Stefan Esel:
SVOJOM tankom knjižicom “Ozlojedite se!”, u kojoj je sažeo suštinu današnjeg sveta, Stefan Esel (94) je neočekivano pokrenuo bujicu planetarnog buntovništva protiv aktuelnih nepravdi, spekulacija, socijalnih razlika i nekontrolisanog toka kapitala. Milioni ljudi na svih pet kontinenata ustali su pod ovim sloganom da se, mirnim putem, izbore za bolje sutra. Neke od ovih ideja, u poslednje vreme su preuzeli čak i svetski lideri, shvatajući da liberalizam bez kočnica ne donosi ništa dobro planeti.
Čovek koji je učestvovao u pisanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, u ekskluzivnom intervjuu za “Novosti”, govori o stanju u kojem se svet danas nalazi, očekivanjima i nadanjima mladih generacija, društvu sutrašnjice.
Protiv koga i čega ljudi danas treba da se pobune?
- Treba da se ozlojede protiv snage tržišta, spekulativnih finansija sa zemljama poreskog raja, protiv oligarhija koje drže finansije i čine mnogo lošeg planeti. Dva su razloga za ozlojeđenost: nepravda u upravljanju zemljama, bez obzira da li je reč o tiranijama ili demokratijama, i - mnogo finansija, a nedovoljno demokratije. Dramatično rušimo svet.
Ko treba da se ozlojedi?
- Građani. Oni koji su, svojim glasanjem, ili odsustvom reakcije, dozvolili da ih vode ljudi koji ne podržavaju istinske i osnovne demokratske vrednosti. Žene i muškarci, žrtve sistema, kojima ne daju pristup njihovim pravima, treba da se ozlojede, ali ne samo da se ozlojede, već i da se angažuju.
Vi ste za mirnu borbu?
- Svakako. Primeri koje su nam dali nedavno preminuli Vaclav Havel, Mandela ili Gorbačov, veoma su važni. Nenasilnim akcijama građani mogu odlučno da pruže odgovore na naše probleme.
Jeste li u bilo kom trenutku, pišući knjigu, mogli da zamislite koliko će ona izmeniti svet, a vi postati ocem ”Ozlojeđenih”?
- Knjiga je došla u trenutku kada je u vazduhu već postojala izuzetna želja za promenom. Naslov, za koji je, inače, zaslužna moj izdavač Silvi Krosman, imao je odjek koji prihvatam sa zadovoljstvom. Reč je, u stvari, o maloj, veoma kratkoj knjizi, koja se brzo čita, ali dosta preciznoj u svom cilju, što joj je dalo veliki značaj.
Kako gledate na činjenicu da ste vi, s vašim godinama za poštovanje, pozvali daleko mlađe generacije da ustanu protiv nepravde?
- Imao sam sreću da doživim duboku starost. Za nekoliko meseci ću napuniti 95 godina. I, kad izrazim svoje mišljenje, tome se može dati određena važnost. Kada ste prošli Drugi svetski rat, to ostavlja efekta kod čitaoca koji kaže: “To što govori ova starina, možda može da bude korisno za nas.”
Da li su mladi iz vaše generacije i pokreta otpora bili, možda, hrabriji, nego ovi danas?
- Različito je to. U moje vreme, bilo je jasno da se treba boriti, jer smo protiv sebe imali vidljivog neprijatelja, i to ne bilo kog, već fašistu, nacionalsocijalistu. Danas je neprijatelj suptilan. To je ideologija vezana za finansijski liberalizam, koji nije tako lako identifikovati, kao neprijatelja koji vas okupira, ili uzrokuje nepodnošljiv totalitarizam. Danas je, dakle, delikatnije. Ali, opasnost ostaje veoma velika.
Raste li, po vama, snaga pokreta ”Ozlojeđenih”, ili, polako, opada?
- U nekim trenucima opadne, pa ponovo poraste. U Francuskoj, na primer, gde je odziv bio slab na početku, pokret postaje sve jači. Sa svih strana me zovu da mi kažu kako se i oni ozlojeđuju. U celom svetu, pokret napreduje. ”Ozlojeđeni” postoje u Južnoj Americi, Australiji, Rusiji, što mi čini zadovoljstvo.
Kako gledate na predloge da je planeti potrebno novo svetsko upravljanje?
- Obožavalac sam, može se čak reći fanatik, Organizacije ujedinjenih nacija. Imali smo sreću, zahvaljujući Frenklinu Ruzveltu, da na raspolaganju, evo već 66 godina, imamo organizaciju koja je već mnogo uradila, ali još nije dovoljno jaka. Još ima slabosti, koje poznajete isto tako dobro kao i ja, kao što je, na primer, pravo veta u Savetu bezbednosti. UN, zato, treba da se ojačaju, da bi mogle da preuzmu svetsku vladavinu, za čim danas imamo preku potrebu. Ne samo da Savet bezbednosti treba da politički bude više demokratičan, i s više mogućnosti da interveniše nego što je to slučaj danas, već treba da postoji i Savet za ekonomsku i socijalnu bezbednost, koji bi okupljao 25 najuticajnijih zemalja na planeti.
A šta mislite o svetskoj vladi?
- Trebalo bi tu napraviti razliku u nijansi. Da bi se dobila svetska vlada, sav suverenitet 194 zemlje bi trebalo da bude pod dominacijom jedinstvene suverenosti za ceo svet. To je veoma teško ostvariti i, možda, čak, nije previše poželjno. Jer, nije loše da u svakoj zemlji, za svaki narod, postoji visok stepen odgovornosti. Ali, svako treba da se odrekne dela svoje suverenosti, i to bi moglo da izrodi svetsko upravljanje. Zato mi se više dopada ideja o svetskoj vladavini, nego o svetskoj vladi.
Kuda ide svet?
- Svet je danas loš, čak veoma loš. U veoma je teškoj krizi. I baš zbog toga, kad postanemo svesni da treba izvršiti promene, ovaj svet ima istinsku priliku, koja nije garantovana unapred, da postane pravedniji i bolje vođen.
BEKSTVO IZ LOGORA
STEFAN Esel, odnosno Stefan Frederik Hesel, rođen je 1917. godine u Berlinu, od oca Franca, nemačkog Jevrejina, pisca i prevodioca, i majke Nemice, Helen Grund, slikarke i, takođe, spisateljice. Porodica Esel se u Pariz seli 1924. godine.
Bio je u francuskom pokretu otpora, pred oslobođenje Pariza uhapšen i deportovan u logor Buhenvald, iz kojeg je, srećnim spletom okolnosti, uspeo da pobegne. Tokom cele profesionalne karijere posle rata je bio diplomata. Objavio je nekoliko knjiga.
Knjiga “Ozlojedite se!” (nedavno srpsko izdanje sadrži približni prevod daljeg značenja “Pobunite se!”, dok se ponegde pojavljuje i naslov “Rasrdite se!”), na svega tridesetak stranica, objavljena u originalnom izdanju u martu 2010. godine, za samo nekoliko dana je postigla ogroman uspeh. Do sada je rasprodata u nekoliko miliona primeraka širom sveta. Posle ove knjige, Esel je nedavno, s Žilom Vanderpotenom, objavio i nastavak, knjigu “Angažujte se!”
Pre desetak godina, učetvovao je u osnivanju organizacije “Međunarodni kolegijum”, s ciljem stvaranja humanijih društava na planetarnom nivou, u čijem sastavu su brojni bivši ministri i šefovi država, a čiji je generalni sekretar naš sunarodnik Saša Goldman.
