Teško da je Vesna Pešić, sociološkinja, donedavno aktivna političarka i predvodnica građanskog otpora Miloševićevoj satrapiji, 5. oktobra 2000, kada je balkanski krvnik konačno pao, mogla predvideti da će dvanaest godina kasnije biti prinuđena da ispiše gornje redove. Ali, to se naprosto moralo dogoditi jer je, kako kaže, “loša prošlost i loša sadašnjost” Srbije i svih nas njome okovanih, “zatvorila krug na istoj tački na kojoj smo već pre jedne decenije bili”, naime, pred pitanjem: “kako do demokratije, dinamične politike i otvorenog horizonta mogućnosti".
„Ni sa jedne osmatračnice se ne vidi kako se može promeniti sadašnji nefunkcionalan i autoritarni režim čiji se zulum nesmetano širi...Koliko je politika u Srbiji mrtva, vidi se ne samo po tome što se isti ljudi godinama vrte na vodećim funkcijama, nego mnogo više u nekoj zastrašujućoj iscrpljenosti društva, kao da su svi ljudski resursi potrošeni. Danas se više ne zna gde se može naći politički potencijal koji bi preusmerio Srbiju. I to je ono što najviše zabrinjava: to ćutanje društva koje prekrivaju beskrajne deponije besmisla”.
U najnovijoj knjizi "Divlje društvo - kako smo stigli dovde" dijagnoza Vesna Pešič je dala anamnezu bolesti Srbije od 5. oktobra do danas.
Knjigu čine objavljeni i neobjavljeni tekstovi, prerađeni nastupi u radio emisiji “Peščanik”, ponovo pročitani intervjui i članci.
Vesna Pešić već se na početku pita zašto je i kako Srbija od one zanosne, petooktobarskom građanskom energijom, probuđene zajednice koja je strgla i svrgla trinaestogodšnju diktaturu - stigla dovde.
“Dovde”, naravno, ne treba prevoditi, ono je pregnantan imenitelj za dugotrajno propadanje za čiji opis je termin “kriza” već postao tesan; današnja srpska politička priča, dokazuje Pešićeva, živi se kao duboka patologija, kao hedonistički autoritarizam.
„U tu patologiju smo uleteli zato što se politika spojila sa novcem. Mi smo dobili jednu teško korumpiranu državu. Pa, pogledajte šta političari danas rade – oni samo rešavaju svoja stambena pitanja, te Šutanovčevo stambeno pitanje, te sad neće Tadić da izađe iz rezidencije...
Zamislite, to je kao kad bi Obama otkupio Belu kuću. Oni neće da izađu iz službenih rezidencija. Ja to zovem nekom vrstom hedonističkog autoritarizma. Neko se dograbio svih naših resursa, uživa u tome, a nema nikakvu ideologiju, nema opravdanje.
Dakle, ti ne ostvaruješ ništa zato što si se okrenuo ka ličnoj koristi. Ali, to ne može da služi kao opravdanje jer to nije čak ni u Srednjem veku da služi kao opravdanje. Zbog toga ja to nazivam patologijom, a ne krizom“, kaže Vesna Pešić.
Promocija knjige Vesne Pešić Divlje društvo – kako smo stigli dovde
