Udruženje za bolji Vršac

Zagorka Golubović piše Tadiću

Dragi Borise, zamolila sam da me primiš da Ti lično, u prijateljskom razgovoru kažem neke stvari o katastrofalnom stanju u našem društvu, koje saznajem putem istraživanja, a koje Tebi sigurno neće reći ljudi iz Tvog okmženja - ali Ti si odbio da me primiš, zato sam prinudjena da Ti se obratim preko javnosti, jer osećam i ličnu odgovornost ako ćutim pred upropašćivanjem svake nade u budućnost za građane Srbije.

Prvo pitanje koje sam želela da Ti postavim bilo je: da li želiš da Te građani upamte kao glavnog krivca za propast društva i zatiranje i ono malo demokratskog potencijala osvojenog 5. Oktobra?

A drugo pitanje glasi: zašto si godinama tolerisao obavljanje loše privatizacije, koju je inaugurisao Vojislav Koštunica, a koja je nastavljena i u periodu Tvoje vlasti, ne insistirajući da se raskinu ugovori sa novim vlasnicima koji su namerno dovodili kupljena preduzeća do stečaja i bukvalno uništavali privredu? (Možeš reći da nije Tvoja ingerencija da se mešaš u ekonomiju, ali se u procesu transformacije vlasništva radi o posledicama na celinu društva, i to, svakako, jeste domen i Predsednika).

Danas se postavlja pitanje: u čijem interesu se nastavljaju malverzacije sa privatizacijom, uprkos dokazanim pogubnim rezultatima u većini privatizovanih firmi.

Ceo tekst Blic

Na ovoj strani možete pregledati kompletan propagandni materijal UDRUŽENJA GRAĐANA ZA BOLJI VRŠAC.

Gore navedeni materijal možete preuzeti u formatima visoke rezolucije pogodne za štampu i to:

• Logotip u PNG formatu
• Logotip u PDF formatu
• Logotip u .AI formatu
• Prospekt ČUJTE I NAS u PDF formatu
• Prospekt ZA BOGATIJA SELA u PDF formatu
• Letak UZMIMO STVAR U SVOJE RUKE u PDF formatu
• Plakat ČUJTE I NAS u PDF formatu
• Plakat ČUJTE I NAS NEZAPOSLENE u PDF formatu
• Plakat ČUJTE I NAS MLADE u PDF formatu
• Plakat ČUJTE I NAS ZANATLIJE u PDF formatu
• Plakat ČUJTE I NAS UGOSTITELJE u PDF formatu
• Plakat ČUJTE I NAS MOTOCIKLISTE u PDF formatu
• Plakat ZA NAŠ VRŠAC u PDF formatu
• Plakat ZA BOLJI VRŠAC I BOGATIJE SELO - 1 u PDF formatu
• Plakat ZA BOLJI VRŠAC I BOGATIJE SELO - 2 u PDF formatu
• Plakat ZA BOLJI VRŠAC I BOGATIJE SELO - 3 u PDF formatu
• Plakat ZA BOLJI VRŠAC I BOGATIJE SELO - 4 u PDF formatu
• Plakat ZA DOBAR POGLED 1 u PDF formatu
• Plakat ZA DOBAR POGLED 2 u PDF formatu
• RollUp ČUJTE I NAS u PDF formatu

Rodoljub Šabić - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Šta su informacije od javnog značaja?

To su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.(čl.2. Zakona).

Zato je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u suštini  pravo na pristup službenim dokumentima.

Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?

Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.

Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih.

U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

Kako se pokreće postupak?

Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.

Zahtev se može podneti u pismenom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.

Tražilac u zahtevu navodi:

• naziv organa vlasti,
• svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,
• opis informacija koje se traže i
• druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.

Od koga se informacije mogu tražiti?

Informacije se mogu tražiti od bilo kog organa javne vlasti u smislu ovog zakona, koji bi po saznanju tražioca, obzirom na delokrug, trebalo da ima te informacije. Organi javne vlasti su:

• svi državni organi ( npr. Narodna skupština, Vlada, ministarstva, sudovi, tužilaštva i dr.)
• organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave ( npr. Pokrajinsko veće AP Vojvodina, pokrajinski sekretarijati,  gradonačenici, predsednici opština, opštinski organi uprave idr.)
• organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja ( npr. agencije za poslove privatizacije,telekomunikacije, životne sredine i dr, fakulteti i dr.ustanove, javna preduzeća)
• pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od napred navedenih  organa (npr.  ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi itd.).

Pregled organa vlasti je objavljen na veb sajtu a u opštini Vršac su:

1.    Opština Vršac, Trg pobede 1, 26300 Vršac, www.vrsac.org.rs  

2.    Predsednik opštine, Trg pobede 1, 26300 Vršac
3.    Opštinsko veće, Trg pobede 1, 26300 Vršac
4.    Skupština opštine, Trg pobede 1, 26300 Vršac
5.    Opštinska uprava, Trg pobede 1, 26300 Vršac
6.    Opštinsko javno pravobranilaštvo, Trg pobede 1, 26300 Vršac

7.    Mesna zajednica Vatin, Vojvođanska bb, 26337 Vršac
8.    Mesna zajednica Veliko Središte, Sterijina 14, 26334 Vršac
9.    Mesna zajednica Vlajkovac, Vršačka 54, 26332 Vršac
10.    Mesna zajednica Vojvodinci, 2. oktobra 83, 26338 Vršac
11.    Mesna zajednica Gudurica, Nušićeva 8, 26335 Vršac
12.    Mesna zajednica Zagajica, Obilićeva 5, 26334 Vršac
13.    Mesna zajednica Izbište, Trg narodih heroja 10, 26343 Vršac
14.    Mesna zajednica Jablanka, Vojvođanska 30, 26300 Vršac
15.    Mesna zajednica Kuštilj, Vojvođanska 71, 26336 Vršac
16.    Mesna zajednica Mali Žam, Jovana Popovića bb, 26334 Vršac
17.    Mesna zajednica Malo Središte, Vojvođanska 16, 26334 Vršac
18.    Mesna zajednica Markovac, Oslobođenja 1, 26335 Vršac
19.    Mesna zajednica Mesić, Vojvođanska 31, 26300 Vršac
20.    Mesna zajednica Orešac, Žarka Zrenjanina 66, 26345 Vršac
21.    Mesna zajednica Pavliš, Žarka Zrenjanina 85a, 26333 Vršac
22.    Mesna zajednica Parta, Belocrkvanska 11, 26345 Vršac
23.    Mesna zajednica Potponjar, Maršala Tita 34, 26343 Vršac
24.    Mesna zajednica Ritiševo, Mihaj Eminesku 1, 26332 Vršac
25.    Mesna zajednica Sočica, Jablanička 1, 26300 Vršac
26.    Mesna zajednica Straža, Maršala Tita 16, 26345 Vršac
27.    Mesna zajednica Umlja, Trg oslobođenja 2, 26330 Vršac
28.    Mesna zajednica Šušara, Banatska bb, 26330 Vršac
29.    Mesna zajednica "12 Vojvođanska Brigada", Ljubljanska 3, 26300 Vršac
30.    Mesna zajednica "Bratstvo i Jedinstvo", Miloša Obilića 40, 26300 Vršac
31.    Mesna zajednica "Drugi Oktobar", 2. Oktobar br. 1, 26300 Vršac
32.    Mesna zajednica "Žarko Zrenjanin", Dimitrija Tucovića 42, 26300 Vršac
33.    Mesna zajednica "Živa Jovanović", Žive Jovanovića 2, 26300  Vršac
34.    Mesna zajednica "Paja Jovanović", Sterijina 69, 26300 Vršac

35.    Fond solidarne stambene izgradnje, Dvorska 10a, 26300 Vršac
36.    Turistička organizacija opštine Vršac, Trg pobede 1, 26300 Vršac, www.to.vrsac.com
37.    Predškolska ustanova Dečji vrtić, Sultana Cijuk bb, 26300 Vršac
38.    Gradska biblioteka "Lukrecija Ankučić-Neca", Svetosavski trg 2, 26300 Vršac
39.    Gradski muzej, Feliksa Milekera 19, 26300 Vršac, www.muzejvrsac.org.rs  
40.    Dom omladine, Dvorska 28, 26300 Vršac, www.dovs.org.rs  
41.    Kulturni centar Vršac, Sterijina 62, 26300 Vršac
42.    Narodno pozorište "Sterija", Svetosavski trg 6, 26300 Vršac
43.    JP za izgradnju razvoj i uređenje grada "Varoš", Dvorska 10a, 26300 Vršac
44.    A.d. za stambeno poslovanje "Invest Stan", 26300 Vršac

Novi projekat Udruženja

Racionalizacija trošenja budžetskih sredstava je važna, ali često previđena ekonomska mogućnost za razvoj opština. Sprečavanje bespotrebnog trošenja se naročito odnosi na krizne periode.

Ako bi opština Vršac imala plan i sprečavala bespotrebno trošenje, bilo bi moguće da više novca ostane u budžetu: za razvoj lokalnog poslovnog ambijenta, zadržavanje starih i otvaranje novih radnih mesta, podršku socijalno najugroženijim sugrađanima...

Pošto je ustanovljeno da vladajuća koalicija Pokreta i Vršačke demokratske stranke nema izrađen plan za racionalizaciju trošenja budžetskih sredstava, Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC pokreće projekat pod nazivom: Koliko građane košta vladavina koalicije Pokreta i O.O.Demokratske stranke Vršac?

Cilj projekta je da se putem dostupnih i relevantinih informacija i dokumenata, snime svi troškovi koji su napravljeni za rad vladajuće koalicije u poslednjih 4 godina; sa posebnim osvrtom na troškove za rad: lokalne skupštine, kabineta predsednika opštine, lokalne vlade (veća), lokalne administracije, lokalne lobističke grupacije, kao i predloge uštede... i o tome putem medija obaveste građane i rukovodstvo koalicije.

Takođe, cilj projekta je i definisanje istraživačkog modela koji će se primenjivati za analizu svih budućih vladajućih koalicija ili vladajućih stranaka koje će formirati vlast u opštini Vršac, i ući u procedure za kontrolu i nadzor budžetskog procesa, koji kao bazni program sprovodi Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC .

„Zakonska valuta“ je valuta koju vlada jedne zemlje prihvata za naplaćivanje taksi, odnosno poreza. Na primer, na svakoj novčanici američkog dolara stoji „Ova novčanica je zakonska valuta za sve privatne ili javne dugove“.

To znači, da ako u SAD dugujete nekom novac, a on odbija da prihvati novčanice američkog dolara, jednostavno možete da se okrenete i odete, i sud će proglasiti taj dug nevažećim.

Posebna vrsta duga koja gotovo nikoga ne zaobilazi, jeste porez! stoga vlada određene zemlje prihvata „zakonsku valutu“ kao jedini način plaćanja poreza.

Naravno, jedino je konvencionalna nacionalna valuta prihvaćena kao zakonska valuta.
Međutim, u nekim gradovima. npr. u Japanu, prihvaćene su lokalne valute za plaćanje lokalnih taksi i komunalnih usluga. U tom smislu, lokalne valute su praktično „dopuna“ zakonskoj valuti, a ne njena zamena.

Uspostavljanje lokalne valute, kao instrumenta podsticanja kreativnih i inovativnih poslovnih ideja!

Lokalne vlasti širom sveta bore se da unaprede ekonomski razvoj svoje zajednice, da bi stanovnicima omogućili bolji posao, i kako bi stvorili povoljniju poresku osnovu i poboljšali komunalne usluge, koje su na raspolaganju stanovništvu.

U težnji ka ekonomskom razvoju, često dolazi do narušavanja ekonomske stabilnosti opština i gradova. Ulaže se mnogo vremena i novca kako bi se privukle velike kompanije, koje su van lokalne zajednice, što dovodi do propadanja lokalnih biznisa, dok u isto vreme profit velikih kompanija ističe iz kruga lokalne ekonomije. Rezultati su već dobro poznati. Veliki supermarketi ugrožavaju opstanak manjih prodavnica. Visoke rate osiguranja, povećani troškovi rada i transporta dovode do propadanja malih biznisa. Samim tim, godišnji prihod lokalnih vlasti se smanjuje i dolazi do povećavanja taksi, poskupljivanja komunalija, a zbog niskih prihoda, stanovnici ne mogu da pokriju sve troškove.

Lokalne vlasti bi trebalo da nađu adekvatna rešenja, kako bi pomogli svojim stanovnicima. To naravno ne podrazumeva ukidanje komunalnih usluga, niti prodavanje njihovih kuća i biznisa da bi se isplatili dugovi. Lokalne vlasti treba da im pomognu pri zapošljavanju, kako bi stanovnici bili u mogućnosti da plate školovanje, brigu o deci, zdravstvenu negu, policijsku i vatrogasnu zaštitu, gradsku čistoću itd.

U okviru svake zajednice postoje neiskorišćeni resursi pomoću kojih bi bilo moguće rešiti problem, ali glavna prepreka je nedostatak novca.

Lokalna valuta je jedna od ideja koje su neophodne, između ostalog, da bi ojačale jedan društveni sistem i vratile ljude u lokalnu zajednicu; povezujući ih međusobno i stvarajući snažnu mrežu podrške jedni drugima – slidarnost!

LOKALNA VALUTA omogućava jednoj zajednici sa stvori pravo malo bogatstvo u sopstvenoj ekonomiji korišćenjem nedovoljno iskorišćenih resursa. To dovodi do razvijanja lokalnih biznisa, priliva i akumuliranja novca u lokalnoj zajednici.

Lokalne vlasti u partnerstvu sa lokalnom poslovnom zajednicom treba da preuzmu inicijativu i korake kako bi ocenili, izabrali i primenili adekvatnu lokalnu valutu, koja bi dovela do ekonomskog napretka i jačanja kapaciteta lokalne zajednice!!!

Iako je bivši ministar Božidar Đelić još pre devet godina “prognozirao” da će se širom sveta pričati o srpskom ekonomskom čudu, na privrednom vidiku Srbije ni 2012. godine ne vidi se ništa što obećava. Naprotiv, i privrednici i eksperti očekuju dalji pad ekonomskih performansi.

Kako se stvari sada odvijaju, umesto srpskog privrednog čuda, ove godine bi moglo nastati srpsko privredno čudovište - kaže ugledni ekonomista dr Mlađen Kovačević.

Sve će - kaže - biti u sunovratu: i industrijska proizvodnja, i obim trgovinskog prometa, i izvoz, i nelikvidnost u privredi, i poljoprivreda.

Hidropotencijali i energetski sektor predstavljaju veliku budućnost za Republiku Srpsku, jer je traženje čistih izvora energije opšta tendencija u svijetu - rekao je u intervjuu za "Fokus" Miodrag Babić, bivši direktor "Hemofarma" i vlasnik kompanije "BNM Internacional".

- Srpska ima potencijale u oblasti energetike koje sada treba realizovati. Mnogi su poslije ovog nesrećnog iskustva s nuklearkama u Japanu u potrazi za čistim izvorima energije i to treba iskoristiti. Smatram da je to sada najbitnija šansa za RS, i njen razvoj i napredak. Već postoje realne mogućnosti da strani investitori dođu u RS - kazao je Babić.

FOKUS: Da li već ima nekih konkretnih razgovora o realizaciji projekata u oblasti energetike?

BABIĆ: Moja sadašnja kompanija "BNM Internacional" je mala i bavi se investiranjem, zastupanjem investirora i trenutno se bavimo sektorom energetike. Upravo sam zbog toga prisustovao Investicionoj konferenciji. Imam dva velika investitora koji su zainteresovani za tu oblast. Došao sam ovdje kako bih mogao vidjeti šta su prednosti u RS. Naravno i u Srbiji gledamo šta bi se tamo moglo uraditi. Vjerujem da će se nešto konkretno i realizovati. Imao sam veoma dobre razgovore s predsjednikom RS Miloradom Dodikom i premijerom RS, Aleksandrom Džombićem, i oni me ohrabruju da bismo mogli da realizujemo neke projekte. Sada bismo trebali da konkretizujemo neke stvari i nadam se da će u narednom periodu biti pozitivnih pomaka.

FOKUS: Koji su investitori najzainteresovaniji za ulaganja?

BABIĆ: Riječ je o investitorima koji dolaze iz zemalja Zapadne Evrope, to su posebno Njemačka, Italija, Austrija i Norveška. Mnogi su zainteresovani i sada je pitanje kako im treba prići i kako se mogu predstaviti ove mogućnosti. Treba pojednostaviti birokratske procedure i ne treba dozvoliti da neko baštini neke resurse, a da ne radi ništa. Bitno je da budemo efikasni. Nadam se da ćemo i dalje imati dobru saradnju. Može se očekivati da se nešto konkretno realizuje u narednom periodu.

FOKUS: Kakva je, po vašem mišljenju, poslovna i investiciona klima u Republici Srpskoj?

BABIĆ: Prema onome što sam čuo boraveći proteklih dana u RS, ali i na osnovu onog znanja koje imam već dugo, s obzirom da sam ovdje realizovao veliki projekat, fabriku lijekova "Hemofarm" Banja Luka, mislim da je Srpska prešla jedan lijep put od onoga da privlači na emocije, do toga da danas postoje snažni ekonomski podsticaji za ulaganje u ovu zemlju. Siguran sam da će to biti vrlo značajno za one koji žele u ovom regionu da proizvode i da ovdje ulažu.

FOKUS: Tri decenije bili ste u farmaciji. Koliko je bitna oblast farmacije?

BABIĆ: Farmacija ima jedan diskretni šarm jednog visokosofisticiranog biznisa u kojem samo visoke tehnologije mogu da obezbijede visoke zahtjeve. Fabrika lijekova znači i dolazak novih tehnologija i jednog modernog, savremenog pristupa proizvodnji i to je prilika da se zaposle različiti profili visokoobrazovanog kadra. To je za RS bilo značajno kada smo napravili fabriku u Banjoj Luci. Srpska je ovim, s jedne strane dobila značajnu paletu sopstvenih lijekova, a s druge strane BiH je dobila još jednog proizvođača pored "Bosnalijeka". Ljudi su dobili posao. Stvorena je jedna lijepa industrijska zona, jer se na lokaciji gdje se sada proizvode lijekovi, nekada proizvodila vojna oprema. Sve države žele da imaju jedan takav projekat koji ih onda svrstava u visok stepen razvijenosti.

FOKUS: Kava je danas situacija u farmaciji i kako sada "Hemofarm" plovi u konkurentskim vodama?

BABIĆ: Više se ne bavim "Hemofarmom" i sada sam u nekoj drugoj oblasti, ali me raduje da i dalje uspješno radi i kao koncern, ali i ova fabrika u Banjoj Luci. Oni su od 2006. godine u jednoj velikoj porodici, grupi "Štada" i rade za globalna tržišta u Zapadnoj Evropi i u Jugoističnoj Evropi. Sigurno da je prednost biti u većoj porodici, jer je to dodatna sigurnost. Bitno je da ova fabrika u Banjoj Luci ima jedan značajan asortiman lijekova koji praktično radi za cijelu grupu "Štada" i to je nešto što ga svrstava u veoma bitne pogone kao što je onaj u Rusiji ili u Šapcu. Farmaceutska industrija uvijek dijeli zlo i dobro zdravstvenog sektora. Čim je recesija i privredne teškoće, onda se to osjeti i na socijalnom standardu, a i u zdravstvu. Sigurno je da je danas nešto teže u toj oblasti nego što je bilo u boljim godinama, ali nije ni uporedivo s devedestim godinama koje smo preživjeli.

FOKUS: Na kojem je nivou saradnja RS i Srbije i da li bi se mogla poboljšati?

BABIĆ: Sigurno je da ta saradnja može biti jača i čvršća. Sigurno je da i privreda Srpske i političke strukture treba da se što više orijentišu na animiranje privrednika iz Srbije. To i jeste prava realizacija specijalnih veza koje su Dejtonskim mirovnim sporazumom predviđene. Raduje me da postoji opšta podrška među vladama naših zemlja i ona nikada nije dolazila u pitanje. Naklonost prema Srbiji, koju svi mi osjećamo ovdje, treba da se što više realizuje u zajedničkim projektima i zajedničkom nastupu na treća tržišta.

Autor: Slađana Gajić

Izvor: www.fokus.ba

Da biste preuzeli dole navedene dokumente kliknite na jedan od naslova:

STATUT UDRUŽENJA ZA BOLJI VRŠAC
REŠENJE AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE
POTVRDU O IZVRŠENOJ REGISTRACIJI

Da biste otvorili preuzete dokumente potreban vam je ADOBE READER koji možete preuzeti odavde, ukoliko isti nije instaliran na Vašem sistemu.

Na konferenciji su se građanima obratili Biljana Hasanović-Korać, predsednica OO i republička poslanica; Marinel Petrika - potpredsednik OO; Adam Jon – pokrajinski poslanik i Tamaš Fodor- aktivni član.

Biljana Hasanović-Korać je rekla da je OO DS ocenio  ovu godinu  kao  veoma uspešnu za opštinu Vršac. Po njenim rečima, napravljen je veliki broj projekata na osnovu kojih su povučena sredstva sa svih nivoa: pokrajinskog, republičkog i iz evropskih fondova. Dobar deo ovih projekata je već realizovan, neki su u toku, a jedan broj će tek biti realizovan.

„Opština Vršac se svrstava u red najrazvijenijih i najdinamičnijih opština u Srbiji upravo zbog broja projekata koji su realizovani i zbog transformacije same lokalne samouprave koju polako pretvaramo iz birokratskog aparata u uslužni centar građana“, naglasila je Biljana Hasanović – Korać. Ona je dodala da se ove godine radilo na poboljšanju opštih uslova življenja, kao što je izgradnja infrastrukture, puteva i trotoara, kanalizacije, vodovoda, renoviranje škola, renoviranje ambulanti, apoteka...

„U ovoj  godini je obezbeđen samo izvestan broj radnih mesta, a to je ono što građane najviše interesuje. Međutim, stvorili smo uslove otvaranjem Tehnološkog parka i zaključivanjem ugovora sa četiri investitora da se otvore nova radna mesta“- zaključila je Hasanovićeva.

Biljana Hasanović – Korać je iskoristila priliku da svim građanima opštine Vršac čestita predstojeće božićne i novogodišnje praznike i da im poželi zdravlja, radosti i uspeha u narednom periodu. Njenim željama su se pridružili  Marinel Petrika, Adam Jon i Tamaš Fodor koji su se građanima obratili na svojim maternjim jezicima, rumunskom odnosno mađarskom, poželevši im srećan Božić i Novu godinu.

Majice sa znakom srpskog Otpora postale su hit među pristalicama pokreta Okupiraj Di-Si, koji protestuju u Mekferson parku u blizini Bele kuće.

Demonstranti koji već tri meseca protestuju protiv velikih banaka i korporacija, danas su počeli da štampaju i dele majice sa stisnutom pesnicom, u znak otpora najavljenoj policijskoj intervenciji i nasilnog uklanjanja šatora iz parka. Policija je dala rok do podneva po američkom vremenu (18 časova po srednjoevropskom) da se uklone šatori i drugi objekti iz centra Vašingtona, ali do intervencije za sada nije došlo.

Vlasti su saopštile da moraju da se uklone šatori i svi drugi objekti koji su u parku, zbog procene da je došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi i mogućnosti širenja zaraze. U parku se u podne okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su nosili transparente "Mi ne pripadamo korporacijama", "Hoćemo prava na zemlju, kuću i hranu", "Anarhisti zajedno sa pokretom Okupiraj", "Ne možete ukinuti naše snove".

Ubrzo nakon toga počelo je štampanje i deljenje majica sa znakom Otpora, sto su ljudi oduševljeno prihvatili.
"To su majice sa znakom Otpora iz Srbije i mi moramo da nastavimo borbu protiv korporacija i pseudo demokratije u Americi", rekao je Tanjugovom izveštaču Majkl Bir, direktor nevladine organizacije Nenasilno, koji je došao da podrži demonstrante.

On je kazao da pokret Okupiraj Di-Si podseća na Žene u crnom u Srbiji, koje govore o nužnosti promena društva. Tražimo od američke vlade da promeni sistem i da vrati vlast ljudima i da prestane da bude svetski policajac.
"Ovo je pokret koji se širi svetom i dogodiće se i u Srbiji i u drugim zemljama", smatra Bir.

Tokom popodneva nisu primećene policijske snage u blizini parka, sem četvorice policajaca koji su došli do ulaza u park, ali su se nakon negodovanja okupljenih povukli. Vlasti su ranije saopštile da odluka o zabrani kampovanja u parku ne znači da će protesti biti zabranjeni, već znači da više neće biti dozvoljeno postavljanje šatora i spavanje u parku.

Pokreti Okupiraj širom Amerike bore se protiv velikih korporacija i banaka koje smatraju odgovornim za veliku finansijsku krizu i visoku nezaposlenost u SAD. Protesti su počeli sredinom septembra u Njujorku, kroz pokret Okupiraj Vol Strit, da bi se kasnije proširili na celu Amerike.