Grupa građana Za bolji Vršac posetila je Vršačke vinograde u Gudurici. Kandidat Grupe građana Za bolji Vršac, Nikola Lekić, inače zaposlen u Vršačkim vinogradima, dao je opis trenutnog stanja i izneo podatak da imako jako malo zainteresovanih Vrščana da rade u Vršačkim vinogradima.
Nikola Lekić: Mi iz vršačke opštine imamo jako malo radnika, pa smo primorani da s juga Srbije, autobusima dovozimo ljude više puta godišnje. Evo,do juče je ovde, u Gudurici bilo 133 radnika iz Leskovca i okoline, a svega 50 radnika iz Gudurice. Više nego duplo je došlo ljudi sa strane da bismo taj posao uspeli da obavimo na vreme. Bez obzira na sva događanja i sve probleme u vinogradarstvu, mi još uvek primamo platu, poslujemo i opstajemo. Postoji nada da će se naći neki novi vlasnik kome će biti u interesu da poseduje vinograde kao takve, da i dalje budu ponos grada Vršca i okoline.
Nakon toga, nosilac liste Branislav Matić je dao predlog da se pitanje privatizacije Vršačkih vinograda može rešiti na drugi način u zakonskim okvirima u vidu mešovite svojine, akcionarstva ili javno – privatnog svojinskog odnosa.
Branislav Matić: Vršački Vinogradi su jedan od najboljih primera neuspele privatizacije i nebrige države i lokalne samouprave. To je primer kako se prema privatizaciji odnose kao prema ratnom plenu. S' obzirom da Vršački Vinogradi predstavljaju jednu od najvećih površina vinograda u ovom delu jugoistočne evrope, on je bio predmet interesovanja mnogih. Mi smatramo da vinogradi ne smeju biti otuđeni. Vršački Vinogradi su,zajedno sa Vršačkom kulom,koja to više nije, bili zaštitni znak grada Vršca. Kulu, kakvu smo znali smo izgubili i ne smemo dozvoliti da i Vinograde izgubimo. Oni su, upravo vezani za Vršac, baš sada kada je bila proslava 500 godina od postojanja vinske kulture u ovom kraju, mi ne smemo dozvoliti da nakon toliko godina, mi budemo ti koji će eliminisati Vinograde. Naš predlog je da se nađe način kako da se izvrši jedna socijalizacija, kako bi građani Vršca i lokalna samouprava bili vlasnici i korisnici svih dobara koja sada pripadaju Vršačkim Vinogradima i da oni i dalje budu naši, ali i naša briga i naš ponos.
