijski i planski krene da eliminiše Dragana Đilasa kroz otvorenu konfrontaciju sa njim, u cilju održavanja statusa kvo, izvesno je da će iz te konfrontacije Boris Tadić izaći kao gubitnik, Dragan Đilas kao ranjenik, a DS kao partija sa manje od deset odsto podrške građana na duži vremenski period.

Ako Dragan Đilas otvoreno krene da putem konfrontacije sa Borisom Tadićem sprovede tranziciju i promene, koje bi se okončale njegovim izborom za predsednika DS-a, taj razvoj događaja imao bi previsoku političku cenu i za njega lično i za DS, i nije realno da se za takav scenario opredeli racionalni Đilas, bez obzira na to što njega ohrabruju u tom pravcu mnogi centri moći u Srbiji. Iza Borisa Tadića je niz neuspeha, ispred Dragana Đilasa potencijalno jedan, koji je vezan za budućnost liderstva u Demokratskoj stranci. Boris Tadić ima jedno rešenje koje može da prekine niz njegovih neuspešnih političkih odluka, a to je da on sam pravovremeno inicira tranziciju unutar Demokratske stranke.

Boris Tadić treba da postane predsednik Političkog saveta DS-a i sa tog mesta i stečenim iskustvom potpomogne njen dalji put. Dragoljub Mićunović treba da ide u zasluženu penziju. Boris Tadić treba da otvori put Draganu Đilasu i novoj generaciji demokrata, i na taj način obezbedi novo liderstvo i spas Demokratskoj stranci uvodeći je u sigurnu i pobedničku luku uz najmanju cenu, kako po DS, tako i po državne interese Srbije.

Boris Tadić je na potezu.

Izvor: AKTER

Problem

Pošto nisu znali kako da se udruže i poboljšaju poslovanje uzgajivači činčila iz Banata tražili su pomoć u obezbeđivanju pravne, finansijske i promotivne pomoći u osnivanju savremene poljoprivredne zadruge od programa.

Rešenje

Pružiti pomoć pri organizovanju i uspostavljanju savremene proizvođačke zadruge sa trinaest osnivača, uključujući i pružanje stručne pomoći u pripremi statuta i osnivačkog akta za savremenu zadrugu otvorenu za nove članove. Poljoprivredni proizvođači će takođe dobiti stručnu pomoć pri izradi biznis plana, pregovorima sa inostranim kupcima i domaćim bankama.

Uticaj

Novoosnovana savremena zadruga uzgajivača činčila obezbeđuje niz dodatnih usluga za trinaest osnivača, uključujući pripremu biznis plana, zajedničko predstavljanje članova na inostranim tržištima i pružanje obuke članovima.

Centar građana AGORA, kao prva Asocijacije za razvoj zajednice u Srbiji registrovana je kao nevladina organizacija 2002. godine sa vizijom da se pomogne lokanim političkim i poslovnim liderima i građanima da uspostave partnerske odnose i sprovedu raznolike aktivnosti poput: prepoznavanja lokalnih mogućnosti, aktiviranja resurasa i stvaranje preduslova za održivi razvoj gradskih i seoskih mesnih zajednica u opštini Vršac.

Glavni cilj osnivanja Centar građana AGORA je i unapređenja lokalnog održivog ekonomskog razvoja kroz organizovanje:

• preduzetničkih klubova,
• klubova poljoprivrednika i
• inicijativa za započinjanje sopstvenog posla;
• učešća građana u izradi strategija i planova opštinskog ekonomskog razvoja;
• identifikacije i sprovođenja kampanja javnog zastupanja koje su u vezi sa ekonomskim razvojem,
• kao i projekata koji se odnose na ekonomsku infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Na inicijativu Centara građana AGORA iz Vršca ADF je pokrenuo  aktivnosti kako bi se slične organizacije osnovale i u Mesnim zajednicama u Vojvodini i u istočnoj Srbiji gde se CRDA program implementira sa ciljem da se unapredi njihov ekonomski razvoj.

Posle skoro 4 godine rada na osnivanju Acocijacija za razvoj zajednica,  po ugledu na Centr građana AGORA iz Vršca u oktobra 2006 godine u kladovu osnovana je Mreža Asocijacija za razvoj zajednice na kojoj su predstavnici lokalnih Asocijacija potpisale povelju o zajedničkom delovanju.

Problem

Proizvođači mleka u regionu južnog Banata nisu bili organizovani i trebala im je pravna pomoć za pripremu statuta i osnivačkih akta za registraciju, finansiska sredsta, kao i marketinšku pomoć u osnivanju savremenog poljoprivrednog udruženja. Bez udruženja proizvođači mleka Banata imali su manje izgleda za pristup novim tržištima i obezbeđivanju kreditnih i donatorskih sredstava za svoj razvoj.

Rešenje

Pružiti pomoć 24 poljopivrednim proizvođaćima pri organizovanju i uspostavljanju rada savremenog poslovnog udruženja, uključujući i pružanje stručne pomoći u pripremi statuta i osnivačkih akta za osnivanje savremeno udruženje koji će biti otvoren i za nove članove. Članovi udruženja će dobiti stručnu pomoć pri izradi biznis planova i mogućnost da zajedno nastupe u pregovorima sa domaćim kupcima i bankama.

Uticaj

Novoosnovano Udruženje proizvođača mleka "Banat" obezbediće niz dodatnih usluga za osnivače i članove, uključujući pripremu biznis planova, kreditne i donatorske linije, zajedničko predstavljanje članova na sajmovima i inostranim tržištima i pružanje obuke članovima kako bi im se smanjili troškovi proizvodnje i uvećali prihodi.

Razvoj Asocijacije proizvođača mleka Banata možete pogledati OVDE

Problem

Objekti neuropsihijatrijske bolnice i sistem daljinskog grejanja bili su u veoma lošem stanju zbog nedostatka održavanja. Republika srbija i strani donatori obezbedili su sredstva za adapraciju zgrada ali nisu nađena sretstva za rekonstrukciju daljinskog grejanja i distribuciju tople vode u bolničke paviljone.

Rešenje

Izvršiti rekonstrukciju toplovoda za grejanje i cevi za distribuciju tople vode u bolnilčkim paviljonima koja se renoviraju uz pomoć sredstava koja su obezbedili drugi međunarodni donatori.

Uticaj

Pacijenti i zaposleni u Neuropsihijatrijskoj bolnici «Dr. Slavoljub Bakalović» u Vršcu će imati objekte sa poboljšanim sistemom grejanja, energetski izolovane bolničke paviljone i smanjiće se troškovi koja bolnica izdvaja za grejanjanje.

Problem        

Kanalizacioni sistem u ulicama MZ "Drugi oktobar" nije bio završen zbog nedostatka sredstava u opštinskom budžetu, pa su građani  često otpadnu vodu iz svojih septičkih jama ispumpavali u atmosfersku kanalizaciju, ugrožavajući tako i zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Rešenje    

Na otvorenom sastanku građana MZ"Drugi oktobar" učesnici sastanka su se složili da je rešenje njihovog problema završetak glavnog kanalizacionog voda dugog 562 metra u Dečanskoj ulici i izgradnju novog kanalizacionog voda od 350 metara u Banatskoj ulici, koji bih ih povezao na vršački kanalizacioni sistem.

Uticaj

Izgradnjom kanalizacionog sisteme u Dečanskoj i banatskoj ulici  poboljsani su zdravstveni i sanitarni uslovi za život 505 stanovnika, kao i mogućnost da se rekonstruišu plinska i vodovodna instalacija i izgradi novi asfaltni sloj na kolovozu pomenutih ulica.
 
 Vrednost projekta:

Američka fondacija za razvoj (America's Development Foundation - ADF) je američka neprofitna nevladina organizacija (NVO) osnovana 1980. godine. ADF radi širom sveta pružajući podršku odgovornoj demokratskoj upravi kroz jačanje kapaciteta civilnog društva, privatnog sektora i vlade kako bi zajedničkom saradnjom ostvarili društveni i ekonomski razvoj.

ADF ima gotovo 30 godina iskustva i stručnog znanja radeći kao institucija sa civilnim sektorom, vladinim i privatnim sektorom u preko trideset zemalja sveta radi unapređenja vladavine demokratije i pružanja podrške društvenom i ekonomskom razvoju.

ADF je počeo sa radom u Srbiji 2000. ADF je u periodu od jula 2001. do juna 2007. u 26 opština Vojvodine i istočne Srbije sproveo program Revitalizacije zajednica putem demokratskog delovanja (the Community Revitalization through Democratic Action Program - CRDA), koji je finansirao USAID. Od jula 2007. ADF nastavlja sa sprovođenjem programskih aktivnosti CRDA , ali sada širom Srbije u saradnji sa Organizacijom za razvoj Srbije, privatnim sektorom, lokalnim, pokrajinskim i republičkim državnim organizacijama i međunarodnim donatorima.

Programi ADF-a aktiviraju građane da se angažuju na unapređenju kvaliteta svog života, podstiče ekonomski razvoj lokalnih zajednica, gradi međusobno poverenje između građana i vlasti i podstiče odgovornu demokratsku upravu. ADF je vrlo uspešno podizao svest o važnosti građanskog učešća i potpomogao je stvaranje niza lokalnih organizacija, kroz koje zajednice mogu da planiraju lokalne inicijative i upravljaju njima dok izgrađuju dijalog i saradnju sa lokalnim samoupravama.

Tokom godina rada u Srbiji, ADF je razvio i sproveo preko 1 035 projekata u saradnji sa mesnim zajednicama i lokalnim samoupravama u oblastima poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća (MSP), turizma, pristupa tržištu i trgovini, ekonomske i javne infrastrukture, lokalnog ekonomskog razvoja, građanskog učešća i zaštite životne sredine. Približno 1.382.300 ljudi  predstavlja korisnike projektnih aktivnosti ADF-a, ukupne vrednosti preko 50 miliona dolara, što uključuje 30 miliona angažovanog učešća koje su dale zajednice, opštine, pokrajinska vlada Vojvodine, republičke vladine agencije i međunarodne donatorske organizacije.

Infrastrukturna poboljšanja su oduvek bila od prvenstvenog zanačaja za zajednice i opštine – sproveden je 591 ovakav projekat u vrednosti od 27.470.440 dolara. Pored osnivanja  67 centara za razvoj zajednice i 15 opštinskih uslužnih centara, ADF je rekonstruisao i opremio 85 škola, 32 predškolske ustanove, 53 domova zdravlja i bolnica, 27 kulturnih ustanova, 7 sportskih centara i 17 dečjih igrališta. Od drugih značajnih unapređenja javne infrastrukture izdvajamo poboljšane puteve u 25 zajednica, vodosnabdevanje u 18 zajednica, snabdevanje strujom i gasom u 26 zajednica i upravljanje čvrstim otpadom i kanalizaciju u 33 zajednice.

ADF-ovi projekti ekonomskog razvoja obuhvataju pomoć u osnivanju 93 savremene poljoprivredne zadruge i udruženja,  među kojima i 9 poljoprivrednih zadružnih saveza. ADF je takođe pomogao na stotine malih i srednjih preduzeća, olakšavajući im pristup kreditima, investicijama i tržištima, a pružio je podršku i razvoju kapaciteta agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, poslovnih udruženja i poslovnih resursnih centara. Uz ADF-ovu pomoć su banke u Srbiji kao i razvojne institucije obezbedile kredite po povoljnim uslovima u vrednosti većoj od 7 miliona dolara poljoprivrednim zadrugama,  udruženjima i malim i srednjim preduzećima. Kao rezultat ADF-ovih programskih aktivnosti, zabeležena je rekordna porast zaposlenja od 10.747 osoba x godini kao i 18.125.520 dolara dodatnog prihoda preduzeća, poljoprivrednika i drugih organizacija

ADF je pokrenuo građane da aktivno učestvuju u zajednicima organizovavši 400 otvorenih sastanaka građana, na kojima je više od 37.000 građana učestvovalo u procesima donošenja odluka. Gotovo 1.500 građana je učestvovalo u aktivnostima koje je ADF organizovao na polju lokalnog ekonomskog razvoja, iz čega je proisteklo 11 strategija i planova ekonomskog razvoja opština. Pružena je podrška i turizmu i ekonomskom razvoju kroz organizaciju etno festivala hrane i muzike, koji proslavljaju bogatstvo različitosti zajednica širom zemlje, pri čemu je Etno festival hrane i muzike Vojvodine godišnje privlačio preko 25.000 posetilaca na ovu jednodnevnu manifestaciju.

Više o ADF Srbija možete pogledati OVDE

Problem        

Zgrada gde su smeštene dve mesne zajednice "DUGI OKTOBAR" I "ŽIVA JOVANOVIĆ" 2001. godine bila je u veoma lošem stanju i preko 17.000 stanovnika koji žive i rade u tim mesnim zajednicama nije imalo adekvatan prostor za svoje aktivnosti.

Da bi se zgrada koristila kao CENTAR GRAĐANSKIH AKTIVNOSTI i stavila u funkciju građana gde bi se održavali javni sastanci, sastanci lokalnih NVO, sastanci privrednika i poljoprivrednika, održavala predavanja, radionice, izložbe i prezentacije bilo je potrebno izvršiti; renoviranje zidova, krova i elektroinstalacija, izgraditi nove sanitarne čvorove, kao i nabaviri odgovarajući nameštaj i opremu. 

Rešenje         

Da bi se zgrada mesnih zajednica "DUGI OKTOBAR" I "ŽIVA JOVANOVIĆ" mogla koristila kao CENTAR GRAĐANSKIH AKTIVNOSTI treba je hitno renovirati i uraditi sledeće radove: popravka i krečenje oštećenih zidova, zamena ulaznih vrata i ugradnja vrata iz velike sale prema dvorištu, renoviranje prozora, popravla poda i postavka laminata u velikoj sali i kancelarijama, postavljanje novih podnih keramičkih pločica, izgraditi dva toaleta i čajnu kuhinju, ugraditi nove elektro instalacije, ugraditi spuštene plafone i postaviti novu rasfetu i obezbeđiti potrebnan nameštaj i kompjutersku opremu.

Uticaj 

Renovirana zgrada mesnih zajednica "DUGI OKTOBAR" I "ŽIVA JOVANOVIĆ" sada ima uslove za osnivanja CENTARA GRAĐANSKIH AKTIVNOSTI – AGORA i može se koristiti za održavanja sastanaka i organizovanje različitih događaja.

Pored kancelarije mesne zajednice, u renoviranoj zgradi se nalaze i tri kancelarije za posebne aktivnosti: Kancelarija za koordinaciju rada nevladinih organizacija, Kancelarija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Kancelarija za ruralni razvoj i Obrazovni kompjuterski centar koje rade u sastavu novo osnovanog CENTARA GRAĐANSKIH AKTIVNOSTI – AGORA.  

Uspešnom pripremom i realizacijom projekata RENOVIRANJE ZGRADE MESNE ZAJEDNICE "DUGI OKTOBAR" I "ŽIVA JOVANOVIĆ" U VRŠCU I OSNIVANJE CENTRA GRAĐANSKIH AKTIVNOSTI – AGORA omogućeno je da se razviju slični projekti u skoro svim Mesnim zajednicama u Vršcu, Vojvodini i Istočnoj Srbiji gde se implementirao CEDA/USAID program.

Centri za razvoj zajednice

ADF je po ugledu na CG AGORA osnovao  81 centar za razvoj zajednice kako bi postali multifunkcionalna središta građanskog i ekonomskog života zajednice. Ovi centri su većinom osnovani u prostorijama mesnih zajednica ili kulturnih centara, a nekolicinu njih čine prostorije na više lokacija.

ADF je podržao više od 111 projekata rekonstrukcije, renoviranja i opremanja centara za razvoj zajednice. Unapređeni centri su opremljeni računarima, softverom, štampačima, skenerima, fotokopir aparatima, projketorima, faksovima, ozvučenjima, drugom kancelarijskom opremom, stolovima za računare, kancelarijskim stolovima, oramarima i stolicama kako bi se građanima moglo pružiti mnogo novih usluga.

Poboljšane su prostorije mesnih zajednica i drugih objekata kako bi se omogućilo niz usluga koje pružaju centri za razvoj zajednice.  Približno je 70% centara postalo multifunkcionalno. Prosečan broj korisnika centara za razvoj zajednice je bio oko 350.

Renovirani i opremljeni centri služe kao mesto dešavanja, uključujući sastanke civilnih organizacija, zborove građana, kulturne događaje, seoske proslave, forume, prezentacije i izložbe.

Računarski centri unutar centara nude informatičku obuku i služe kao mesto obuke i upotrebe interneta za mnoge iz zajednice, naročito za mlade.

Većina centara takođe pruža druge obrazovne usluge, poput kurseva stranih jezika, razvoj agrobiznisa, pokretanja posla, zaštite zdravlja i zanatske proizvodnje.  

U centrima građani mogu da dobiju informacije o različitim pitanjima, uključujući dobijanje kredita i sredstava razvojnih fondova, mogućnostima zaposlenja, lokalnim inicijativama i lokalnim problemima.

Centri su postali srce zajednica pošto su u njima sedišta organizacija civilnog društva kao i poslovnih organizacija, uključujući zemljoradničke zadruge.

Iz centara se koordinira lokalnim kampanjama javnog zastupanja na nivou zajednice.

Centri predstavljaju bitnu vezu između građana i lokalne samouprave.

Vrednost projekta:

O CRDA PROGAMU

CRDA (Revitalizacija drustva putem demokratskog delovanja) je program koji se sprovodio u Srbiji od 2001 do 2007 godine sa vizijom da unapredi lokalni ekonomski rast i otvori radna mesta i poboljša uslova za život ljudi u mesnim zajednicama Srbije, preko obnove lokalne demokratije i većim učestvovanjem građana u donošenje odluka na lokalnom nivou..

Realizaciju programa direktno je finansirao Kongres USA preko Agencija Sjedinjenih država za međunarodni razvoj (USAID).

CRDA Revitalizacija drustva putem demokratskog delovanja jedini je program koji direktno pomagao razvoj izabranih mesnih zajednica u opštini Vršac sa preko 2 miliona dolara.

Mesne zajednice koje su izabrane za implementaciju programa u opštini Vršac su:

• Drugi oktobar;
• Uljma;
• Veliko Središte;
• Malo središte;
• Gudurica;
• Markovac;
• Mesić;
• Jablanka;
• Soćica;
• Kuštilj i
• Vojvodinci.

Mnogi svetski stručnjaci za ekonomski razvoj veruju da je podrška postojećim lokalnim mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetničkim radnjama, poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama, da postanu efikasniji i uspešniji, najbrži put do stvaranja novih radnih mesta i osnaživanja lokalne ekonomije.

Lokalni biznisi ne obezbeduju ogroman broj radnih mesta, kao što to obećavaju velike korporacije, ali su oni najveći izvor novih radnih mesta i manje su skloni “bežanju“ iz opštine, posvećeniji su i odaniji svojoj lokalnoj zajednici i lakše podnose teške periode u ekonomiji.

Pripremajući se za izradu KRIZNOG PROGRAMA ekonomski tim Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC, posle temeljne analize, zaključio je da su u opštini Vršac veoma nepoljni uslovi za razvoj lokalnog biznisa, jer nepostoji:

• pisana politika razvoja lokalnih mikro, mali i srednjih preduzeća, preduzetničkih radnji, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga,
• sektorsaka strategija za razvoj malog biznisa,
• lokalni garanciski fond,
• centar za poromociju i razvoj lokalnog biznisa,
• biznis inkubator,
• industriska zona za ravoj lokalnog biznisa, kao i
• stimulativna poreska politika.

Da je trenutna situacija katastrofalna za razvoj lokalnog biznisa pokazuje i činjenica da je u prvoj polovini ove godine iz Vršca “pobeglo“ desetak malih i srednjih preduzeća, da lokalni biznis jedva preživljava i da su čak i novoizabrani Predsednik skupštine opštine Vršac Jovica Zarkula i predsednik opštine Vršac Čedomir Živković sve svoje firme iselili u susednu opštinu Bela Crkva.

Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC smatra da trenutno izabrana vlast neshvata da u opštini Vršac nepostoje uslovi za opstanak, a kamoli održivi razvoj lokalnog biznisa i da će, ako se ništa urgentno ne preduzme, Vršac ostati bez lokalnih mikro, malih i srednjih preduzeća, preduzetničkih radnji, zadruga i preduzetničkog potencijala koji su trenutno osnova za zadržanje starih i otvaranje novih radnih mesta i prikupljanje poreza iz kojih će se za narednih 4 godine isplatiti preko milion eura za bruto plate opštinskim fukcionerima.