Nedavno je u Vršcu održana vanredna skupština Kluba sportskih ribolovaca „Profi ribolovac“, a povod za njeno održavanje bilo je stanje na vodama u vršačkoj i ostalim opštinama južnobanatskog regiona. Prisustvo više od 150 članova KSR „Profi ribolovac“, te predstavnika 8 južnobanatskih klubova i jednog člana UO Saveza sportskih ribolovaca Srbije govori dovoljno u prilog aktuelnosti ove teme i to je bio povod za razgovor sa Miodragom Mićom Vukojevićem, predsednikom KSR „Profi ribolovac“.
Podaci, na nivou Vojvodine, govore da se riblji fond, u poslednjih 10 godina, smanjio čak 20 puta, kakva je situacija na našem terenu?
- Ako odemo i malo dalje, prema našim procenama, u poslednjih 30 godina, riblji fond je smanjen za 90%. Firme koje su gazdovale vodama nisu ispunile osnovne zadatke iz svojih ugovora, a to je, pre svega, da izvrše merenja količine ribe po određenim tačkama na vodama, po prijemu i završetku mandata, kao i da riblji fond, po završetku mandata, bude uvećan. Takođe, ribočuvarske službe, koje rade pri tim istim firmama, ne rade kako treba. U toku hladnijih dana, na brani kod Kajtasova, uz samu branu na malom prostoru, može da se nade i po 50 – 60 mreža. Poslednjih godina masovno se kažnjavaju pecaroši zbog noćnog pecanja ili štapa više od dozvoljenog, dok na kanalu DTD ribari bahato bacaju mreže, iako je kanal zabranjen za privredni ribolov. Naš klub je upozoravao javnost da se obrati pažnja jer se, čak i tokom lovostaja, riba masovno izlovljava. To se, pre svega, odnosi na plemenite vrste ribe: Smuđ, Som, Šaran i Kečiga, kao i autohtone vrste Linjak i Zlatni karaš, kojih je sve manje. Osim mreža, problem je i izlovljavanje strujom i plinom i upravo to je razlog zbog koga se borimo da oformimo našu ribočuvarsku službu.
Ribočuvarska služba pokazala se kao veliki problem. Osim apela upućivanih javnosti, da li ste imali i neke konkretne akcije?
- Nakon izjave pojedinih funkcionera „Vojvodina Vode“, da su vode zaštićene od mreža, da bi demantovali takvu tvrdnju, u saradnji sa SUP Uljma, uhvatili smo poznate lokalne krivolovce, Kroku i Savu, na delu dok su izlazili sa alatom i ribom na obalu. Odvedeni su u SUP Uljma gde su im oduzete mreže i riba i napisana prijava. Medutim, na tome se izgleda sve završilo, jer nakon toga nismo dobili nikakvo obaveštenje. Takode, skupljali smo potpise za peticiju za smenu tadašnjeg ribočuvara i za postavljanje novih, najmanje dva, na podrucju od Jermenovaca do ušća Kanala DTD u Dunav. Sa sakupljenih 650 potpisa i najavljenim perfomansom - pecanjem ispred zgrade Opštine Vršac – pokušali smo da predamo peticiju i inicijativu za domaćinsko čuvanje vode predstavniku Opštine koji bi, pak, uputio inicijativu sa potpisima u neku instituciju koja je zadužena za to. Naišli smo na zaključana vrata, a niko od nadležnih se nije ni pojavio da preuzme peticiju. Na delu je ribolovačka mafija, u sprezi su ribočuvari, vlasnici ribljih restorana i tezgi na pijacama koje inspekcija skoro da i ne kontroliše. Reč je o unosnom ilegalnom biznisu koji svima u lancu donosi bogatu zaradu. Ako se zna da 1 kg Smuđa košta i do 700 din, a ribokradice se hvale da mrežama godišnje ulove više desetina tona ribe, računica je jasna.
Vanredna skupština KSR „Profi ribolovac“ iznedrila je i neke konkretne predloge za rešavanje problema kao što su: bolje poribljavanje i samostalan uzgoj ribe za poribljavanje u lokalu putem mini ribnjaka, predlog da se od nadležnih organa zatraži da uklone ribu sa pijaca i provere restorani koji ribu dobijaju isključivo od ribokradica, ali i predlog za osnivanje ribolovačkog saveza klubova, koji bi tražio od krovne organizacije da podrži lokalnu ribolovačku službu u našem regionu u organizaciji lokalnog ribolovačkog saveza. Kakve se promene na bolje očekuju od osnivanja jednog takvog saveza, odnosno asocijacije?
- Kao što ste rekli, to je pre svega osnivanje sopstvene ribočuvarske službe, da li putem firme koja trenutno nadležna za naše vode, ili na neki drugi način, ali postojeću zaista više ne priznajemo. Klubovi u regionu moraju odlučivati o izboru ribočuvara i imati veća ovlašćenja u očuvanju naših voda. Osnivački sastanak Južnobanatske asocijacije ribolovačkih klubova zakazan je za 1. februar u Pančevu i tamo će se podrobnije razgovarati o svemu. Ako vam kažem da imamo informaciju da jedan od ribokradica treba da postane novi ribočuvar, jasno vam je koliko je problem ozbiljan.
Organizaciono, ali i davanjem konkretnih predloga za rešavanje problema, sa kojima se suočavaju ribolovački klubovi, čitavu ovu priču pomoglo je UG „Za bolji Vršac“.
- KSR „Profi ribolovac“ već duže vreme aktivno i uspešno sarađuje sa Udruženjem građana „Za bolji Vršac“. Pomagali su sve naše akcije, a evo sada su nam omogućili i licenciranje za ribočuvara. Naši interesi su zajednički, a to je da sačuvamo i unapredimo sve ono što možemo, ovde u lokalu. To je u osnovi lokal-patriotska priča i zato se dobro razumemo i sarađujemo. To je, u krajnjem slučaju, jedan od razloga zbog koga ću biti na listi GG „Za bolji Vršac“ na predstojećim lokalnim izborima i zbog toga, ovom prilikom, pozivam sve članove KSR „Profi ribolovac“ da nam pruže podršku.
Da ne pričamo samo o problemima, kakvim se sve aktivnostima bavi Vaše udruženje?
- To je, pre svega, škola ribolova za decu koju održavamo svake godine (da napomenem još jednom, bez pomoći opštine) i na kojoj se deca, osim pecanja uče i odnosu prema prirodi. Zatim su tu, naravno, takmičenja u pecanju, ali i humanitarne akcije koje organizujemo. U vreme velikih poplava, 2014. godine, aktivno smo učestvovali u spašavanju ljudi iz poplavljenih područja sa 2 puta po 50 ljudi (Kolare i Maljurevac). Organizovali smo i niz humanitarnih akcija kao što je „Kotlić sa dušom“ za pomoć nastradalima u poplavi i prikupljanje sredstava za pomoć malom Lavu Davidu na kojem smo prikupili 70.000 dinara. Na svim našim takmičenjima i akcijama uspešno sarađujemo sa Udruženjem „Otvoreno srce sveta“ i Udruženjem paraplegičara i kvadriplegičara „Parakvad“ iz Vršca. Vrlo smo ponosni i na to što smo, šest godina unazad, organizatori turnira u malom fudbalu koji okuplja blizu 250 učesnika od 7 do 16 godina. Mi smo inače klub u kome se ne naplaćuje članarina. Svi naši najmlađi članovi potpuno besplatno učestvuju na svim takmičenjima i školama pecanja, što je važno napomenuti. Tu, opet, dolazimo do razlika u finansiranju pojedinih klubova, od strane Opštine, gde naš klub, kao najbrojniji, dobije 50-tak hiljada dinara, a nekim drugima se deli „šakom i kapom“. No, rekli smo da nećemo više o problemima. (smeh)
Izgleda da se problemi nalaze gde god se malo zagrebe. Pecanje je Vaša velika ljubav i hobi, ali mnogi ljudi Vas znaju iz neke druge, kafedžijske priče. Dugo ste u tom poslu, da li možete da povučete paralelu u odnosu na neka druga vremena?
- U ovom poslu sam 26 godina, vodio sam različite vrste klubova i jedino što mogu da kažem je da je sve nekada bilo puno kvalitetnije i bolje. U ovoj ekonomskoj situaciji, kada su ljudi nezaposleni, sve je lošije i lošije. Baš zbog toga nekima možda jeste neobično što sam se opredelio da napravim rok klub, ali iako je naša klijentela, uslovno rečeno, siromašnija, važno je da nije problematična. U našem klubu nema nikakvih problema, ljudi koji dolaze su uglavnom stariji, a rok muzika je bila jedini logičan izbor. To je muzika uz koju smo odrastali, vezani smo za nju, posebno iz razloga što nas podseća na vremena kada smo živeli samo za sport i muziku.
