Stvar je prosta, Borise. Ukoliko ti danas ne ubiješ partokratiju ona će sutra politički ubiti tebe, a demokratiju u Srbiji će morati da uvode neke nove generacij koje bi tvoja generacija, Borise, sasvim je izvesno, mogla ostaviti i gole i bose i porobljene u najširem smislu te reči.
Borise, pošto sam prošle nedelje napisao otvoreno pismo Tomislavu Nikoliću i uputio mu javnu građansku kritiku, ali i zahtev da se aktivno uključi u proces ozdravljenja političkog života i uspostavljanja zdravog političkog sistema u Srbiji, tako što će tome doprineti prioritetno menjajući prvo sebe pa svoju partiju, a time blagotvorno delovati na ukupne političke procese u zemlji, ovom prilikom se i tebi obraćam sa istim zahtevom i nešto drugačijim kritikama.
Dva su osnovna razloga za to. Jedan je da sam za tebe kao običan građanin koji nije član nijedne stranke, pa ni tvoje, glasao na poslednjim predsedničkim izborima, gde ti je protivkandidat bio iz redova SRS-a, jer sam bio ubeđen, a i sad sam u to ubeđen, da je bolje za Srbiju da ti budeš predsednik nego da predsednik bude iz redova Šešeljeve partije.
Tada sam glasao protiv SRS-a, a ne za tebe, ali si ipak dobio moj glas. Stoga imam pravo kao neko ko ti je tada dao svoje poverenje da ti uputim kritiku, da ti kažem da i ti grešiš, i da si i ti odgovoran za ovako teško stanje u ovoj zemlji. Nadam se da nisi “pukao” pa da ne razumeš da je ukupno stanje ozbiljno loše, a da za to nije kriv samo Koštunica, Milošević, Draža, Tito i ko zna ko sve ne, već da ozbiljan deo odgovornosti leži i na tebi lično, i na ozbiljnom broju kadrova tvoje stranke. Drugi je razlog što ti većina partijskih i državnih funkcionera ili ne želi reći ili se boji reći sve što iskreno misle, uplašeni da bi ih mogao izložiti svom gnevu i ostaviti ih bez političke budućnosti.
1. Posle oktobarskih promena 2000. godine većina građana je želela da se politički sistem u Srbiji demontira, ne da se izvrši lustracija nad kadrovima Slobodanovog režima, kako su to zagovarali Čanak i njemu slični “bombaši” srpske političke scene koji ne razlikuju uzrok i posledice, već da se izvrši suštinsko demontiranje partokratije i uspostavi demokratija. To nije urađeno do dana današnjeg.
U Đinđićevo vreme nisi mogao da rušiš partokratiju, u Koštunicino vreme nisi imao snage za to, ali u poslednjih nekoliko godina si mogao i imao snage, ali očigledno nisi imao političke volje. Tu leži tvoja strateška odgovornost, u činjenici da si mogao, a nisi ništa preduzeo. U nečinjenju, Borise. Nisi ništa preduzeo da srušiš partokratiju u ovoj zemlji, a i ti i ja znamo da je ona naznačajniji uzrok najvećeg dela problema koji i danas pritiska građane Srbije i ovu državu, i njene građane drži u siromaštvu i blatu.
Reći ću ti unajkraćem, slikovito, kroz princip kauzaliteta (uzročno-posledična veza), iako pretpostavljam da ti to sve znaš. Partokratija za posledicu ima Korupciju, a ona Negativnu Kadrovsku Selekciju, čija je posledica Nekompetentan i Neposvećen državni aparat, a takva vlast i uprava za posledicu ima Izostanak Uspešnosti čija je direktna posledica propadanje i siromašenje građana i društva, i tu se krug kauzaliteta zatvara.
Od dna do vrha, zahvaljujući partokratskom ustrojstvu u Srbiji, a samim time i u tvojoj stranci, nakotilo se mnogo kadrova kojima nije mesto u politici, a još manje u vlasti. Osnovni kriterijum te negativne selekcije je podaništvo.
2.Valjda ti je jasno da je korupcija poprimila razmere čije dimenzije prevazilaze mogućnost kontrolisanja od strane svakog pojedinačnog političkog lidera i partije. Zadržaću se na tebi i tvojoj partiji kao trenutno dominantnoj snazi na kojoj leži i najveća odgovornost.
Umesto da uvedeš kao osnovni princip političkog života individualnu odgovornost i time napadneš u srce partokratsko ustrojstvo, a samim time postaneš narodni heroj, svojim nečinjenjem izlažeš i sebe lično zarad postojećih pravila igre i političkog sistema u kojem je, posebno u javnosti, utvrđeno mišljenje da se ti pitaš za sve, a samim time i odgovaraš za sve, što i ti i ja znamo da nije tačno.
Tako si primoran da pokrivaš i štitiš svoje kadrove i kad bi ih najrađe išamarao, a javno zarad partijskog rejtinga i mira u kući DS saopštava da ništa nije sporno.
Tako nije sporno ni kad je Oliveru Duliću žirant u njegovoj privatnoj firmi dobro ti poznati krupni kapitalista, nije sporno ni kad plati izradu sajta za ministarstvo 25.000 evra, a on objektivno ne vredi više od 1.000 evra. Nije sporno kad Dulić plati skoro 500.000 evra bilbord na teniskom igralištu, i to firmi Nebojše Mišića čija je supruga Aleksandra Drecun bila kod tebe zaposlena u kabinetu, a onda umesto objašnjenja i argumentacije nastupa Dulić kao doktor za medijski spin, pa umesto odgovora on kaže da je u toku kampanja građevinske mafije na njega kojoj se on, je l’ te, ljuto suprotstavio.
Pa, Borise, pored svih tih Oliverovih papazjanija imaš kao posledicu da je građevinarstvo u Srbiji u fazi raspadanja, a to je resor dotičnog ministra. Nemam ništa lično protiv Dulića da se razumemo, uzeo sam ga kao primer.
Mogu uzeti za primer i premijera Mirka Cvetkovića. Vlada je postala konsalting firma, Borise. Pitaj Mirka što čak i javna preduzeća, da bi rešila probleme i redovne poslove u vladi, moraju da angažuju Mirku dobro znane konsultantske kuće, i pri tom tu “uslugu” plate kao da kupuju Ameriku, a ne samo Mirkovu dobrovoljnost da nešto reši. Sve u svemu, da vrši svoj redovan posao premijera. Pa je l’ i to u redu? Je l’ u redu da “Interkop” gradi i autoput?
Jel u redu da ista kompanija gradi glavni poštanski centar u Zemunu, parkove i da ne nabrajam, besmisleno je, a dobro znaš da ta šabačka kompanija ne bi dobila nijedan posao da joj nije pokrovitelja u tvojoj partiji. Znaš šta je paradoks? To da, recimo, ta kompanija dobija očigledno mnogo velikih poslova koji se izražavaju u desetinama miliona evra, a da se sledeće sedmice u centrali “Raiffeisena” u Beču raspravlja da li da im reprogramiraju obaveze ili ne, jer ta kompanija nije platila mesecima dospele rate kredita. O čemu je tu reč? S jedne strane protekcionizam u njihovu korist, a s druge strane nesposobnost da servisiraju finansijske obaveze.
I to je kao uspešna srpska privreda koju favorizuje Dušan Petrović kome si poverio stranku na upravljanje, kao njenom zameniku predsednika. I naravno, nema odgovornosti, ničije. Ne kažem da si ti u ovim slučajevima odgovoran. Nisi, oni su, ali si ti odgovoran što njih ne pozoveš na odgovornost, jer se sve manje-više u demokratskoj stranci radi u tvoje ime, ali najčešće za njihov račun.
3. Nije dovoljno biti veštiji i pobediti Tomislava Nikolića ili Vojislava Koštunicu da bi ti bio neprikosnoveni lider. Od tebe pola tvoje stranke očekuje više, od tebe kao predsednika Srbije građani očekuju više, a to znači između ostalog da tvoja stranka ima bolje kadrove, da ne podstiče negativnu selekciju već pozitivnu. Od dna do vrha, zahvaljujući partokratskom ustrojstvu u Srbiji, a samim time i u tvojoj stranci, nakotilo se mnogo kadrova kojima nije mesto u politici, a još manje u vlasti.
Osnovni kriterijum te negativne selekcije je podaništvo. To podaništvo iliti lažna lojalnost zasniva se na “bratstvu u kombinacijama”, a ne na stepenu poverenja koje imaju u tebe lično kao partijskog lidera, ili u vrednosti koje DS baštini. Ta bratstva krčme Srbiju u tvoje ime, a i ti i ja znamo da je ne krčme za tvoj račun. Pitam se šta ti je plan, imaš li ga uopšte, ili je najvažnije samo pobediti političke protivnike, a sve ostalo je manje bitno. Da li treba da ti spomenem da je posvećenost znatnog broja tvojih partijskih funkcionera i funkcionerčića na proizvodnji javnog interesa stvar sprdanja i podsmevanja.
To podaništvo iliti lažna lojalnost zasniva se na “bratstvu u kombinacijama”, a ne na stepenu poverenja koje imaju u tebe lično kao partijskog lidera ili u vrednosti koje DS baštini. Ta bratsva krčme Srbiju u tvoje ime, a i ti i ja znamo da je ne krčme za tvoj račun. Pitam se šta ti je plan. Imaš li ga uopšte, ili je najvažnije samo pobediti političke protivnike, a sve ostalo je manje bitno?
4. Jesi li svestan, Borise, da koncept političkog internacionalizma koji ti danas zastupaš, i politički konzervatizam koji zastupaju drugi lideri poput Nikolića ili Koštunice, podjednako neće doneti ni Srbiji ni njenim građanima bog zna šta, u uslovima dok se ne eliminiše partokratsko ustrojstvo u ovoj zemlji?
Na sceni su procesi u kojem strani uticaj svakim danom raste, a domaći uticaj svakim danom slabi. Tebi je danas većina medijskog resursa u stranom vlasništvu, i pitanje je samo kad će nekom stranom faktoru biti interes da te slupa u javnosti kao političara, ili da nameće taktikom puzavice svoje interese.
Da paradoks bude veći cela javnost je zagađena dezinformacijama, kao da su Đilas i Šaper gospodari srpskih medija što se čita kao da si ti, tj. demokrate upravitelji srpskih medija, a stvarnost je drugačija. Javnim mnenjem u Srbiji dominantno upravljaju stranci.
Znaš da je posle Miškovića, privrednik br. 2 u Srbiji zapravo Ivica Todorić iz Zagreba, koji ima u Srbiji biznis od preko 600 miliona evra na godišnjem nivou, što ga čini drugim privrednikom u Srbiji, a samim time i faktorom koji utiče na ekonomske, a time i društveno-političke procese?
Nemam ništa protiv hrvatskih investitora zaista, ali imam protiv činjenice da niko iz Srbije ne može da posluje u Hrvatskoj, a da neki visoki funkcioneri vlasti “pokrivaju” zarad svojih ličnih interesa Todorićev biznis u Srbiji.
Nemam ništa protiv ni ovih iz Brisela, SAD, Rusije, Nemačke itd, ali imam protiv načina na koji ostvaruju interese u Srbiji, i načina na koji Srbija ostvaruje svoje interese u saradnji sa njima. Nadam se da smo se razumeli. Ne možeš iz blata da se biješ sa svetom zarad ostvarenja državnih interesa. Ne možeš čak ni sa ovako slabom opozicijom.
Zato me i čudi što to blato, partokratsko ustrojstvo koje i tebe i nas kao građane čini slabim, ne napadneš svom silom i ne učiniš nešto značajno za ovu zemlju i njene građane. Možda sam u zabludi da ti imaš tu neophodnu snagu, a da ti ceniš da je nemaš, pa se zato ne upuštaš u taj reformski proces koji bi bio reforma bez presedana u ovoj iznurenoj Srbiji.
Stvar je prosta, Borise. Ukoliko ti danas ne ubiješ partokratiju ona će sutra politički ubiti tebe, a demokratiju u Srbiji će morati da uvodi neke nove generacije koju bi tvoja generacija, Borise, sasvim je izvesno, mogla ostaviti i golu i bosu i porobljenu u najširem smislu te reči. Verujem da ne želiš da te sledeće generacije pamte samo po tome što si bio šarmatniji od svojih prethodnika, ali podjednako neuspešan kao tvoji prethodnici koji su je vodili.
5. E sada ti čini šta ti je činiti. Samo da znaš da na sledećim izborima ne računaš na moj glas sa ovakvom politikom i ovakvim političkim sistemom u zemlji, što ti i nije neki problem. Problem će ti biti ako ima više građana koji razmišljaju na ovakav način.
Svestan sam da sam ovim pisanijem napravio ovog momenta problem, ali šta je to naspram samo jednog procenta šanse da te podstaknem da napadneš partokratiju i pokreneš opštu reformu ovog trulog političkog sistema u našoj zemlji.
Autorski tekst: Tihomir Trišić
izvor: AKTER ponedeljak, 02 maj 2011
