Ideje koje je javnsti prezentovala grupa eminentnih profesora univerziteta o tome da se na buduće izbore masovno u glasačke kutije ubace nevažeći listići izgledaju logočno jer bi na taj način jednostavno mogli da pokažemo aktuelnim političarima da ne podržavamo njihove „ programe“ i način na koji su do sada vodili zemlju.
Ako bi, kojim slučajem, većina građana izašla na izbore i u glasačku kutiju ubacila prazan listić pokazala bi neslaganje sa ponuđenim listama i ne prihvatanje predloženih ljudi. U idealizovanoj anticipaciji budućih događaja koji bi se odvijali na pomenuti način, učesnici izbora bi zaključili da građani u njih nemaju poverenja i pokrenuli aktivnosti koje bi uvažile poruku koju su dobili od birača. Buduća događanja vezana za predstojeće izbore neće se odvijati po navedenom scenariju zbog više objektivnih razloga.
Ljudi koji više od dve decenije zauzimaju ključne pozicije u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti države doneli si izborne zakone koji ih štite od iznenadnih obrta mišljenja biračkog tela.
Zakon ne podrazumeva da na izbore izađe više od polovine birača upisanih u biračke spiskove. Izbori su pravno i teoretski legalni i legitimni i ako na njih izađe nekoliko procenata građana, jer zakonom nije predviđen broj koji bi označavao granicu za poništenje izbora.
Svi birači koji bi izašli i predali nevažeći listić bili bi evidentirani u biračkom spisku da su pristupili izbornim radnjama i njihov broj bi dao nominalni legitimeitet organizatorima izbora.
Zbir nevažećih listića bi procentualno bio podeljen između stranaka koje su osvojile najviše glasova /Dontov sistem/
Učesnici budućih izbora se ne plaše velikog broja apstinenata ili brojnih nevažečih listića.
Oni koji očekuju da će osvojiti najveći broj glasova računaju na sigurnu izlaznost određenih kategorija stanovništva. Sve stranke očekuju da će većina njihovih članova izaći na izbore. Očekivanja su realna jer su mnogi članovi svoje članstvo vezali za konkretne dobiti koje očekuju ili koje su ostvarili preko stranačke pripadnosti.
Oni se nisu politički angažovali kako bi svojim znanjem i umešnošću rukovođenja doprineli rastu državnog sitema, već su im motivi bili mnogo prizemljeniji i praktičniji.Iskustvo im je pokazalo da stranke svojim članovima obezbeđuju ekonomsku i svaku drugu sigurnost bez obzira na objektivne kvalitete, obrazovanje i praktično znanje.
Stranačkim liderima nikada nije bio važan kvalitet osobe koju primaju u svoje redove, više im je odgovarao kvantitet, koji im je osiguravao osećanje moći i davao mogućnost da preko članova šire svoje uticaje na njihove članove porodica, prijatelje, poznanike i druge relevantne osobe.
Sami članovi, oslobođeni bilo kakvih ideoloških premisa, i usmereni jedino na zadovoljenje ličnih potreba i ambicija , kad stignu do željenog cilja prestaju da razmišljaju i da se bave stranačkim poslovima i programima, prepuštajući te aktivnosti rukovodećoj manjini, i zadovoljavajući se time da aktivno podržavaju njihove stavove i mišljenja bez obzira da li se sa njima slažu.
Sigurna plata i društvena pozicija sa beneficijama bez odgovornosti je ideal i jedina ideologija večini pripadnika svih stranaka u Srbiji. Glasajući za svoje glasaju za sebe i sopstveni status, glasaju za nepromenljivost dosadšnjeg ustaljenog poretka.
Stranački lideri računaju da će dobiti glasove i od građana koji po navici izlaze na izbore bez iakvog znanja o stranačkim programima i planovima. Oni glasaju na osnovu ustaljenih predrasuda i slika stvorenih medijskim promocijama određenih lidera.
Kreatori izbornih aktivnosti očekuju da će kao i do sada na izbore izaći oni koji glasaju vođeni emocijama a ne racionalnim razmišljanjima. Oni će se opredeljivati za one koji im se dopadaju ili koje „ vole“. Opredeljujući se prema iracionalnim osećanjima odlučuju iracionalno ne koristeći ni sopstveno ni tuđe iskustvo, pamćenje im je kratko anticipacija uska i lična.
Kada saberu sve interesne kategorije partijske vođe će lako zaključiti da će imati zakonski legitimitet, što im je jedino važno. Posle izbora ostaje im jedino da raspodele mandate i naprave koalicije koje će svima uključenim u izbornu utakmicu omogućiti da zadrže postojeće pozicije ili zauzmu neke nove.
Njih ne interesuju slobodni, mišleći i nezavisni ljudi. Oni ih ne mogu ugroziti jer su institucionalno ne organizovani i ne poseduju mehanizme kojima bi mogli da ih ugroze.
„ Beli listići „ bi možda imali funkciju kada bi politička „ elita“ imala moralne skrupule i pridržavala se nekih nepisanih normi civilizovanih društava. Hipotetički, oni ne bi prihvatili da budu deo vladajućeg sistema koji nema podršku većine građana.
Pošto naši predsravnici u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, bilo da se nalaze na lokalnom ili državnom nivou ne pokazuju navedena svojstva ličnosti, akcija naših uvaženih profesora neće izmeniti postojeću društvenu organizaciju. „ Beli listići „ su znak nemoći i nakupljenog gneva zbog svega što nam se događa.
Umesto da čekamo izbore i da im listićima poručimo nešto što oni ne žele da čuju i što ih u njihovom osećanju omnipotentnosti neće uznemiriti treba da se ponovo u svakom gradu , selu, naselju ili instituciji organizujemo, da se prenemo iz letargije , da se naoružamo argumentima i da zajednički reagujemo na svaku njihovu obmanu, na svaku akciju usmerenu protiv interesa većine građana i da im pokažemo da nismo zadovoljni i da želimo drugačiji sistem vlasti i drugačije uslove za život.
Izabrali smo ih da umesto nas odlučuju u interesu većine, odlučivali su u sopstvenom interesu, devastirali sve državne sisteme i uništili ekonomiju.
Oni ne žele da postojeći sistem vladavine menjaju jer bi promenom ugrozili sopstvene konforne pozicije. Mi mora da ih nateramo da promene ugrožavajuće sistemske obrasce i da shvate da vlast nije privilegija već velika obaveza.
Pred nama je put pun prepreka i odricanja, ali drugi ne postoji, ne može da žmurimo i očekujemo da ćemo se probuditi u drugačijoj državi. Ne može da očekujemo da će promeniti dosadašnji način rukovođenja , ali može da očekujemo da svako od nas, povezan zajedničkim ciljem učini da ljudi kojima smo omogućili da nas predstavljaju nauče i shvate šta to znači, ili ustupe mesta onima koji to mogu da urade na kreativniji i sadržajniji način.
Dr Dragica Stanojlović
predsednik političkog saveta
Udruženja građana „ Za bolji Vršac“
